Амерички председник Доналд Трамп готово је најавио војни удар у Сирији што би могло да доведе до рата светских размера. У случају да до тога дође, врло је вероватно да би се формирала два војна блока, један који би стао уз Русију и други који би подржао САД.

Западни пакт

Вашингтон већ рачуна на подршку Велике Британије, Француске и Израела.

Велика Британија

Лондон је синоћ послао своје подморнице ка Сирији у домет за ракетни удар, а према писању листа „Дејли Телеграф“, напад се очекује у току данашњег дана. Британија је традиционални Амерички савезник, са којом је ратовала у великом броју сукоба од Другог светског рата све до данас.

Активно је учествовала са САД у интервенцијама у Ираку, док је у Сирији сарађивала кроз НАТО пакт. Велика Британија такође већ има авио базе на Кипру, где су стациониран РАФ.

Француска

Париз је један од кључних савезника САД. Председник Емануел Макрон јасно је прошле године подвукао да је црвена линија за Париз употреба хемијског оружја. Париз такође располаже са неколико база у региону потенцијалног сукоба. Осим у самој Сирији, где је неколико стотина француских војника у склопу савезничких снага које прате Вашингтон, Париз има око 1.700 војника у Џибутију, око 650 у Уједињеним Арапским Емиратима, а присутни су и на северу Африке који би такође могао да плане уколико дође до већег рата.

Израел

Израел који се граничи са Сиријом редовно учествује у војним операцијама усмереним против Дамаска. Прошле недеље Москва је изнела да Тел Авив стоји иза ваздушног напада у којем је уништена сиријска војна база. Израел је такође кључни амерички савезник на Блиском истоку. Има и велику подршку председника Доналда Трампа који је решио да призна Јерусалим за главни град јеврејске државе.

Саудијска Арабија

Ријад је још један од главних савезника вашингтонске администрације, и један од главних играча у региону. Трамп је прошле године потписао са званичницима Саудијске Арабије војен уговоре у вредности од 380 милијарди долара. Такође, као савезник Ирана председник Сирије Башар ал-Асад је трну у оку новог престолонаследника Мохамеда бин Салмана. Ријад располаже армијом од преко 300.000 војника, и модерним арсеналом углавном купљеним од Америке.

Неопредељени

Немачка

Канцеларка Ангела Меркел пре два дана је изјавила да је јасно да је у Думи коришћено хемијско оружје. Немачка је такође савезник Америке преко НАТО пакта, а на Блиском истоку је присутна у војној бази у Израелу, где је преместила своје трупе из Турске прошле године. Ипак, немачка има и односе са Русијом, пре свега преко гасовода „Северни ток“, и за сада није јасно да ли би Берлин подржао било коју страну у случају евентуалног сукоба.

Турска

Друга највећа НАТО армија последње две године се све више окреће Москви. Анкара такође активно ради као спона између Москве и Вашингтона током последњих кризних сати, након што су односи затегнути до тачке пуцања.

Иако је Анкара осудила наводно тровање, турски министар одбране Нуретин Џаникли јуче је изјавио да би сукоб Русије и САД запалио Блиски исток. У случају сукоба Турска би вероватно у почетку вагала између две стране, или би посматрала са стране, пре свега што би се рат водио на самој њеној граници.

Источни блок

Ако избије рат Русија би могла да рачуна на Иран, а можда и на једну много јачу силу.

Иран

Москва и Техеран заједно делују у Сирији, где подржавају владу Башара ал-Асада. Иран је водећа сила у региону, којем једино може да парира Саудијска Арабија. Такође је у деценијском сукобу са САД, а упркос вишегодишњим санкцијама Вашингтона, Иран успева да ради на развоју војске, па чак и нуклеарног програма. У Сирији има и најмање две војне базе, и издваја велика средства за помоћ актуелног власти.

Кина

Иако се Пекинг јуче није оглашавао по питању новонастале кризе, Кина и Русија већ годинама раде на развоју економских али и војних савеза. Пре само недељу дана кинески министар одбране, генерал Веи Фенге, посетио је Русију одакле је током састанка са руским колегом Сергејем Шојгуом издао отрежњавајућу изјаву „Кинеска страна је дошла у Москву да покаже Американцима блиске везе између оружаних снага Кине и Русије… ми смо дошли да вас подржимо“.

Кина ипак није тако близу Сирије да би могла да реагује у првим данима рата, а најближу базу имају на рогу Африке, у Џибутију. Ипак, у случају општег сукоба, могуће је очекивати сврставање Пекинга уз Москву.

Локалне снаге

Од војника на терену најактивније су званичне сиријске војне снаге које подржава Русија, док побуњеници на северу земље уживају помоћ САД. У Сирији су активне и бројен струје, потпомогнуте од стране локалних сила. Курди на северу сврставају се као савезници Америке, иако немају лоше односе са Русијом док их је Вашингтон у неколико наврата оставио на цедилу. Ипак, Курди активно ратују против Турске, па би у случају да Анкара уђе у рат могли да стану на супротну страну.

У Сирији је активан и Хезболах потпомогнут од стране ирана, и смтра се једном од најбоље припремљених паравојних групација у региону, са вишегодишњих ратничким искуством.

На територији разорене Сирије такође још има припадника разбијене Исламске државе, мада је мала вероватноћа да би њени борци могли да направе већу разлику у ратном стању.

И палестински Хамас види своје интересе у Сирији, мада нема исто виђење попут Хезболаха. Иако су противници Израела, у сиријском сукобу су подржали чак и протестанте против Асада. Међутим, могуће је очекивати да би се приклонили савезу који има заједничког непријатеља, Израел.

Извор: blic.rs

Ознаке: Америка, рат, Русија, Сирија