Прочитај ми чланакБерлин -- Добијеш новац и то зато да не радиш ништа.
Звучи апсурдно – али само на први поглед, кажу у Академији ликовних уметности у Хамбургу, која је расписала конкурс за такву стипендију.
Академија ликовних уметности у Хамбургу (ХФБК) расписала је конкурс за стипендије – за које они који се пријаве не морају да раде ништа. И могу да се пријаве сви, без обзира на то да ли су уметнички активни или не. Иницијатор пројекта, Фридрих фон Борјес, обећава 1.600 евра месечно за сваког од троје кандидата који за конкурсну комисију буду најуверљивији.
Реч је о уметничком пројекту који нема везе с плаћеним беспосличарењем. Кандидаткиње и кандидати требало би да изнесу шта тачно не желе (више) да раде и колико то дуго намеравају да чине.
„То би могао да буде радијски водитељ који одлучи да пет минута неће ништа да каже уживо у програму. Или неко ко месец дана не жели више да производи пластични отпад“, рекао је Борјес за ДW.
Најбоље идеје биће од 15. септембра представљене на изложби „Школа беспоследичности“ у Хамбуршком музеју за уметност и индустрију.
Доста дефинисања према успеху!
Шта се догађа кад нешто занемаримо, када нешто не учинимо? Какве то има последице – по околину, друштво, здравље, климу? Стипендија коју је иницирао Фридрих фон Борјес, архитекта, кустос, теоретичар дизајна и писац, требало би да подстакне друштвене промене.
„За еколошко-социјалну трансформацију потребна нам је културолошка промена, а за то морамо да променимо своје понашање“, каже он. „То може да успе само ако се, уместо проповедања одрицања, истакну позитивне перспективе!“ Одрицање, каже, звучи тако негативно. „Свима се свиђа одмарање. Али – ’Ово или оно више не смеш да радиш’ – не свиђа се никоме!“
Фон Борјес појам „беспоследичност“ дефинише као одустајање од начина размишљања према којем се вредност неког човека мери само према његовом успеху. Он сматра да би требало прекинути са тежњом ка постизању увек нечег вишег, бржег и даљег.
„Ради се о томе да се искорачи из спирале тежње ка успеху којој нема краја.“ Друштвени статус се, наглашава, још мери по величини куће коју поседујеш, брзини твог аутомобила, цени сата који носиш. „То је погрешан систем вредности, уколико желимо да живимо у друштву које користи мање енергије, које троши мање ресурса“, каже Фон Борјес. „Зар не би било лепше када би се друштвени углед стицао тако што се нпр. каже: Имам времена за сањарење, времена за одлазак са децом на пливање, сусрете с пријатељима, беспосличарење, времена да једноставно не радим ништа?“ Фон Борјес жели да покрене такву расправу и на тај начин обликује друштво будућности.
Расправа о безусловном основном дохотку
У Немачкој се већ дуго води расправа о безусловном основном дохотку. Па колико би се променио живот људи када би свако месечно примао 1.200 евра – безусловно, без обзира на то да ли му је тај новац потребан или није? То жели да истражи Немачки институт за економска истраживања (ДИW), удружење „Мој безусловни основни доходак“, научници са Института „Макс Планк“ и Универзитет у Келну.
Тај дугорочни истраживачки пројекат управо је почео – позивом за учешће на интернету.
Од пролећа 2021. године 120 учесника тог пројекта ће три године примати 1.200 евра месечно. Пројекат се финансира донацијама. „Желимо да сазнамо како то утиче на понашање и ставове, и може ли безусловни основни доходак да помогне у суочавању с тренутним изазовима нашег друштва“, изјавио је у Берлину Михаел Бомејер, један од оснивача удружења „Мој безусловни основни доходак“.
Истакнути заговорници те идеје у Немачкој су, рецимо, председница странке Левица Катја Кипинг, али и оснивач ланца дрогерија ДW Гец Вернер. Према њиховом мишљењу, тај новац би требало дати свима – било да су богати, сиромашни, бебе или старци. Критичари са друге стране указују на велике трошкове и упозоравају да би такви дохоци могли да успоре мотивацију људи и на крају их учине несрећнијима.
Фридрих фон Борјес не жели да га виде као сањара или занесењака. Критику његове идеје о стипендирању, каже, чуо је само од Савеза пореских обвезника чији су представници желели да знају ко то финансира. „Тежња за успехом не престаје ни код кога, чак ни код онога ко је финансијски независан“, сматра Фон Борјес.
Сад још само преостаје да видимо које су то најбоље идеје за беспосличарење.
