Прочитај ми чланак
(Маринко М. Вучинић)
Украјинска криза, која већ месецима представља највећи и најтежи изазов савремене не само европске политике, показала је још једном сву хипокризију и лицемерство система који себе проглашава за оличење најзначајнијих демократских принципа.
Он се посебно позива на слободно и објективно информисање као основну и темељну претпоставку функционисања либералног и демократског политичког поретка. Али за западне медије не постоје недужне жртве, укидање руског језика, спаљивање књига штампаних на руском језику, бомбардовање болница, школа и обданишта, сурова убиства деце и жена, разарање водовода и електричних инсталација, изгладњивање становништва и примена најбруталнијих метода у обрачуну украјинске војске и националне гарде са припадницима проруских снага на истоку Украјине, где иначе живи становништво са руском већином.
За њих не постоји ни минимум обзира, већ се њихова „побуна“ мора сломити по сваку цену, без обзира на то што то производи огромна разарања и многобројне цивилне жртве. Територијални интегритет и целовитост Украјине морају бити сачувани без обзира на драстична средства која се користе јер је то легитимна борба против тероризма и сепаратизма, у којој не постоје морални и људски обзири јер је све подређено једном политичком и државном циљу. При томе није јасно како се може успоставити мир у овом делу Украјине када је примењена најгрубља војна сила која има за циљ да и поред великих цивилних жртава послужи пре свега за сламање отпора припадника проруских снага, које бране право на свој слободни избор и опстанак.
Извештаји који стижу из Славјанска говоре да украјинске власти хапсе све мушкарце старости од 25 до 30 година не проверавајући да ли су се борили на страни проруских снага или не. Постоји озбиљна опасност од акција припадника Националне гарде спремних да крену и да спроводе акте одмазде. Могу се на фотографијама видети везани цивили, мушкарци, које одводе у притвор и тамо их муче и пребијају, а режимска војска смешта их и у концентрационе кампове. Сам град Славјанск је био изложен великим разараањима, јер се примењује тактика „спржене земље“ коју користе казнене јединице украјинске војске према становништву Донбаса. Украјинско војно вазухопловство бомбардовало је Александровску, периферију града Луганска, који сада постаје средиште отпора проруских снага.
Све су ово вести које долазе из руских извора и из редова проруских снага, али је зато слика ових догађаја на ЦНН или ББЦ у потпуности другачија јер су они очигледно стављени у службу званичне европске и америчке политике, која преноси о опасности од руског империјализма и неопходности да се брани територијални интегритет Украјине и корпус људских права и слобода. Зато у западним медијим не постоји ни сенка од толико промовисане новинарске објективности нити помен трагичном страдању цивила и разарању градова. За њих се у Украјини данас бране евроатлантске вредности, док је Русија, која води деветнаестовековну политику, означена и даље хладноратовски као империја зла.
Оваква „матрица“ објективног извештавања примењивана је када су описиване борбе које су у Сирији водили борци за слободу, а сада можемо видети како се ови борци за демократију сврставају у редове оних исламистичких снага које се боре за успостављање новог калифата и исламске државе на простору Ирака и Сирије. На шпанском порталу Ребелион може се наћи веома индикативна оцена о начину деловања западних медија у праћењу догађаја у источној Украјини. „Антируска хистерија, подгревана од стране Беле куће, усмерена је на то да се сакрије истина са терена, док су истовремено телевизијске станице и штампа препуни конференција за штампу Обаме и високих функционера НАТО-а, на којима се без икаквих скрупула износе лажни подаци“.
Матрица која је једном усвојена се не мења, а то смо имали и имамо прилику да осетимо и на сопственој кожи када је дошло до бруталног разбијања Југославије и када је једини крвац пронађен у српском народу, који је „својим великосрпским национализмом разорио заједницу братских народа и народности“. Она је нарочито примењивана у време агресије НАТО пакта на Србију и Црну Гору. Тада је један од основних пропагандистичких токова био везан за тврдњу да су наша војска и полиција користили прекомерну силу и борби против припадника ОВК-а која је у једном периоду од стране САД била означени као терористичка организација.
Када је одлучено да су припадници ОВК добри момци који се боре за слободу свог народа, а против српске војске и полиције, који не бирају средства у обрачуну са албанским становништвом спроводећи масовне репресалије и прогоне цивилног становништва, западни медији, посебно ЦНН, учинили су све да пропагандистички оправдају ову одлуку. Касније је утврђено да се радило о класичној медијској и политичкој манипулацији, али је стигматизација српског народа остала у медијској слици која се и данас пласира о распаду Југославије и догађајима на Косову и Метохији. Када се након повлачења српских војних формација одигравао најбруталнији обрачун и одмазда над српским становништвом, ти исти „објективни“ медији су то правдали као нормалан одговор ОВК и разумљиву и прихватљиву освету Албанаца.
И након „нормализације“ стања на Косову и Метохији, тешко се или готово никако не мења ова једном успостављена медијска представа о кривици Срба за тешко стање у овој нашој покрајини. Данас се нико у медијима који себе означавају као врхунац слободе штампе и информисања не запита да ли се у источној Украјини заиста примењује прекомерна употреба силе од украјинске војске у којој су цивили – деца и жене само колатералне жртве њихове „антитерористичке“ акције.
Нисмо имали прилике да чујемо дежурне заштитнике људских права и слобода, али ни организације као што су Хелсиншки одбор за људска права, Амнести интернешнал и Хјуман рајт воч. Нису се огласили ни наши евроатлантисти јер то није део њихове иначе веома агресивне агенде у заштити људских права и слобода.
То су само цивилне жртве које припадају већинском руском народу у источној Украјини – жене и деца који су изгубили живот у неселективним бомбардовањима као део оправдане и прихватљиве антитерористичке акције украјинске војске. Када неколико милиона људи који су своју вољу изразили на референдуму прогласите за терористе и отпаднике, онда су по евроатлантским стандардима одбране територијалног интегритета једне земље, у овом случају Украјине, сва средства дозвољена. Само што се овде ради о бесрамној примени дуплих стандарда, који све више преовладавају у пропагандистичкој пракси коју користе „објективни“ и „слободни“ западни медији као део јасно обликованог и профилисаног идеолошког и геополитичког пројекта.
