Прочитај ми чланакСрбију следеће године сигурно чека промена Устава, а осим о независном правосуђу, грађани ће на референдуму највероватније одлучивати о брисању преамбуле о Косову и смањењу броја посланика.
До уласка у ЕУ, Србија ће најмање два пута да мења Устав. Већ 2017. године биће промењен начин бирања чланова Врховног савета судства и Државног већа тужилаца, који се више неће именовати у Скупштини Србије, док ће на крају процеса о придруживању ЕУ грађани на референдуму гласати о уласку у Унију.
Извор „Блица“ из актуелне власти наводи да је предвиђено да се Устав мења крајем следеће године, али и да правосуђе неће бити једина тачка о којој ћемо се изјашњавати.
– Од нас се тражи и брисање преамбуле о Косову и то ће бити најтежи посао за нову владу, јер за то треба обезбедити двотрећинску већину у Скупштини, а затим то оверити и на референдуму. Такође, највећа странка и њени коалициони партнери обећали су грађанима смањење броја посланика, а Томислав Николић се залаже и за промену начина бирања председника државе – наводи наш саговорник.
О свему томе јуче нису желели да говоре у СНС-у и СПС-у. О брисању Косова из Устава прошле године говорио је премијер Aлександар Вучић. Он је за “Вол стрит џурнал” у мају 2015. године изјавио да ће косовска преамбула вероватно бити избрисана из Устава, али да Србија неће признати независност своје јужне покрајине.
За промену Устава неопходна је двотрећинска већина у Скупштини Србије, која би сачинила предлог о којем би се потом грађани изјаснили на референдуму. Математички гледано, иза те иницијативе требало би да стоји 167 посланика. То значи да би било довољно да се око тог предлога сложе коалиције око СНС-а, СПС-а и савез ЛДП-ЛСВ, а вероватно би уз мањине та подршка била још већа.
Наташа Мићић, потпредседница ЛДП-а, каже за “Блиц” да је неопходна свеобухватна промена Устава, која би укључила укидање преамбуле, тицала се људских права, обезбедила већу аутономију Војводине и децентрализацију Србије.
– Нисмо против промене начина бирања председника, а што се тиче смањења броја посланика треба видети колико парламентараца имају државе са сличним бројем становника. У сваком случају, важно је да се око тога спроведе шира јавна распава и направи консензус – наводи Мићићева.
Слично мисли и Наташа Вучковић из ДС. Она сматра да треба организовати јавне дебате, укључити организације из цивилног друштва и стручњаке, а да би иза целог процеса требало да стоји Скупштина Србије.
– У ДС-у нисмо разматрали мењање преамбуле. Међутим, чињеница је да смо у процесу дијалога са Приштином и да Устав треба да прати реалност. Нисам сигурна да је добро смањивати број посланика, ако је изговор да је парламент скуп. У том случају, довољно је и 30 посланика – сматра Вучковићева.
