Прочитај ми чланак
(ало.рс, спортски.нет)
Пре утакмице Хрватске и Србије, присети ћемо се и неких од највећих легенди српског спортског новинарства као и њихових антологијских бисера.
Ко ли ће нас представљати на такмичењу?
Четири велика имена представио је за Спортски.нет прослављени хрватски коментатор Божо Сушец.
Божо Сушец о Владанку Стојаковићу
„Он је био одличан, прави заљубљеник у фудбал. Сећам се кад сам ја већ постао неко коментаторско име, и ишао на Олимпијске игре и све… И онда он мене позове и каже: „Слушај, Божо. Ти си добар репортер. Али не можеш ти тако да проводиш живот. Знаш ти шта у Југославији постоји? Па постоји само фудбал. Па онда дуго, дуго, дуго… ништа. Па је онда фудбал, па опет фудбал… А ти радиш ову неку атлетику, рукомет… Мораш да преносиш фудбал ако желиш да постанеш велики репортер.“ То је био његов савет.
Иначе, Стојаковић није био неки велики лузер и киксер, али рећи ћу његов највећи бисер. На једној утакмици, не знам којој, била је у току свечана предаја пехар. Тадашњи политичар, био је то председник Савезне скупштине Југославије Дража Марковић, предавао је пехар капетану победничке екипе, а Стојаковић говори:
„И ево нашег вољеног Драже Михајловића…’ И, наравно, Стојаковић се смрзнуо кад је схватио да је рекао име четничког војводе. Хтели су да га суспендују и казне, али онда је стварно назвао тај Дража Марковић и рекао: ‘Па немојте човека, очигледно се забунио.“И он га је спасио да му не оде глава.“
На утакмици репрезентације Југославије:
„У почасној ложи су и многи угледни гости и државници на челу са Дражом Михајловићем!“ (уместо Марковићем)
„Мекманаманаман.“ (Мек Манаман)
„Добро вам вече, драги гледаоци. Јављамо се из Лондона са стадиона Парк принчева.“
Очигледно благо пијан: „На стадиону се окупило око 30 хиљада динара.“
Иде успорени снимак после шансе, а Стојаковић каже:
„А ево сада идентичне ситуације.“
„Друловић улази у шеснаестерац и… Падни ту!!!!!!“
Божо Сушец о Звонку Михајловском
„С њим сам исто био јако добар. Био је драг човек, спортиста, осамдесет пута репрезентативац Југославије у хокеју на леду. Али био је супер штребер. Он се највише припремао од свих за преносе, писао је све и то по цену тоталне глупости. Рецимо, припремао се за финале Олимпијског турнира у хокеју где су требали играти СССР и САД. И он си је све припремио, написао унапред, па тако и фору за Русе: „Ево, то су потези из Бољшој театра!“
Али је проблем што је у финале ушла Канада, а не СССР. Међутим, то њему није сметало, он је то продао под Канаду и све друго што је припремио. Чисто руски пренос је направио. Али он није био толико велики репортер као рецимо Стојаковић, који је сигурно био велики репортер, и Панта, који је исто био доста значајан у то наше време.“
„Михајло Пјановић може да се пореди са Митром Мирићем, тишина, али кад експлодира, нација је на ногама.“
Утакмица Лиге шампиона између Манчестер Јунајтеда и Борусије из Дортмунда 1997. године. Састав Манчестера:
„На голу је Шмејкел, у одбрани су Гери Нивајл, Денис Ирвајн, Гери Пелистер, Хениг Берг. У средњем реду су Пол Сулс, Ники Батс, Дејвид Бејкем и Рој Кени. У шпицу су Енди Кол и Оле Гунар Солксјаре!“
„Колега, може мали ремизе ове утакмице.“
„Лопта каткад уме да буде ђавоља кожа надувана ваздухом.“
„Фаустино Асприља је рођен и одрастао у врлетима источних Кордиљера.“
Шта причају коментатори у полувремену – Михајловски и Пантић
„Најдоски је одлично скочио, али, нажалост, само преко пречке.“
„Задовољио је тренера и зато сада игра.“
„Док је лопта у ваздуху да вам саопштим списак тимова.“
„Судија данас није делио правду већ множио неправду…“
„Какав ударац, поцепао је ваздух на водоник и кисеоник.“
„Крило никад не пада далеко од бека.“
„Препун стадион Партизана, 50.000 људи. Замислите, 100.000 дланова!“
„Окренуо га је на коцки леда која би стала у чашу вискија.“ (хокеј)
„Концерт звиждука за играче, чисто да се мало музички образују!“
„То је била већа опасност за авионе типа Авакс него по гол Пандуровића.“
„Драган Ћирић, играч дуге косе, али великих могућности!“
„Какав предиван погодак. У фудбалу се догађају многе лепе ствари… (почиње успорени снимак гола) …и пођимо зато сада уз помоћ магнетоскопа у потрагу за лепим!“
Прича о каријери великог Дијега Марадоне:
„А онда је кудрави Гаучос кренуо кривудавим путем кокаинских ноћи!“
„Алберт Нађ – перипетум мобиле прве врсте Партизана!“
„Због оваквих удараца Роберта Карлоса основат ће се друштво за заштиту лопте!“
„Било је ту контакта и фул контакта.“
„Толико је брз да му константно прети опасност од радара и казне због прекорачења брзине!“
Божо Сушец о Драгану Никитовићу
„Знаш ко је био највећи српски репортер? Драган Никитовић! Он је био најобразованији, објављивао је своје приче у новинама… Био је начитан, али био је она типична београдска школа чисте импровизације. Мало се припремао, али је то надокнађивао тим својим шармом и тим својим говорничким способностима. Он је измислио оно да „Парлов млати свог противника на кашичице“, дакле ударце му задаје на кашичице, и такве ствари.
Али како је био заправо једна ленштина, није се припремао, а ми смо радили заједно атлетику и ја сам као представник загребачке школе увек имао хиљаду папира и свега другога, онда је он направио договор са Словенцем Марком Рожманом, који му је давао своју комплетну припрему.
Али како је Рожману, наравно, све било написано на словенском, кад је Никита то читао из његових папира, то је онда звучало отприлике овако:
„И ево га сада на 400 метара, Џонсон трчи феноменалан резултат, седам ин четрдесет два и педесет“, каже он на словенском. Тако да су га у Србији годинама зезали, звали су га годинама „седам ин педесет“.
Никита је као и Панта покривао пуно спортова, кошарку, бокс, атлетику, тако да је био поливалентан.
Божо Сушец о Милојку Пантићу:
„Ја сам са Милојком Пантићем практично био у брачном односу. Провели смо толико времена заједно на тим путовањима, делили собе и све друго, тако да смо стварно били и радили заједно од 1976. године и Монтреала, кад су нас прозвали „двојац без кормилара“, па све до рата.
А били смо сто посто различити, и по култури, и по васпитању, и по свему, али је то било очигледно добро допуњавање. Било је чак и питање на Квискотеци, сећам се: „Како се зове атлетски учитељ Милојка Пантића?“ И такмичар је тачно одговорио из прве: „Божо Сушец“ – присетио се легендарни хрватски коментатор за Спортски.нет и открио који је био животни Пантин гаф.
„Пантића је дуго пратио тај његов највећи гаф у животу, годинама није хтио причати о томе, згражао се сам себи што је то направио. Било је финале, тад се то није звало Дијамантне лиге, него Златне лиге у Брукселесу. У трци на 1.500 метара је трчала једна цура која је имала онако плави дрес и Пантић је био сто посто сигуран да је то тадашња југославенска атлетичарка Снежана Пајкић.
Она је била првакиња, то је била његова љубимица и он је био сигуран да је то она. А то је заправо била Францускиња. И он је углавном тријумфално преносио како Снежана Пајкић побеђује, како је одниела победу и онда кад је трка завршила, објавили су да је победила та Францускиња, и то је било оно, човек је скоро умро, пробледео је… Јер трка траје четири минута и он је четири минута све говорио погрешно.“
Пренос одбојкашке репрезентације Југославије, а Пантић започиње:
„Добро вече, пријатељи ФУДБАЛА!… (након паузе од 15-ак секунди) …и осталих спортова.“
„Трибине се жуте – све је у наранџастом.“
„И нема Зидана да зида зидове на средини терена.“
Швајцарска је освојила златну медаљу, на семафору пише „Сwитзерланд!“:
„И та мала земља СВАЗИЛЕНД је успела да освоји…“
Фарска Острва – Југославија, 1997. године:
„Саво Милошевић је постигао гол, то је 12 погодак Саве Милошевића за Савезну Републику Немачку.“
Трка на 400 метара на ОИ у Атланти:
„У стази четири је главни фаворит Мајкл Џексон… Пардон, Мајкл Џордан.
Ту се убацује сукоментатор и каже: „Да, колега Пантић жели да каже да је Мајкл Џонсон у Америци популаран као њих двојица.“
Шпанија – Југославија:
„И, господине Педерсен, заиста заслужујете такво презиме.
Југославија – Чешка, 1997:
„Аут за Холандију.“
Југославија – Иран, СП Француска 1998:
„И ево излазе Перуанци на терен…“
„Наши никако не могу да пробију њихову одбрану, јер им је шеснаестерац препун Перуанаца.“
„Данас није виђен леп фудбал јер су се Перуанци углавном бранили.“
Са утакмице Црвена Звезда – Партизан:
„Излазе Партизанови играчи… А ево и наших.“
Са утакмице Арсенал – Ајакс:
Беркамп излази из игре у 22. минуту због повреде, улази Патрик Вијера. На семафору пише: „22. минутес, 10. Бергкамп оут.'“
Коментар Милојка Пантића:
„У игру се спрема искусни Минутес са бројем 22!“
Неки од легендарних коментара:
„Синиша, Синиша, доказао си да си Синиша…“
„На терену су два Станковића, Дејан Станковић и Дејан Говедарица.“
„Овај судија је познат по томе што картоне дели као новогодишње конфете.“
„Продато је 30.000 гледалаца… Пардон улазница!“
„Да, да… Дођи вамо бато, то се не сме. Жута карта!“
Југославија – ДДР Немачка:
„Какав шут и изванредна интервенција Љуковчана… Само мало, да видимо зашто се Немци радују… Аха, Немачка води 2:1.“
„Камерун мора да извуче барем бод пред утакмицу са Швајцарском да би осигурали пролаз… (пауза 10 секунди) Опростите, драги гледаоци, Камерун није у истој групи са Швајцарском…“
„И сада ћемо са аутомобилизма прећи на коњизам.“
