Прочитај ми чланак
Фото: Фејсбук
‘Нико од мојих момака, нити ја нити командант јединице нисмо добили ни један евро, долар, гривну, или рубљу за то што смо дошли да бранимо Руски народ у Новоросији од повампиреног фашизма’ тврди, између осталог, Почуча.
Радомир Почуча, бивши портпарол противтерористичке јединице МУП и бивши водитељ ТВ Пинк, дигао је велику прашину након свог јављања у програм на ТВ Пинк. Ипак, и то гостовање је оставило отворена питања на која није дао одговор. Оно што јавност свакако највише занима јесу наводи медија да Срба који се боре у Украјини има мало, али да су за то добро плаћени. Ово је, према Радомиру Почучи, права истина о Србима који ратују на страни Русије.
Поједини медији говорили су о великим цифрама које наводно добијају Срби који се боре на страни Русије. Писало се да је недељна плата и 30.000 долара. Да ли је то истина?
– Знам да ме подржава огромна већина народа, али не и ненародна власт. Знам да на све начине покушавају да преко својих служби омаловаже борбу српских добровољаца у Новоросији, пласирањем лажи и полуистина, као и слањем својих људи овде – међу нас, да нас свађају и урушавају углед који су неки наши ратници заслужили на бојном пољу. Но, истина је мој мач и мој штит. Моја порука оним припадницима „служби безбедности“ је – власт се мења, народ остаје. Шта ћете радити и коме ћете служити, ако вам народ етнички униште и очисте, да ли ћете и тада продавати душу ђаволу као сада?
Нико од мојих момака, нити ја нити командант јединице нисмо добили ни један евро, долар, гривну, или рубљу за то што смо дошли да бранимо Руски народ у Новоросији од повампиреног фашизма. Можда и будемо добили плате као део званичних оружаних формација државе у стварању, али износи сигурно неће бити тако астрономски, него колико је потребно за нормалан живот.
Полемише се са цифром од 340 до 400 долара месечно, за официре можда 100 долара више, и то је то. Зато, овде се не ратује за новац, него из убеђења да се једном, негде мора повући црта америчком хегемонизму, корпорацијској жеђи за новим ресурсима, глађу за новцем незајажљивих јастребова рата.
Да ли је истина да се регрутовање ратника из Србије углавном врши путем једне Фејсбук странице? Како сте ви тачно дошли тамо?
– Како сам дошао – није битно. Ко жели, нађе начин, ко не – нађе изговор. Немам тачну представу колико има наших људи, али се многи боре под псеудонимима, нити желе да се сликају, јер хоће да се врате после овог рата својим породицама. Има их много. Свесних и храбрих, скромних и жестоких бораца. Моја експонираност је наставак мог статуса јавне личности из Србије, лично могу да живим из без ње, али ми је драго што сам макар трн у оку проданим душама – превасходно премијеру – и зато сам срећан.
Будући да вам прети затворска казна након повратка у Србију, да ли можда размишљате о останку у Русији?
– Вратићу се, нека премијер не брине да ћу остати ван домета његових прљавих шапа. Радије бирам затвор или гроб у Србији, него изобиље у Русији, јер без обзира што волим Русију, моја је отаџбина Србија, ја без ње не могу живети. Али, приоритет ми је сада одбрана овог народа овде од фашистичке гамади – закључује Радомир Почуча разговор за портал Дневно.рс.
