Прочитај ми чланак

РАСПОРЕД СЕДЕЊА – порука нама или порука Путину

0

Најснажнији утисак за Србију са јучерашње церемоније у Паризу оставио је распоред седења светских званичника.

Иза руског председника Владимира Путина нашао се косовски председник Хашим Тачи, док је српски председник Александар Вучић био на скроз другој страни.

Уредник портала Б92.нет Милош Влаховић каже да би волео да зна шта се догодило са распоредом, али да је сматра да је у питању порука некоме.

“Дошли смо у ситуацију да сада уместо о стогодишњици краја Првог светског рата причамо више о томе ко се појавио, ко се није појавио, ко с ким разговара, ко касни… Ријалити на глобалном нивоу и сваког нешто боли. Ми имамо нашу причу, нашу тему, друге земље имају своје теме, Пољаци се исто тако нису појавили“, рекао је он гостујући у Јутарњем програму Прве телевизије.

Како је додао, идеја абецедног реда пада у воду када се погледа распоред.

“Мислим да је у питању порука, да ли је порука упућена само нама или и председнику Путину, претпостављам да неће рећи“, додао је он.

И главни уредник „Српког телеграфа“ Милан Лађевић сматра да је ово било усмрено Путину, а не Србији.

“У Паризу се благо речено догодио скандал, да Хашим Тачи и поједини људи којима ту није место заузму централне позиције. Од почетка се показало да та прослава неће проћи у најбољој жељи јер први пут стављате заставу Косова, затим имате распоред седења. Ово са седењем је више било усмерено на Путина, да се њему направи неки скандал, а не нама. Један значајан дан, какав је дан примирја је прошао у оваквом вашару и циркусу“, рекао је Лађевић.

Како додају, свако је знао унапред где ће седети. Међутим, није знао где ће седети остали. Зато су се изненадили и Путин и Вучић. Турска, Ирска, Црна Гора само су неке од земаља које су уложиле приговор.

Медији чак спекулишу и да је место продато косовској делегацији.

“Албанци су познати као дарежне платише. Они су и деведесетих давали силне новце за лобирање по САД, по Европи и издејствовали су то што су издејствовали. Моје мишљење је да је организатор хтео да покаже неку другу слику, њихову данашњу пројекцију света”, рекао је Лађевић.

Влаховић напомиње да имамо врло неизвесну ситуацију са распоредом снага у Европи. Британија одлази, Меркелова слаби, добра прилика за Макрона да преузме позицију за коју очигледно Француска има намеру.

“Читава ова церемонија је тако и направљена. Француска је дошла у центар пажње”, рекао је он, додавши да се Макронов говор није односио на Први светски рат.

Додаје да постоји покушај да се ситуација представи онаквом каква сада јесте.

“Да ли ћемо прекрајати историју, вероватно не. Тешко је баш занемарити ствари које су записане. Није баш једноставно занемартити миллион и 200.000 људи које је Србија изгубила у рату. Није једноставно занемарити ни чињеницу ко је био на којој страни. Чињеница је међутим да данас имамо једну нову Европу. Европа је поручила Србији, за један део Европе, Француску нарочито, Косово ту да остане и да ћемо морати да нађемо начин да функционишемо”, додао је Влаховић.

                      ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

27 коментара “РАСПОРЕД СЕДЕЊА – порука нама или порука Путину

  1. Vlada Kostic каже:

    Порука председнику Путину? Шта то неко може да поручи председнику Путину, а да он то није већ видео, знао или схватио. Мислите ли да он незна да су бивши непријатељи постали пријатељи, а бивиши пријатељи су сада непријатељи. То ми морамо да знамо и схватимо и у складу са тиме да се понашамо.

  2. milovan каже:

    Није ово прво понижавање Србије од стране Француза. Иде то све миц по миц још од атентата у Марсеју. У њиховој Енциклопедији Ла Рус, уписан је број жртава у Првом св. Рату. Србских жртава нема нити ћете их наћи у издању од 1936 године.

    1. grebak grebić каже:

      Чијих жртава? Колико тамо стоји број Албанских жртава или број Бугарских? Имамо Ла Рус, али тога немамо! Атентат је извео Бугарин, а не Француз. Напротив Француз је погинуо са српским Краљем!

    2. smireno каже:

      Шокантни подаци као што је да нека земља изгуби трећину мушке популације је дефинитивно вредно помена у енциклопедији. Губици Албаније, тек основане земље, су били релативно мали и статистички безначајни. Губици Бугарске, једне од чланица губитничке стране, су били четири пута мањи него Србски. Ето, да знаш, кад се већ секираш за њих.

    3. milovan каже:

      Господине, Милован добро зна ко је извршио и зашто (иако се о томе не пише) атентат на Краља у Марсеју. Није ме брига за Албанске нити Бугарске жртве у I св. рату иако је било око 1.000 албанских војника у Солуну (присталице Есад Паше).
      Ја сам само навео да разгуужени Французи у тротомној енциклопедији (трећи том се односи на технику) Ла Рус у попису жртава Великог рата, не помињу СРБСКЕ ЖРТВЕ ни словом ни бројем. Знали су Французи 1936 године да су Срби отворили врата победе, за разлику од Макрона, који вероватно и не зна име главнокомандујућег француског генерала на Солунском фронту.

  3. Markos каже:

    Ako u Srbiji zive budale koje glasaju za ovaj odpad od coveka koji ih unistava to nicim ne obavezuje Francusku drzavu i ona je i postavila pomenutog bolesnika tacno na mesto gde i zasluzuje.
    Valjda ce to nekom ovde da otvori oci pa da ne glasa za 10e i litar ulja i rakije.

  4. Посматрач каже:

    У суштини Запад је показао ко је и шта је и да су им дневнополитичке игрице значајније од целовитог сагледавања међународних односа. Да Запад има државнике не би дозволили ову бламажу која даје простора да се подесћају на бламажу од стране противника годинама па и деценијама које су пред нама.
    А бламажа је било поприлично:
    Поред заставе такозваног независног Косова међу заставама у Нотрд Даму ту је и сама чињеница да је лице са међународних потерница оптужено за ратне злочине међу званицама. Нико није писаао да су лица оптужена за ратне злочине била међу званицама. Чак ни ове наше с***е нису имале петљу да то примете.
    Да не говоримо о другим гафовима или „гафовима“.
    Све у свему ово Француска као предсставник Запада није смела себи да дозволи.
    У суштини овај морални, организациони и дипломатски пад једне чланице ЕУ у суштини амнестира ове наше за многа непочинства јер смо били убеђени да смо ми много пали са способностима и достојанством елите која нас води а доживесмо да видимо да је Запад још дубље пао и да су ови наши ђилкоши и сељчине ниво за ђилкоше и сељачине из ЕУ.
    Западне државице и „државе“ ће покушати да ову бламажу забашуре и да је гурну под тепих али то не значи да ми то треба да радимо и да им помажемо зарад лажне слодарности да сакријемо њихова дипломатска ср**а и остале грозоте. Поготово забашуривање бламаже Запада и понижења Србије не обавезује грађане и патриотске групе и удружења.
    У сушини има смисла да патриотски настројена јавност Србије организује промоцију вредности Запада на један алтернативан начин користећи савремене технологије.
    Згодно је направити више налога и профила са инспиративним називима
    Информативни центар слободне ЕУ (Centre d’information sur l’Europe libre, Free Europe Information Center, Kostenloses Europa-Informationszentrum, Centro di informazione europeo gratuito, Информационный центр свободной Европы, …) који ће ширити информације о понашању високих (а и нижих) представника ЕУ, Европске комисије, и ччланица ЕУ поводом Балкана, Косова, Србије, ….
    Центар за промоцију демократије у ЕУ(Centre pour la promotion de la démocratie dans l’UE, Center for the Promotion of Democracy in the EU, Zentrum zur Förderung der Demokratie in der EU, Centro per la promozione della democrazia nell’UE, Центр по содействию демократии в ЕС, …. ). После назива додајте и име неке јавне личности из државе на чијем језику се обраћате. Замислите немце када им мјеретичке ставове о Балкану пошаље Zentrum zur Förderung der Demokratie in der EU KONRAD-ADENAUER.
    Стил порука (мултимедијалних где је то могуће) треба да буде забаван, информације тачне, порука са јасном презентацијом (не)способности ЕУ, (не)доследностима њихових политичара, презнтација понижења народа Балкана са њихове стране (да их подиђе језа шта може да се деси када се понижени побуне)….
    Све то треба сервирати на друштвеним мрежама њихових јавних личности и институција користећи било коју згоду да се ухвати копча са реченим на фин културан начин бираним речим и са стилом.
    Пред ЕУ су избори за Европски парламент, а богме и политичка ситуација у већини ЕУ земаља је напета и згодно је сервиреати им додатну аргументацију о ЕУ вредностима коју њихови политичари и њихове институције шире на Балакану а поготову поводом Косова и Србије.
    Такође је згодно анимирати сепаратистиочке покрете и појединце склоне сепаратизму широм ЕУ примерима добре праксе и обилате подршке ЕУ званичника са Балкана.
    Ако је забавно на Балкану нек буде забавно и у другим ЕУ земљама па и шире на Западу.
    А забављача има барем довољно. Само треба да обезбедимо да информације о забави доспеју где треба и то што пре. А преводилаца на интернету има, лако су доступни адресари профила свега и свакога са Запада тако да за пар месеци можемо очекивати живу дискусију у ЕУ о, погађате, Балкану на један другачији начин. А последице могу да буду интересантне. Рецимо да пар ЕУ земаља повуче признање независног Косова јер ће га за пар месеци добити у својој домовини.
    А сада јунаци немојте клонути духом и прионите на ширење добре праксе дипломатског и сваког другог шамарања балканских државица од стране ЕУ званичника.
    Балканизација ЕУ нема алтернативу.

    1. Дуња каже:

      Све сте у праву, али увек су њима „игре“ биле важније …. верујем да се Душан Буковић неће наљутити ако и овде пренесем његов коментар о ЊИМА, јер можемо још да научимо о својим непријатељима и видимо да јесмо били Људи….

      „СМИСАО АНТИСРБСКОГ ЕВРО-АМЕРИЧКОГ ПРОГРАМА И ОБЕЛЕЖАВАЊЕ 100-ГОДИШЊИЦЕ ЗАВРШЕТКА ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА
      Не улазећи ни у какве друге кометаре, довољно је осврнути се на Кенонов сценарио за
      Србију, што би нашу србску трагедију најбоље могло да осветли. Зато ћемо
      цитирати Кенона, који се 90-их годнина XX столећа залагао у западно-европском и
      америчком империјалистичком и тријалистичком естаблишменту за “ограничени
      сувернитет за Србију”.
      Имајући на уму да је Кенон био познат и као један од извесних режисера, ментора и
      пројектаната југословенске интермариумске, фабијанске и бундистичко-бољшевичке
      политике западно-европског и америчког империјалистичког и фашистичког лакеја
      Јосипа Броза Тита, који се угледао на шпанског диктатора, генерала Франка, јер
      су обојица конкурисали за капиталистичке кредите и туристе из извесних капиталистичких земаља. Такође, обојица су били робовласници, продали су више милиона радника гастарбајтера“ као „економски вишак вредности“ извесним капиталистичким и колонијалним државама.
      У познатом тексту којег је Кенон објавио под насловом ”Балканска криза 1913. и 1993,”
      дословно је рекао: “Турци су за време вишестолетног владања на Балкану били сразмерно сношљиви према немуслиманским верским установама. Однос турских власти према тим установама у сваком случају, није био главни приговор против њих…
      Не ваља бити преоштар када је реч о Турцима, зверства која им се приписују у
      извештајима нису већа од оних што су их починили хришћани према Турцима…
      Пре свега, јасно је да је ситуација на Балкану, према којој Сједињене Државе не
      могу остати равнодушне, у првом реду проблем Европљана…
      Обичај да се такав статус додељује Балканским народима није новост. Таква пракса је
      уследила пре једног столећа, кад се прва од њих ослободила турског ропства. Ни
      тада то није било срећно решење, што је јасно нагласено у Carnegie известају
      1914. Врло брзо, то је постало јасно да су нове државе имале велике тешкоће у
      односима једних према другима да сарађују у мирном и зрелом начину. У извесном
      смислу, било је више мира док су били под турском влашћу, него што су имали
      када су стекли своју независност…У вези са тим, постоји и додатни проблем због будућих односа појединих народа, посебно Срба, да их прикажемо као водећи пример кршења једног и темељног услова за примање у чланство Уједињених нација…”( Види: George F. Kennan, The Balkan crisis: 1913 and 1993, The New York review of books, Volume 40, Number 13, New York, July 15, 1993, стр. 3-7).

      Кенонов сценарио за Србију се у потпуности поклапао са сценаријом краљице Викторије, као и са одлукама Берлинског конгреса и програмом фабијанско-бундистчко-
      бољшевичке Коминтерне, Комунистичке Партије Југославије и идолатриског,
      окултног, езотериског римског католичког Института Интермаријума.

      Такође, имајући на уму да је у уочи Берлинског конгреса краљица Викторија писала да
      „Србе треба задржати у границама пашалука, не дозволити им да се шире и да их
      треба генетски ослабити… “ (Види: Биљана Живковић, Разговор са др Србољубом
      Живановићем – Геноцид над Србима још увек траје! „Печат“, Београд, бр. 109, 9.
      април 2010, стр. 28).

      Берлински конгрес којег су одржале велике силе европских и турских империјалиста од 13.јуна до 13 јула 1878. године успоставио је „половично независне“ државе Србију,
      Црну Гору, Бугарску и Румунију. Свуда се поред Турака увукла Аустрија, која је
      постала посредник и потписних извесних уговора између тих нових „независних“
      држава и дотадашњих окупатора и тиранина њихових земаља и обеспртављених и
      потлачених народа. Имајући у виду да су се Бенџамин Дизраели – Беконсфилд, Ото
      Бизмарк и Џула Андраши, као представници западно-европских тријалиста и
      империјалиста посебно истицали у подржавању Османског империјализма. Упрегли су
      Аустрију да им буде претходница продора према Истоку да би „решили Источно
      питање“ по извесном програму краљице Викторије ( Види: Arthur Christopher and Viscount
      Esher, The letters of queen Victoria – A selection from her Мajesty’s correspondence between the years 1837-1861, Vol. II, 1844-1853, London, 1908, стр. 431-472).

      У значајној књизи Томаса Паркера Муна, коју је објавио под насловом „Империјализам и светска политика“, дословно стоји:
      “…Велика победа Балканских савезника у Немачкој и Аустрији схваћена је као велики корак уназад: за Русију као истинског заштитника Балканских савезника то је била
      дипломатска победа. Да је имала подршку Немачке и Италије, Аустрија би напала
      Србију у јулу 1913. године…
      Само у светлу ових сукобљених империјалистичких планова може се сагледати прави значај атентата, који је почињен на прашњавој улици у Сарајеву у јуну 1914, који је
      био повод аустриског напада на Србију. То је за Аустрију био већи повод за рат
      против Србије него сви сукоби који су били са маленим суседом; то је био већи
      повод за рат него што је било сузбијање пан-српског заговарања распада
      Хабзбуршке монархије. Такође, био је то кључни потез у игри на блиско-источној
      шаховској табли, коју су играли Европски дипломати и финансијери. Бечка Влада
      је вероватно намеравала да изврши окупацију Србије, да је држи у ропском стању,
      да додели један део српске територије Бугарској а други део Албанији, да је
      сведе на право ропско стање и да оснује про – аустриску Балканску лигу. На
      једној страни Берлин се претварао као незаинтересован због дипломатских разлога
      а на другој страни је био ангажован у подршци аустриској сили и престижу, како
      би могла да осигура Аустриско-Немачку превласт на Балкану. Иза Србије стала је
      Русија, која је имала намеру да доминира на Балкану и Цариграду а иза Аустрије
      стао је немачки империјализам, одлучан да по сваку цену оствари ‘Немачки продор
      на исток’ …” (Види: Parker Thomas Moon: Imperialism and world politics –
      Chapter XI, Near Eastern questions old and new, New York, The Macmillan
      Company, 1927, стр. 258 – 259, – „Империјализам и светска политика – Поглавље
      XИ, Блиско- источно питање старо и ново).

      Пре свега, у извесним деловима у свету одувек су постојали геостратешки предели, као што је и Балканско полуострво, које је у извесној мери насељено Србима, где су се
      столећима сукобљавали витални интереси великих сила: Сједињених Америчких
      Држава, Велике Британије, Аустрије, Немачке, Италије, Русије и Турске.То је
      између осталих историчара констатовао и проф. Милорад Екмечић, који дословно
      каже:

      „…Нови развој је избацио Русију из реда великих сила… Није у питању да ли ће Русија на Балкану играти значајну улогу, него да ли ће имати сређено друштво да уопште
      игра самосталну улогу… Данас Сједињене Државе журе да на Балкану стекну неке
      боље позиције него што су имали њихови предходници на том осетљивом простору.
      Стога тако темељито етнички чисте српске покрајине у Хрватској и Босни… Све што
      САД раде на Балкану, укључујући и историјске злочине етничког чишћења српског
      народа, последица је тражења места где би се берлински зид поново боље
      поставио. Католичка Француска на Балкану има своје савезнике. Дефинитивно, ми
      то нисмо… Садашњи француски министри су добро савладали ватикански уџбеник
      балканске историје. Будућој Европи није потребна југословенска држава, а
      уједињени српски народ је њен први непријатељ. Срби су били жртве католичке
      средње Европе више пута у прошлости…“ (Види: Проф. Др. Милорад Екмечић, Највећа
      грешка је што свету никад није речено шта Срби хоће, „Американски Србобран“,
      Pittsburgh, Pa., USA, бр. од 7. фебруара 1996).

      Осврнили бисмо се и на Хитлеров говор од децембра 1943. године, који је завшио овим
      речима: „Ми не смемо нипошто допустити да на Балкану постане надмоћан један народ који сматра да има своју политичку мисију. Срби су један такав народ. Они су показали
      велику државотворну снагу и имају далекосежне циљеве, који допиру чак до
      Јегејског Мора. Не чини ми се паметно да овај народ још посебно охрабљујем у
      његовим тежњама… Проучите још једном своје предлоге с обзиром на све ово што
      сам Вам ја данас рекао, па ћемо о томе поново говорити…“ (Види: Herman
      Neubacher, Sonderauftrag Suedost, 1940/1945, Bericht eines fliegenden
      Diplomaten, – Musterschmidt-Verlag, Goettingen, 1956).

      Очито је да између Хитлера и западно-европских и америчких империјалиста, у односу на наш обесправљени, осакаћени и потлачени несрећни србски народ ни до дан данас
      нема никакве разлике.

      После свега, чему коментари о тзв. хрватској „Олуји“ 1995. године коју су
      организовали, усмеравали и контролисали западно-европски и амерички
      империјалисти, као и о најновијим збивањима на бившем југословенском простору и
      о свему што се данас догађа у свету?! Западно-европски и амерички империјалисти су и 90-их година двадесетог столећа само потврдили и обелоданили оно што су били одлучили у девтнаестом столећу, да Србе избришу из групе слободних европских народа (Види: Pierre Virion, Bientot un gouvernement
      mondial? – Une super et сontre-eglise, Paris, France, 1967, стр. 132).“

    2. Посматрач каже:

      Хвала вам на прилогу.
      Оно што је важно данас је да се чује и глас са ових простора.
      Ми погрешно мислимо да на јавно мњење у свету утичу само званични ставови а у пракси није тако. Ако „обичан“ грађанин може преко интернета да допре до неког предводника јавног мишљења у свету (opinion leadera) онда може и да утиче на њега у већој или мањој мери.
      Нормално то није лако и захтева пуно знања али је могуће и чак је лакше него што нам се чини.
      Ако не можемо да допремо до највиших државних функционера јер имају филтер сарадника онда можемо директно да допремо да средњег и нижег нивоа а посебно до јавних личности у некој држави. А то је већ таласањер у њиховој комуникацији и уношења сумње у званично презентиране ставове који су им били недоступни.
      Сви opinion leader Запада су на интеренту и није их тешко наћи. Такође су и њихове институције ту а богме и целокупна публика односно њихова јавност због које су они ту.
      Није тешко укључити се на форуме, групе, профиле,… opinion leaderа Запада и после проучавања комуникационих рутина укључити се у дијалог о темама које њих интересују а богме интересују и нас. Треба водити рачуна да дијалог буде учтив, са пуним уважавањем, занимљив, са тачним подацима, јасном артикулацијом ставова, …
      Најлепше у свему је да је то у суштини лобирање без плаћања лобисте и да целим процесом ми управљамо. Чак нам није потребно ни велико знање већ већ способност да јасно и прецизно артикулишемо ставове на учтив начин (неучтивост се кажњава тренутним блокирањем). Што се тиче знања страних језика то данас и није проблем поред Гугл Преводиоца и сличних алатки.
      За почетак бисмо могли да актуелан догађај обележавања сто година од краја Великог рата искористимо да јавне личности из света упознамо са чињеницом да су имали прилике да се сретну и из прве руке упознају лице са међународних (Интерпол) потерница осумњичено поред осталог за ратне злочине, да је организатор јучерашњег догађаја јуче понизио Србију као победницу у Великом рату јер је понижена институција председника без обзира што је дотични узурпатор власти у Србији јер по наговору или под присилом Запда крши председничку заклетву, Устав Србије и законе Србије.
      И да не буде забуне као грађани представљамо само себе а не и државу Србију и саговорници ће вредновати нас и наше ставове а не неке владајуће фаце.

    3. Посматрач каже:

      Стицајем околности сам речено применио у циљу провере да ли функционише. Био сам скептичан али сам после неког времена укапирао према њиховим реакцијама да то функционише јер су ипак тамо озбиљније институције.
      Пријатељ правник ми је објаснио да званични профил, сајт и налог некога у ЕУ има правну тежину у смислу да је то изјава државног функционера да користи тај начин за комуникацију са јавностима што му је у опису послова и радних задатака а због тога има и сараднике јер он није ту битан лично већ као институција чија су задужења уређена законима и другим прописима земље из које је односно правном регулативом ЕУ.
      Било које обраћање грађана ЕУ било ком функционеру ЕУ се тумачи као покретање управног поступка и грађанин мора да добије одговор.
      Грађанима који немају држављанство ЕУ не морају да одговоре али ако им се јавно обратимо преко њиховог званичног јавног профила (рецимо Твитер или Фејсбук) онда саопштене чињенице поготово са доказима морају да узму у обзир.
      То исто важи и код нас на папиру али зато што су наше инститруције данас после 19 година слабије него 2000. то онда не важи у пракси.
      Зато сам и сугерисао обраћање преко завничних канала са аргументацијом и са тачним подацима јер то има смисла. Поготово има смисла ако то исто уради неко из наше дијаспоре.
      Замислите да неко из српске дијаспоре у Француској затражи образложење за јадно обележавање 11. новембра и евидентно понижавање Србије као победнице а стављање у први план земаља које тада нису постојале и поражене Немачке.
      Врло неугодна ситуација за Макрона.

    4. grebak grebić каже:

      Е јеси наивац већи од Милића од Мачве. Верујеш ли стварно да си измислио топлу воду? Зар те не мрзи да шкрабаш било шта верујући да су то мудрости. Ти и слични овде на порталу сте доказ да ми, Срби, никада нећемо разумети дипломатију већ само ХА-БУ!!!
      Ствари су много простије и ЈАСНЕ! НИТИ ЈЕ СРБИЈА ОНА СРБИЈА! НИТИ СУ СРБИ ОНИ СРБИ! А нису ни западњаци они западњаци! Времена су се променила па су Швабе ближе Французима него Срби! Србима нису Французи ближи од Шваба којима смо постали робље. Нису ни Французима Швабе што су биле ни обрнуто!
      ЈЕДНОСТАВНО СВЕТ СЕ ПРОМЕНИО И НЕ ТРЕБА ГА УПОРЕЂИВАТИ СА СВЕТОМ ОД ПРЕ ЈЕДНОГ ВЕКА. Зар данас имамо Мишиће, Путнике, Краља Петра, Степе?????? НЕ! МИ ИМАМО ТИТИЋЕ !
      Што смо тражили кроз ПРОЛЕТЕРСКУ револуцију (види – ДЕКАДЕНЦИЈУ) то смо и добили и то ћемо имати још дуго!

    5. Zoki каже:

      Bravo za komentar! Ajde sad da svi krenemo u akciju. Ogolili se zapadnjaci do kole koze, dolazi nase vreme. Zivela Srbija i srbski narod!

    6. Vlada Kostic каже:

      Нису ово „дневнополитичке игрице“, суштина је много дубља и опаснија него што то на први поглед некоме изгледа. На таквим прославама нема дипломатије, постоји само заслужена историјска симболика која се поштује, или непштује.

  5. SlavenMilanov каже:

    Jeste da – baš će neko nešto da poruči smrdljivoj pudlici?
    Normalno da je poruka „caru“. Rekoh to juče… Ono što je tragično u celoj stvari jeste što „car“ već mesec dana ZNA za raspored sedenja kao što uostalom zna za ceo protokol ali mu to NIJE ZASMETALO ? Naprotiv, pristao je da ga po3,14šaju kao poslednjeg bednika.
    Pa i neka su ga po3.14šali kad za bolje, očigledno nije…

Коментари су затворени.