Прочитај ми чланак

„РЕКЛА ЈЕ ДА СЕ НИКАДА НЕ БИ ВРАТИЛА У СРБИЈУ“: Прича о српском капитализму

0

Од онога дана када је Милошевић пред Скупштином рекао радницима: "Сад сви на свој радни задатак", било је јасно да овде радници никада неће урадити ништа за себе. И тада је то био наручен долазак пешке од Раковице до парламента јер о синдикалним правима и бољитку није било речи.

У прошли четвртак, на државни празник, чекам тролу у једној од централних градских општина. Гледам у оближње градилиште, на њему радници који пркосе празничном пландовању. Онда је стала киша, па сам се упутио пешке низ ту главну улицу једне од централних градских општина и видео да они зидари нису усамљени. Радили су у мини-маркетима, киосцима, тамо и овде у ономе што се назива ваљда услужном делатношћу коју заобилази пландовање на Сретење.

И тако је то већ годинама. Српски капитализам није сентименталан. Али од капитализма у повоју не можеш очекивати да буде сентименталан. Сетимо се само како је он изгледао давних година у државама које данас називамо развијеним Западом. Али садашњи српски капитализам нам стално предочава да смо лењи и наводи нам како је у капитализму. Или као: „Не би то могао у Немачкој.“

А то шта би могао у Немачкој зна мој сестрић који ради тамо и који ми каже да је тамо социјализам, нема остајања после 17 часова, дуг је годишњи итд. Пре две године у Копенхагену, на хотелском доручку сазнам да ту ради земљакиња из Војводине. Уследила је прича „Како је тамо доле?“ и „Како је тамо горе?“, да би на крају рекла да се никада не би вратила тамо доле, у Србију, јер овде горе, у Данској, има пет недеља годишњег одмора, мање се ради, а зарађује више. У Шведској и Француској је иста ситуација.

Негде баш када сам видео оне раднике на грађевини на Сретење, изашао је текст „Зашто не треба да радимо осам сати дневно“, па други текст о скраћеном радном времену у Шведској. Ови радници што су радили на државни празник, срећом по послодавце, нису то видели. А и да јесу, шта би се променило?

Од онога дана када је Милошевић пред Скупштином рекао радницима: „Сад сви на свој радни задатак“, било је јасно да овде радници никада неће урадити ништа за себе. И тада је то био наручен долазак пешке од Раковице до парламента јер о синдикалним правима и бољитку није било речи. И тада, иако им нису крчала црева, радницима је дато Косово да их зачепи. И од тада до данас свака синдикална прича зачепи се причом о Косову, издајницима — како се некада за раднике звао Анте Марковић (да ли сте, радници, живели некада боље?), а данас соросовац. Добро, ту су и друге теме за раднике, рецимо, случај певачице Јелене из Борче. И кад се спусти са скеле на грађевини у централној градској општини, не може радник да разбија главу о много чему. То може његов шведски колега који има пет недеља одмора и шесточасовно радно време.

Лако је њему да мрсомуди кад не запне ко српски колега. О томе мислим у сусрету са српским капитализмом на Сретење.

75 коментара “„РЕКЛА ЈЕ ДА СЕ НИКАДА НЕ БИ ВРАТИЛА У СРБИЈУ“: Прича о српском капитализму

  1. SlavenMilanov каже:

    Treba samo uporediti broj onih koji su otišli i onih koji su se vratili i to je to.
    Posredno znam kako je u nemačkoj i znam da sa njihovom platom u bilo kom hotelu kao pomoćno osoblje može da se uštedi oko 5 soma godišnje. Pričamo o nekvalifikovanom radu i životu samca.
    Život sa porodicom drastično menja stvari.

    U srbiji ćeš pošteno da uštediš 5 soma na sveto nigdanje…

  2. Grom каже:

    Famozni zapad!!!Sinonim blagostanja i ostalih anja.Da skratim pisanje,najosnovnija razlika je ta,sto
    nas gastarbajter sa parama koje zaradi tamo,moze ovde da se ku.ci,tamo NE.Dajte ovde platu
    fizickom radniku sa osmocasovnim radnim vremenom,gde se vikend placa prekovremeno,recimo
    60000 din,mislite da ce ici preko da trazi posao???Naravno da NECE.Problem je u tome sto su ovde
    toliko obesmislili radnika,koji i da hoce ne moze se izboriti za svoja prava,zato sto protiv sebe ima
    itekako razradjenu masineriju,samog sebe i k…obolju drugih.

  3. Mika Mikic каже:

    Још једна ушећерена прозападна прича. Тамо је сјајно, овде не ваља. Значи: западњаци су као у праву, ми смо као будале. За аутора чланка имам само пар корекција:
    1) Нисмо сви овде будале. Само је једна, ал` је мнооооого велика.
    2) Ако је заиста тако сјајно на Западу као што кажеш, а тако ништа не ваља овде, за ког врага су запели да нам узму ово што је наше?

    1. тек успут каже:

      Лажу бре. Ја био, па се вратио. Додуше, има по неко ко има желудац за живот на западу као мој брат од тетке који је преко 40 година у Немачкој, али њему ни немци нису довољно добри по питању рада, реда и дисциплине. Већина оних других би се вратила али неће због срамоте. Неки би, опет, хтели и јаре и паре али некако паре превагну.

    2. Бели Орао каже:

      Причао ми друг Пера да је свашта радио кад је отишао у Канаду. Узео им паре и вратиће се. Каже, брате мени је душа овде. Враћа се…
      П.С.
      Седе испред продавнице пију пиво и пуше,а кад их питаш за пос`о баш су пошли нешто да раде. Има и вредних хвала Богу, али њих не можеш да нађеш испред продавнице.

    3. Lune каже:

      Hm,hmm..nece,da se vrate,oni sto su se slikali,pored tudjih mercedesa i kuca,pa slali na selo,kao svoje…“ uz inat“…

    4. Mika Mikic каже:

      Један из мог старог друштва отишао, боље речено побегао од војне обавезе у иностранство. Није се јављао одатле. Прођоше ратови, прођоше и неке године. Те видим га одједном на – Ади Циганлији.
      Лето, ја понео новине, кад, бум ето њега. Где си, шта радиш… Тече прича, кратко је остао и то је то. Зашто ово помињем?
      Па, поред осталог (прича је дужа) само да кажем ово као истиниту илустрацију – на њему исте купаће гаће као кад је отишао у иностранство. Оделце језа, страва и ужас. А те гаће, кад смо већ код тога, онако добрано исћебане, знате оно кад фронцле из материјала излазе на све стране. Непријатно му, нешто се снебива, не знам шта му је. Његова жена – ништа боље обучена од њега. Остају мало и враћају се назад. Каже – ради у ИБМ-у.
      Одлично, буразеру. Ето то је тај инострани успех. Сачувај ме боже таквог успеха. Нека им га!

    5. тек успут каже:

      Одавно сам писао о рођаку, ИТ инжењеру, који је добио посао код Немаца ономад кад су тражили 10.000 стручњака, а док смо ми били под санкцијама. Ишао у Будимпешту на разговор, био примљен, имао плату нешто преко 7.000 марака, издржао око 5 месеци па се вратио. Добије посао који МОРА да заврши до сутра. Не стигне у фирми па носи кући радећи до пред јутро. Ујутру закасни 15 минута, одбију му цео сат – 250 марака. Побуни се зашто скидоше целу дневницу зарад 15 минута или једног сата. Кажу – ми твој сат наплаћујемо 250 марака па смо толико изгубили. Пита – а шта је са мојим сатима које сам провео завршавајући? Рекли му – био си дужан да то завршиш у радно време ако си способан. Отерао их у мајчину.

    6. Mika Mikic каже:

      Не траже они стручњаке као људе. Они траже – робове. То је у ствари потцењивање човека, а посебно дошљака, а посебно Србина. И још се спрдају с њим.

    7. Zoran каже:

      Запад је шарена лажа.

  4. predsednik каже:

    Иде ли то да ја радим 8. сати, а пицоусти трупац вUČKo 25. сати дневно,,,,,,,

  5. Vladimir каже:

    Ma vratila bi se samo je sramota da prizna kako se ispalila što je uopšte odlazila. Gastarbajteri maštaju o povratku, ali kako onda da se kurče kad dodju na odmor? Tekst baš pristaje nedeljniku, pitam se samo šta li traži na ovom portalu?

Коментари су затворени.