Србија се суочава са правом експлозијом малигних обољења и бележи огромну стопу новооболелих од рака, а истовремено је готово немоћна да се са тим проблемом бори колико је то у моћи човека против тако опаке болести.

Србија има само 10 апарата за спољашње зрачење

– Ове године очекује се експлозија и откривање 40.000 новооболелих. За све њих ми као земља имамо 10 апарата за спољашње зрачење. Већ 15 година упозоравам на овај проблем – каже за „Вести“ др Слободан Чикарић, председник Друштва Србије за борбу против рака и један од најстаријих радиолога-онколога у земљи. 

Да би се разумело колике су размере опасности у Србији, др Чикарић подсећа на податке Међународне уније за борбу против рака.

– Они су проценили да ће ове године у свету бити регистровано 14 милиона новооболелих. Према подацима из 2011. у свету је седам милијарди људи. То значи да на милион долази 2. 000 новооболелих. Ако је у Србији 7 милиона становника, а 40.000 новооболелих, онда је то нешто више од 5.000 на милион, односно 2,8 пута више него што је светски просек – упозорава Чикарић.

Српски стручњаци су израчунали да ће ове године укупно око 22.000 људи изгубити битку са страшном болешћу, те да се баш 2014. година поклапа са такозваним латентним периодом.

Бомбардовање узрок

Чикарић је појаснио да је „латентни период“ време када се после изложености радиоактивним материјалима, као што је уранијум 238, појављују обољења од рака. Овакав закључак може се извести из аналогије експлозије обољења од леукемије и лимфома 2006. године у централној Србији, када се навршио просечни латентни период за ову врсту канцера.

– Просечни латентни период за солидне туморе, односно све остале туморе, износи 15 година. Што значи да је то 2014. година, с обзиром да је НАТО бомбардовање Србије осиромашеним уранијумом било 1999. године – појаснио је Чикарић.

Никад прецизно није утврђено колико је радиоактивног материјала пало на Србију 1999. године, а у јавности су се појављивале бројке које те количине минимизирају или преувеличавају. Ипак, стручњаци су се сложили да је на Србију пре 15 година пало око 15 тона радиоактивне муниције, тачније осиромашеног уранијума 238. 

Овај материјал веома је опасан јер је за његов распад потребно четири и по милијарде година, што је рецимо укупна старост наше планете. За потпуни распад, пак, потребно је десет пута више времена! Овом разарајућом муницијом највише је бомбардовано Косово и Метохија и рубна подручја Пчињског округа који се граничи с Косовом.

Неспремни за црну статистику

Овако црну статистику Србија дочекује неспремна, са веома ниском свешћу становништва о важности контролних прегледа и превенције, а чак и клинички услови су недовољни за борбу против пошасти малигних тумора.

Директор Института за онкологију и радиологију Србије Радан Џодић каже да је Србији потребно између 30 и 35 линеарних акцелератора за зрачење, што је три пута више него што их тренутно има.

– Поред тога, недостају нам и специјалисти, радијациони онколози и физичари – напомиње професор Џодић који је и координатор Министарства здравља за онкологију. Министарство здравља најавило је да ће кредитом Светске банке бити финансирана набавка пет линеарних акцелератора.

– Постоје европски стандарди и ми смо далеко од њих јер нису на време набављане машине. Уколико следеће године набавимо и тих пет и то ће знатно побољшати ситуацију – рекао је професор Џодић.

Пацијенти у Србији терапију зрачењем могу да добију у Нишу, Крагујевцу, Кладову, Београду и Сремској Каменици. Понегде се на терапију и чека и до три месеца. Међутим, истиче професор Џодић, у Институту за онкологију и радиологију на терапију зрачењем се чека најдуже месец дана, односно, нема кашњења у примању терапије. 

(Вести)

Ознаке: НАТО бомбардовање, радиолози, рак