Прочитај ми чланак"Како време пролази, све је мање вероватно да ћемо добити истину у вези трагедије у Новом Саду. Да нема студената, вероватно би им тај сценарио прошао по ко зна који пут. Оно што је новина коју је донела њихова побуна јесте да се режим, а ту убрајам и Загорку Доловац, по први пут у пракси сусрео са оном дилемом коју грађани понављају годинама: 'А шта ћете када ова власт падне'. Иако не мислим да ће се то догодити 'сутра', мислим да они сада заиста почињу да размишљају да ли ће и на који начин моћи да наставе са својим лагодним животима и свим бенефицијама које уз то иду", каже у интервјуу за Нову адвокат Јован Рајић.
Адвокат Јован Рајић у интервјуу за Нову говори и о дебаклу председника Србије Александра Вучића у Сава Центру, кад је прошле недеље окупио младе и студенте како би са њима разговарао о јефитиним стамбеним кредитима.
„Вучић је доживео потпуни фијаско. Оно што је најављено као председниково обраћање студентима, након објављивања снимака и сазнања да је тамо свега било осим студената, приказало је сурову реалност са којом се режим суочава“, казао је Рајић.
Такође, Рајић у интервјуу за Нову предвиђа шта ће власт предузети у наредном периоду, као и да ли ће на крају испунити захтеве студената.
Прошла су готово два месеца од трагедије на Железничкој станици у Новом Саду. Раније сте критиковали рад Тужилаштва у овом случају и говорили да су уклонили материјалне доказе. Како бисте читав процес оценили сада?
Како време пролази, све је мање вероватно да ћемо добити истину; да ће се сви, стварно одговорни, наћи у судницама па у затворима, где им је место. То није последица лењости већ системског рада на томе да се тако нешто догоди. Разлози за то налазе се у чињеници да би пирамида одговорности водила до самог врха власти. Ако падне једна домина, она ће за собом, по вертикали на горе, повући и друге, што се не сме дозволити.
Све је почело уклањањем материјалних доказа са лица места, а наставило се са куповином времена, затим театралним хапшењем Весића, са циљем да се постепено случај „умртви“ и да се на њега заборави, а убиство представи као грешка конструктора из 60-их.
Да не би студената, вероватно би им тај сценарио прошао по ко зна који пут.
Републичка јавна тужитељка Загорка Доловац, која је годинама у готово поптуној илегали, позвала је делегацију студената после протеста у среду, у свој кабинет. Шта мислите о том потезу?
Оно што је новина коју је донела ова побуна, јесте чињеница да су се представници режима, а ту убрајам и Загорку Доловац, по први пут у пракси сусрели са оном дилемом коју грађани понављају годинама „А шта ћете када ова власт падне ?“. Иако не мислим да ће се то догодити „сутра“, мислим да они сада заиста почињу да размишљају да ли ће и на који начин моћи да наставе са својим лагодним животима и свим бенефицијама које уз то иду.
Тако је и госпођа Доловац, пре свега из страха, а како би показала да мари за мишљење оних који ће сутра одлучивати о њеној судбини, њих позвала на „разговор“. Морам рећи да је порука студената да са њом немају о чему да причају маестралан одговор и показатељ болести овог друштва, у коме се ни председник републике нити републичка тужитељка до сада нису сусрели са ставом – немам ја са тобом о чему да причам, ради свој посао!
Због тога што она свој посао није радила дуже од деценије, стање у друштву, корупција и криминал су на овом нивоу. Сматрам да је за такво стање најодговорнија Загорка Доловац и ако она након пада овог режима не заврши на вишегодишњој робији, ово друштво нема никакву шансу за опоравак.
Мислите ли да је скуп председника Србије Александра Вучића у Сава Центру, где је разговарао са „младима“, својеврсни контрамитинг због студентских протеста?
Не бих тај скуп назвао митингом. Два дана раније процуреле су информације на који начин сабирају људе за овај догађај, колико су плаћени да тамо буду и о чему ће се говорити. Слажем се да је намера била да он овим скупом прикаже неку слику супротну оној виђеној на протесту пар дана раније, да постоји један значајан број младих људи који су заинтересовани за његову празну причу о продаји јефтиних станова.
Но, доживео је потпуни фијаско. Оно што је најављено као председниково обраћање студентима, након објављивања снимака и сазнања да је тамо свега било осим студената, приказало је сурову реалност са којом се режим суочава. Оне гротескне појаве које преко дана газе људе на блокадама, а увече глуме студенте у Сава Центру, остаће последње у „бункеру“, да бране диктатора који им је омогућио да буду оно за шта их ни природа ни образовање нису предодредили.
Зашто је скуп био у затвореном простору, имајући у виду раније митинге Српске напредне странке?
Два су главна разлога за тако нешто. Један је тај што се напољу лако да видети и снимити шта значи 2 или 3 хиљаде људи, у визуелном смислу, па то онда неизбежно упоредити са импозантним бројем људи који се окупио на Славији пар дана раније. Режим чија власт почива на обманама сваке врсте, укључујући овде и манипулације са бројкама и визуализацијом, свакако не жели да се ове две слике упореде јер би се ту видело колико је заправо цар „го“. Замислите колико би их тек било да нису добијали по „две црвене“, како се могло видети на преписци на друштвеним мрежама.
Други је разлог тај што је напољу неупоредиво теже контролисати масу. У диктатури један звиждук, један повик, један неисконтролисани посетилац руши као кулу од карата тај привид једнодушне и неупитне подршке лидеру и мења ток историје. Виђали смо то у прошлости, а тога се и овај боји. Сваки диктатор је у својој бити велика кукавица, немојте то заборавити.
Поменули смо протест на Славији, који је окупио више од 100.000 људи. Да ли се власт уплашила грађана?
Верујем да непријатност и нелагода свакако постоје. Да ли бих то још увек назвао страхом, нисам сигуран, али је евидентно да њихово понашање указује на једну општу неснађеност.
Отуд Вучићеви свакодневни наступи у којима мења расположења и стратегије. Он штелује јавно мњење и процењује на коју причу најбоље реагују, у смислу рејтинга који његова политичко-криминална структура има у бирачком телу.
Они нису слепи, знају колико их мислећи људи генерално не подносе и колико презиру њихову бахатост, нестручност и сваколику простоту. Знају да су без куповине гласова и прекрајања бирачких спискова само једна интересна група са скромном подршком међу слободномислећим људима.
Шта мислите да ће власт предузети у наредном периоду? Да ли ће испунити захтеве студената и грађана?
То пре свега зависи од притиска који пред њих буде стављен и упорности студената, као локомотиве ове побуне. Изузетно је значајно и да се што више друштвених група придружи свеопштој побуни.
Без пристанка режима на прелазну владу, неће бити ни демократских избора, нити демократске Србије, а то нам нико неће поклонити – за то се морамо сами изборити. Нажалост, када кажем сами, мислим то буквално, јер је подршка запада коју Вучић ужива, узрокована, са једне стране, њиховим потребама и легитимним интересима, а са друге стране, његовим немаром за било шта осим за останак на власти и заштиту његове организоване криминалне групе.
