• Почетна
  • ВИДЕО
  • РЕХАБИЛИТОВАН СРПСКИ ХЕРОЈ ЧИЧА ДРАЖА, сукоб присталица и противника испред суда (видео)
Прочитај ми чланак

РЕХАБИЛИТОВАН СРПСКИ ХЕРОЈ ЧИЧА ДРАЖА, сукоб присталица и противника испред суда (видео)

0

cica-Draza

Први захтев за рехабилитацију поднео је Михаиловићев унук Војислав Михаиловић 2006. године, а касније му се придружило још неколико удружења и странака.

Виши суд у београдској Палати правде данас је рехабилитовао команданта Краљевске војске у отаџбини генерала Драгољуба Дражу Михаиловића.

Тиме су му враћена грађанска права одузета у политичко-идеолошком процесу комунистичког режима 1946. године. На ову одлуку, сходно Закону о рехабилитацији не постоји право жалбе, тако да је она коначна.

Када је суд изрекао преусуду, судницом се проломио громки аплауз, а међу онима који су на овакав начин поздравили пресуду били су лидер СРС Војислав Шешељ, принц престолонаследник Александар Карађорђевић и чланови бројних удружења. Међу присутнима биле су и Жене у црном, јавља извештач Курира из Палате правде.

Испред зграде суда у Савској окупио се велики број присталица, али и противника рехабилитације између којих је дошло до вербалног сукоба. Између те две групе стоји полиција која спречава да дође и до међусобног физичког обрачуна.

Фото: Танјуг/Немања Јовановић

Фото: Танјуг/Немања Јовановић

Након што су се окупљени готово разишли, појавио се мушкарац који је узвикивао: „Шта хоћете? Јел хоћете да се побијемо? Да опет падне српска крв?“. Након тога је поцепао мајицу са себе. Полиција га је спречила да уђе у сукоб с неким од грађана.

Судија Александар Трешњев рекао је да је суд усвојио захтев за рехабилитацију и поништио пресуду којом је Михаиловић 15. јула 1946. године био осуђен на смрт, а два дана касније стрељан. Суд је утврдио да је спорна пресуда донета у незаконитом процесу из политичких и идеолошких разлога.

Судија Трешњев рекао је да је пресуда Врнховног суда ФНРЈ у делу који се односи на Михаиловића проглашена ништавном као и да су ништавне све њене правне последице, па и оне које се односе на имовину.“Драгољуб Михаиловић сматра се неосуђиваним“, рекао је судија Трешњев, после чега је добио буран аплауз и поздраве публике.

Подсетимо, предлогом за рехабилитацију тражено је поништавање пресуде од 17. јула 1946. године којом је Михаиловић осуђен на смрт стрељањем и одузета му грађанска права. Први захтев за рехабилитацију поднео је Михаиловићев унук Војислав Михаиловић 2006. године, а касније му се придружило још неколико удружења и странака.

Пошто је овај поступак једностраначки, право жалбе постоји само у случају да захтев за рехабилитацију буде одбијен. Током овог вишегодишњег поступка, који је изузетно скретао пажњу јавности и био медијски пропраћен, суд је саслушао десетине сведока, махом историчара, преслушао аудио снимке са суђења и прикупио другу документацију.

Ово је иначе једнострани поступак и нема друге – супротстављене стране, али га је последње године, са образложењем „јавног интереса“ пратило и Више јавно тужилаштво у Београду.

Фото: Марина Лопичић

Фото: Марина Лопичић

Предлогу за рехабилитацију који је поднео Војислав Михаиловић придружили су се 2009. године Српска либерална странка, са Костом Чавошким на челу, Удружење припадника Југословенске војске у отаџбини, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, професор међународног права Смиља Аврамов и други.

Предлагачи захтева тврде да Михаиловићу није било омогућено право на одбрану и да није видео свог адвоката до почетка суђења. Он није имао ни право на непристрасан суд, а оптужница му је уручена седам дана пред суђење. Након два дана од изрицања спорне пресуде Михаиловић је стрељан у Београду.

Посебна Комисија утврђује тачну локацију на којој је стрељан, јер се претпоставља да су његови посмртни остаци пребачени на другу локацију. Михаиловић иначе нема гробно место. У недостатку других доказа о Михаиловићевој смрти, решењем Првог основног суда у Београду 2013. године као датум смрти Михаиловића утврђен је 17. јул 1946. године, пошто је суд утврдио да је тог датума стрељан.

(Курир)

368 коментара “РЕХАБИЛИТОВАН СРПСКИ ХЕРОЈ ЧИЧА ДРАЖА, сукоб присталица и противника испред суда (видео)

  1. Maxov Max каже:

    Mihailović
    nije osuđen kao ratni zločinac, već kao izdajnik NOB i zbog navodne
    saradnje s Nemcima!….Iz arhiva UDBE vidi se da je istog dana kada je i
    uhvaćen 13. marta 1946. general Mihailović doveden u zgradu centrale
    OZN-e, koja je istog dana preimenovana u UDB-u, u ul. Kneginje Ljubice,
    gde je ubačen u sobu za mučenje i tu povrgnut torturi koja je trajala 72
    časa. Britanski obaveštajci su saznali da su primenjeni specijalni
    metodi neopisivog mučenja. „Njegovi jauci su se čuli u mnogim delovima
    zgrade.“ Odnet je nazad u ćeliju nag i izobličen. Rečeno mu je da ako
    povuče i jednu reč izjave koju je dao pod torturom, mučenje kreće
    ispočetka. U to vreme „rad“ OZN-e i UDB-e nisu bili uređeni nikakvim
    zakonskim propisima, tako da u postupanju nisu postojala nikakva
    ograničenja. Torturi nisu bili podvrgnuti ni nacistički zločinci u
    Nirnbergu….Optužnicu su pripremali političari, a ne tužilaštvo. U
    svojoj knjizi objavljenoj 1986. godine pod nazivom „Svjedočanstva“ bivši
    državni tužilac FNRJ u periodu 1946-1951. godine Josif Hrnčević navodi:
    o da je formirana grupa konsultanata koju su činili on lično, Miloš
    Minić, Rade Hamović, Vladimir Dedijer i Josif Malović…..U jedinicama
    kojima je komandovao borilo oko 10.000 Hrvata, 8.000 Muslimana i 6.000
    Slovenaca….https://zlj13051967.wordpress.com/2015/05/12/srbiju-od-nacizma-nisu-oslobodili-partizaninego-crvena-armija-i-cetnici/

  2. Комесар I Тимочког батаљона каже:

    Тито је за Народног хероја три пута проглашен, и у народу и на папиру…

    1. Аца Тодоровић каже:

      Aли Тито за разлику од Драже никад није добио страно признање, сва одликовања Тито је лично сам себи доделио.

    2. Комесар I Тимочког батаљона каже:

      Јел, сад ћемо мало да обновимо градиво, маршал Јосип Броз Тито, поседује више страних признања и одликовања од свих дражиних укупно

      Одликовања СФРЈ не убрајам:

      (мора на руском пошто руси воде евиденцију о свим одликовањима сваке важне личности)

      Большая звезда Почёта за заслуги перед Австрийской Республикой

      Большая цепь ордена Солнца
      Большой крест ордена Леопольда I

      Большая цепь ордена Андского Орла

      Большая цепь ордена Южного Креста

      Народный орден Труда 1 класса

      Орден «9 сентября 1944 года» 1 степени

      Орден «Георгий Димитров»

      Grand Collar of the Order of Thiri Thudhamma

      Большой крест Королевского ордена Камбоджи 1 степени

      Grand Collar of National Independence

      Большой крест ордена Заслуг перед Камеруном

      Большой крест ордена Заслуг перед Чили

      Большой крест ордена Заслуг

      Цепь ордена Белого льва 1 степени

      Военный орден Белого льва «За Победу» 1 степени

      Орден Слона

      Большая цепь ордена Нила

      Большая цепь и лента ордена Царицы Савской

      Военная медаль Святого Георгия за Победу

      Medal for Defence of the Country with Five Palm Leaves

      Большой Крест на цепи ордена Белой розы Финляндии

      Большой Крест ордена Бани

      Большой крест ордена Почётного легиона

      Военный Крест 1939—1945 с пальмовой ветвью

      Воинская медаль

      Крест Добровольцев

      Большой крест Национального ордена «За заслуги»

      Орден «За заслуги перед ФРГ» специального класса

      Орден Карла Маркса
      (Дважды)

      Большой крест ордена Спасителя

      Большой крест и Звезда ордена Венгерской Республики

      Орден Заслуг перед Венгерской Народной Республики 1 степени

      Орден Знамени Венгерской Народной Республики 1 степени с бриллиантами

      Орден «Священная звезда»

      Орден «Партизанская звезда»

      Большая цепь ордена Пехлеви

      Юбилейная медаль 2500-летия основания Персидской империи

      Орден Междуречья 1 класса

      Орден Междуречья 1 класса военного дивизиона

      Кавалер Большого креста, декорированнного большой лентой ордена За заслуги перед Итальянской Республикой

      Высший орден Хризантемы

      Большой крест ордена Золотого льва Нассау

      Цепь ордена Ацтекского орла

      Орден Сухэ-Батора

      Большая цепь ордена Мухамадийя

      Кавалер Большого креста ордена Нидерландского льва

      Большой крест ордена Святого Олафа

      Большая цепь ордена Мануэля Амадора Герреро

      Большой крест ордена Возрождения Польши
      (Дважды)

      Большой Крест ордена «За воинскую доблесть»

      Медаль «Победы и Свободы»
      Партизанский крест

      Большая цепь ордена Меча Святого Иакова

      Большая цепь ордена Инфанта дона Энрике

      Герой Социалистической Республики Румыния[7]

      Орден «Победа социализма»

      Большой Крест ордена Святого Мартина

      Орден «Победа» (№ 16)

      Орден Суворова 1 степени

      Орден Ленина

      Орден Октябрьской Революции

  3. Ljilkana каже:

    Hvala ti Boze….da se i u Srbiji neka pravda rasvetli

    1. Комесар I Тимочког батаљона каже:

      Која нам корист од тога?

  4. Комесар I Тимочког батаљона каже:

    Помирење између четника и партизана/комуниста, могуће је само ако четници дају гаранцију да споменици и музеји НОВЈ и Ј.Б. Тита неће доживети украјински сценарио и да се историја ФНРЈ/СФРЈ неће омаловажавати/преправљати/нападати. Ако може тако, ја сам први који ћу пружити руку помирења, да следимо Руски пример поштовања историје!

    1. Милош каже:

      Ја нисам за рушење споменика. То је варварски. Мада ето, скупо нас је коштала црвена буржоазија која махом није ни читала дела Карла Маркса нити је знала шта је Марксизам.

      Шта ова рехабилитација значи? Нисам сигуран, али не бих волео да се опет врши поларизација нашег друштва и подела на Партизане и Четнике. Мали смо и проређени, зашто онда оваква подела!?

    2. Комесар I Тимочког батаљона каже:

      Ја сам за помирење, навео сам шта тражим, не тражим да неко мења мишљење пошто је то неприродно захтевање, можемо да живимо у миру али да културно и историјско наслеђе не испашта

  5. Комесар I Тимочког батаљона каже:

    Ако Руси нису осудили ни Лењина ни Стаљина нити њихове маршале, вала тако ми Бога нећете ни ви Тита и борце НОВЈ!

    1. Markos каже:

      Oni su odavno osudjeni dzaba im sto im trunu ti spomenici kad ih se rodjeni narod odrekao, pljuje ih i gazi na svakom koraku.
      A i formalno ce ima vremena :)

    2. Комесар I Тимочког батаљона каже:

      Јел то себе лажеш ил се тешиш?

    3. grebak grebić каже:

      Делимично си у праву, али ти резон није на висини задатка.Руси не могу осудити Стаљина јер је он проширио Русију, а Амброз и његова банда су направили од Србије пашалук. Зар то није злочин?

    4. Комесар I Тимочког батаљона каже:

      Границе Русије из 1917. се битно разликују од данашњих граница. Иначе, Срби су увек радили против себе, Броз је овом епилогу српских потеза био само проводник, главни злочинци су они који одлучују о сведској политици, а Срби су омогућили остваривање циљева тих моћника… Тако да, за нас који добро разумемо ствари Тито не може да буде, ни херој ни злочинац, Тито је херој онима, који су пре социјализма живели бедно, скромно, а када се власт променила, од свог поштеног рада могли су коначно да живе достојно човека, такви људи су плакали за човеком 1980. кога сматрају за хероја, само зато што је његова тест држава пружила обичном народу другачији живот…

Коментари су затворени.