Прочитај ми чланакУ Србији се сваке године дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних болести, а годишње од рака умре више од 20.000 људи, упозорило је Удружење пацијената оболелих од рака дебелог црева и јетре.
У Србији се сваке године дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних болести, а годишње од рака умре више од 20.000 људи, упозорило је Удружење пацијената оболелих од рака дебелог црева и јетре.
После болести срца и крвних судова, малигни тумори представљају најчешћи узрок оболевања и умирања људи у већини земаља у развоју, па и у Србији. Према проценама Светске здравствене организације, оболевање од малигних болести у свету је порасло са 12,7 милиона у 2008. години на 14,1 милион људи у 2012. години.
– Можда најзначајни узрок високе смртности у Србији је висока корупција у здравству. Након операције или дијагностиковања болести било би идеално да пацијент у року од три до пет недеља крене на зрачење.
Код нас је тај период знатно дужи. Познате су афере са листама чекања, другим речима пацијент да би прескочио листу чекања даје мито лекарима. Дакле, они који немају за мито приморани су да дуже чекају – каже др Карађиновић.
Очекује се да ће 2032. године од малигних болести оболети 25 милиона људи у свету, односно оболевање од рака ће порасти за 70 одсто.
Професор др Слободан Чикарић, онколог, у изјави за „Вести“ каже да се као узрок оболевања јавља чак 116 фактора, а један од кључних у Србији је осиромашени уранијум.
– Западне силе су 1999. године на Србију бациле осиромашени уранијум, који је према мом истраживању у периоду од 2001. до 2010. године био кључни кривац за 15.000 новооболелих и 10.000 умрлих у том периоду – каже др Чикарић, који је и председник Друштва Србије за борбу против рака.
Према његовим речима, по броју умрлих од рака Србија је на првом месту у Европи (то прво место делимо са Мађарском). По броју новооболелих смо на средини европске ранг листе.
Према речима др Драшка Карађиновића, координатора организације Доктори против корупције, кључни фактор високе смртности оболелих од рака је лош здравствени систем и нарочито корупција.
– Од тренутка дијагностиковања малигне болести па до пете године у развијеним земљама Европе две трећине пацијената преживи. Код нас само једна трећина доживи пету годину. Дакле, да је здравствени систем ефикаснији од 20.000 умрлих годишње би умрло осам до 10.000 пацијената – казује др Карађиновић за „Вести“.
У Србији се дуго чека на дијагнозу, али и на почетак терапије, наводи наш саговорник и наглашава да је велики проблем радиотерапија.
– Велики је дефицит апарата за зрачење. Доскора смо имали 12 апарата на 7,3 милиона становника. Оптимално би требало да имамо 28 апарата. Срећа у несрећи је да је Министарство здравља пре две године купило још осам апарата, али још нису сви у функцији – наводи др Карађиновић.
Други проблем је хемиотерапија (цитостатици). Према његовим речима, они се користе и кад не дају резултате, јер Србија, како је напред речено, нема довољно апарата за зрачење. И трећа мука је неефикасан скрининг (претраге пацијената и утврђивање ко нагиње ка обољењу).
Иначе, мушкарци највише оболевају од рака плућа, колона и ректума и простате, а код жена малигни процес је најчешће локализован на дојци, колону и ректуму, плућима и грлићу материце.
Поразне бројке
У Србији годишње од рака плућа умре 4.600 пацијената, док рак дебелог црева покоси око 2.500 људи. Само од рака дојке у нашој земљи годишње страда 1.600 жена, док карцином грлића материце однесе 470 живота.
