Прочитај ми чланак
Руски медији имају обичај да на крају године објаве са којим се домаћим и страним личностима током године највише пута сретао руски председник Владимир Путин. На челу листе досад су били директори великих руских, пре свега енергетских компанија.
Почетак руске интервенције у Сирији, тврди се у политиколошким студијама, избацио је у први план моћних људи Русије Сергеја Иванова, шефа администрације руског председника Путина, док су шефови великих руских компанија пали најблаже речено у други план. Иванов је већ више пута о томе питан у руским медијима, а неки шефови руских компанија могу, тврди се у тим анализама очекивати и смену, у оквиру интензивиране борбе против корупције, која прати сиријске операције руских ваздушних снага, и верује се да ће подједнако погодити и губернаторе, а нарочито оне који немају залеђе у окружењу Иванова.
Наиме, консултантска кућа Минченко-консалтинг објављује у правилним временским размацима и после значајних догађаја у руској унутрашњој и спољној политици анализу кретања моћи у кругу припадника неформалне мреже утицаја при доношењу одлука коју назива „Политбиро 2.0“ Ту мрежу, према оцени те куће која се заснива на анкети међу 60 стручњака, чине: шеф администрације председника РФ Сергеј Иванов, његов заменик Вјачеслав Володин, руски премијер Дмитриј Медведев, министар одбране Сергеј Шојгу, градоначелник Москве Сергеј Собјањин, руководиоци државних компанија Сергеј Чемизов (Ростеx) и Игор Сечин (Росњефт), као и крупни предузетници Аркадиј Ротенберг, Јуриј Коваљчук и Генадиј Тимченко.
Према анализи Минченко-консалтинга, сиријска криза је ојачала неформалну моћ пре свих Сергеја Иванова, високо је на тој листи узнапредовао Дмитриј Медведев, као и заменик шефа председничке администрације Вјачеслав Володин, задужен иначе за контролу, па и смењивање регионалних руководилаца, који последњих недеља падају под налетом новог таласа антикорупционе борбе. Поменута консалтинг кућа оцењује да је позиција Шојгуа ровита због рехабилитације бившег министра одбране Анатолија Серђукова, као и позиција градоначелника Москве Сергеја Собјањина, али његова због незадовољства Московљана оптимизацијом здравствених услуга и неким саобраћајним решењима. Донедавно свеприсутни Игор Сечин није, примећује студија Минченко, успео да се одржи на месту неформалног шефа енергетског сектора, а после оставке Владимира Јакуњина сада већ бившег директора Руске железнице, може се, тврди се у студији, очекивати оштрије постављање питања ефикасности државних компанија, па и смењивање до сада моћних директора.
Нема шта није био Сергеј Иванов(1953) у руској политичкој, а посебно у одбрамбено-безбедносној номенклатури, али функција дугогодишњег руског министра одбране, а затим и секретара Савета безбедности Руске Федерације довољне су да посведоче о његовој политичкој тежини. Нова моћ Иванова и јачање утицаја председничке администрације са њим на челу везују се за његову улогу у доношењу одлуке да се Русија упусти у сиријски метеж. Иванов је био тај који је, по сопственом признању, Савету федерације РФ однео председничко писмо с аргументима за одобрење ангажовања руске војске ван руских граница, он је био тај који је јавност први информисао о тој операцији, а кад је већ почела он је, оценили су неки руски медији, био спреман да изусти истине на које се други нису усудили.
Сергеју Иванову је својевремено постављено питање: ко је други човек Русије? Њему није требало времена за размишљање пре него што је одговорио да нема другог човека Русије. Сада је, питан о информацијама и у западним медијима да је његов, утицај Шојгуа и секретара Савета за националну безбедност Николаја Петрушева био пресудан код доношења одлуке о интервенцији у Сирији за ТАСС рекао: „Како се каже, хвала на комплименту, у лепо сте ме друштво ставили.. Опет иронизирам, извините, такав ми је обичај. Озбиљно коментарисати таква истицања је тешко. Али ако ћемо озбиљно, кажем вам не, таква информација из неименованих извора није тачна. Није било тако“.
Напомињући да се власт у Русији стара да нико од припадника Исламске државе не дође у Русију него да сви њени „борци остану да леже у сиријској земљи“, Иванов категоричним „Сигуран сам!“ завршава своју оцену да се међу избеглицама са Блиског истока које преко јужне Европе стижу у Стари свет има много агената, спавача и терориста. „У одређеном тренутку они ће изаћи из сенке и одиграти њима добро познату улогу“.
Ипак, Иванов аналитичаре није заварао, па тврде да се он „као риба у води сналази у овим геополитичким играма“, а његов утицај својевремено је описала и бивша америчка државна секретарка Кондолиза Рајс: „Независно од дужности и звања на којима се налазио, Иванов је остајао беспрекоран канал везе са Путином чак и у најделикатнијим ситуацијама. У односима између Беле куће и Кремља тај је канал био најважнији и најадекватнији“.
А Иванов је о садашњим односима са Западом у већ поменутом интервјуу ТАСС-у подсетио да су против Русије уводили санкције и за Романових, али „ништа, нисмо се ни раније уплашили и сада ћемо издржати“. Он се подсмехнуо избацивању Русије из Г8, и додао: „Тамо где сигурно и не намеравамо да се вратимо, то је ‘осморка“, јер ниједан озбиљан проблем не може да реши. Али, „Г20- то је ниво“.
Извор: Данас
