Прочитај ми чланак
Речник босанског језика који се препоручује као литература у школама и на факултетима ФБиХ пун је националне мржње и погрдних израза на рачун Срба и православаца.
У школском речнику аутора Џевада Јахића реч „ђикан“ тумачи се као „сељачина, неотесани младић, обично православац брђанин, сточар, чобанин, босански православац четничког порекла који је генетски четник“. Као пример се наводи реченица: „Поклаше нас ђикани“.
Тумачење речи „балванград“ пежоративно је представљено за насеља попут Сокоца, Хан Пијеска, Пала и Рогатице, а придев „балванградски“ користи се за менталитет. Тако се описује као „сиров, динарски, углавном онај православни рурални у Босни“, а као пример подругљивог коришћења наводе се примери „балванградски интелектуалци“ или „балванградска револуција“, уз додатак у загради – Караџићи, Остојићи, Младићи и слично.
У речнику нема речи „усташа“, а „четник“ није представљен као припадник покрета већ „српске војске која је кроз хисторију починила велике злочине над бошњачким становништвом“, а „четникуша“ је „припадница српске војске“, али и „Српкиња у Босни склона националној мржњи и нетрпељивости“.
Док је у Речнику српског језика реч „џихад“ представљена као исламски верски рат против муслимана, у Школском рјечнику босанског језика то је „рат за одбрану вере“. За Алаџу, џамију у Фочи, аутор за пример даје реченицу: „Врхунац четничкога дивљаштва и катунскога примитивизма је рушење Алаџе у Фочи.“
За реч „гранатирати“ пример је реченица: „Четници су гранатирали читаву Босну, мучки, злочиначки, да томе злочину нема премца у новијој историји“, а пример за реч клати је „четници кољу“.
Мирјана Влаисављевић, професор на катедри за српски језик на бањалучком Филозофском факултету, каже да се „речник не прави преко колена“, већ да у његовом раду учествују бројни сарадници, који су навероватније добили смернице за овакво дефинисање речника.
– Овако отровно штиво, са ратно-хушкачком реториком, годи само отровном уху. Сигурна сам да бошњачки народ ово није заслужио, а питам се где би стигли када би и Срби на овакав начин написали школски речник – каже Влаисављевићева.
Школски речник користи се у ФБиХ, али и у школама у РС које имају националну групу предмета по плану и програму Унско-санског, Тузланског и Средњобосанског кантона.
(Танјуг)
