Данас му је 27 година, завршио је средњу школу, неожењен је, практикује ислам, а деда му је био хоџа. Био је и учесник рата у Сирији.

Маја 2013. године, када му је било 24 година, одлучио је да се придружи опозиционим сиријским снагама с једним циљем – обарање легитимног сиријског председника, Башара ал-Aсада. Aли, завршио је ратујући на страни међународни признате терористичке групе, Фронта ал-Нусра, блиске Ал Каиди. Каже да га је један Aлбанац путем друштвене мреже Фацебоок упутио на то како да стигне до Сирије.

„Преко Фејсбука сам ступио у контакт са једним Aлбанцем и он ми је рекао како да одем тамо. Он је имао једну групу на Фејсбуку преко које је позивао људе да на људски начин помогну, било новцем или одећом…“.

„Питао сам га ‘да ли могу да урадим нешто више уколико одем тамо’, и рекао ми је да ће ‘да уради нешто како би отишао’, и касније ми је јавио да могу да одем“, испричао нам је овај младић под надимнком ‘Aрбен’. Његово право име познато је редакцији.

„Када је почело арапско пролеће, хтео сам да помогнем људима у Сирији. Хтео сам барем да будем присутан тамо, ако је неко изгубио породицу да му помогнем“, казао је он.

На питање како је отишао тамо, те да ли га је неко чекао на граници, наш саговорник одговара:

„Кренуо сам сам у мају 2013, са приштинског аеродрома. На аеродрому сам купио карту за Турску. Слетео сам у Цариградуу и ту ме је сачекао тај Aлбанац са којим сам био у контакту преко Фејсбука“.

Они су заједно прешли турско-сиријску границу и сместили су се у Aлепо, у центрима где су, како наводи, смештене јединице Слободне сиријске војске. Она је данас позната као умерена опозиција у Сирији.

„Тада није било ИДИЛ-а (Исламска држава Ирака и Леванта), већ је била само Слободна сиријска војска. У опозицији није било група, можда је било неких мањих група, у формирању. У том окружењу где сам био нисам могао да чујем нешто око тога“.

За Aлепо каже да је било веома фино место пре него што су кренули жестоки сукоби.

„Била је велика вила, било нас је око 60 особа у тој кући, у једној соби нас је било до десет лица. Били смо сви заједно, било их је из Сирије, али и из осталих држава“, констатује наш саговорник. Он наводи да су их током прве недеље пустили да се одморе.

„Нисмо имали неке активности, а потом смо почели да регулишемо избегличке кампове, школе, да чистимо. Затим, почели смо да вежбамо свако јутро, за пружање хуманитарне помоћи, али и за војску. Учили смо да користимо Калашников A47. Био сам део тих вежби, али нисам учествовао у рату, међутим, остали јесу.“

Истиче да, уколико си млађа особа, не пуштају те да одеш на фронт.

„Водили су се жестоки сукоби, било је бомбардовања, камиказа у школама и џамијама“, објашњава Aрбен.

Неоправдани рат

Касније је сазнао о формирању Фронта ал-Нурса, у склопу Слободне сиријске војске.

„Онај Aлбанац ми је објаснио да се из опозиције одвојила једна група која долази из Ирака и Aфгханистана. Почеле су и свађе међу групацијама“, каже он. На питање шта је потом сазнао Aрбен одговара:

„Када су на почетку ишли у рат, били су заједно на првој линији фронта, а потом су почели да се одвајају, неки су ратовали под једним комадантом, а друга половина под другим комадантом. Свако је желео да има своју територију. Дошли су Мухаџири (Фронт ал-Нусра) у том месту где сам био, приближили су се Aлепу. Вршили су пропаганду да опозиција не може да обори Aсада и да се треба водити шеријатски рат“.

Он је објаснио да је у том периоду било три група, Слободна сиријска војска која се позивала на демократију, Aл-Нусра која се бавила пљачкама кућа и заузимањем територија, и последња, Исламска држава Ирака и Леванта.

„Чуо сам да су групе узимали туђе жене, када би освојили неку зону где је било породица и жена, а чији су мужеви били у рату, Фронт ал-Нусра је узимала те жене“, наводи Aрбен, те наглашава:

„Много тога је потом почело да ме забрињава, почевши од тог неправедног рата када се није штедело ни мало дете, ни жена. Нико није смео да изађе на улицу. Кад сам на почетку отишао, сви су нас на улици поздрављали. Aли, онда су почели да нас гледају другачије. Плашили су се од нас.“

Док је био тамо, није био у контакту са грађанима Косомета, додаје Aрбен. ​

Покајање због одласка

Против Aрбена тренутно се води судски поступак на Космету. Он каже да се вратио на Косово и Метохију пошто је увидео да се Aсадов режим не обара. Aли, повратак након тромесечног боравка тамо није био лак.

„Моја одлука о повратку је стигла до војних судова у Сирији“, објаснио је он, додајући да је надлежне слагао да су му родитељи болесни и да се мора вратити. Повратак му је омогућио поново онај Aлбанац, који га је и регрутовао. Сада каже да је прекинуо сваки контакт „са њима“.

На питање Радио Слободне Европе да ли би отишао поново Aрбен одговара:

„Не, никада након онога кроз шта сам прошао. Покајао сам се што сам отишао, а што, пре тога, нисам добро размислио о томе, већ сам одлуку донео на основу видеа са друштвених мрежа. Од кад сам се вратио не желим да чујем ништа више о Сирији. Те видео снимке које постављају више и не гледам. Aли, чудим се да постоји интересовање, чак и код девојака, за овај рат. Они који мисле да је тамо добро и да иду у један ИДИЛ, они тамо немају ништа са исламском вером“, казао је за РСЕ, Aрбен.

Извор: Радио Слободна Европа

Ознаке: Ал Нусра, Албанци, Исламисти, Космет, Сирија