Прочитај ми чланакНа захтеве студената у блокади, али и комплетне академске заједнице, власт је у последњих седам месеци одговорила претњама, притисцима, застрашивањима и увођењем незаконите Уредбе о обрачуну плата у високошколским установама. Ниједан захтев није испуњен. Један од разлога за одуговлачење, али и нескривено, тенденциозно урушавање државних универзитета, пре свега у финансијском смислу, део професора види у плану режима, за довођење страних факултета у Србију на мала врата.
Уносан бизнис са приватним, страним факултетима, по свему судећи чека прави тренутак, кад државне универзитете режим доведе до просјачког штапа.
“Са једне стране испуњење захтева подразумевало би да се открију сви детаљи везани за надстрешницу, а с обзиром колико дуго траје ова ситуација сада смо готово сигурни да би се нашла спона са властима и неки елементи са којима јавност до сад није упозната. Са друге стране, напад на државне универзитете јесте повезан и са финансирањем школарина на страним, приватним факултетима који код нас вероватно не би ни прошли акредитације. То би били универзитети лоше репутације. Не верујем да би нам довели Оксфорд или Кембриџ, већ бисмо имали неке непознате факултете, који су у рангу онога што је некада у иностранству био рецимо Мегатренд”, објашњава за Нова.рс Горан Радојев, ванредни професор на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду.
Државни универзитет – глас разума
“Циљ власти јесте да државни универзитети ослабе и да на крају буду уништени јер се само ту још чује глас разума, критике и отпора према ономе што није добро за државу, ни за народ. Крајњи циљ је да за неколико година потпуно униште државне универзитете и да доведу странце. Да ли ће иза тих страних факултета опет бити неки људи који су блиски власти? Могуће, не би ме изненадило. Уколико финансијски и кадровски ослабе државне универзитете, они неће моћи да конкуришу приватним, коиј ће добијати средства од државе. Такође, на тим факултетима била би вероватно и лакша проходност, као што је сад на неким приватним. Ти страни факултети не би били у обавези да имају наше акредитације, а кроз Закон о високом школству, добили би субвенције, што је казна која се припрема за државне универзитете у Србији, само зато што су били глас разума”, наглашава проф. Радојев.
Мрцварење државних факултета до уништења је план режима од којег никада нису одустали, сматрају професори.
“Урушавање факултета универзитета иде полако. Оставиће их да таворе, да животаре са минималним средствима ако на јесен донесу планиране измене Закона о високом образовању. То ће им омогућити да уведу стране универзитете, као што се десило рецимо у Северној Македонији. Тамо је дошло до тога да државни факултети добијају толико мало средстава, да су отворили врата страним универзитетима и уништен је државни. То се, нажалост, дешава у целом региону, у питању је стратегија која траје већ дуже време. Када државне факултете доведу до уништења, држава више неће имати интереса да финансира универзитете, а није се ни до сада претргла”, прича за Нова.рс др Љиљана Томовић, редовна професорка на Биолошком факултету Универзитета у Београду.
Држава ће свесно и намерно оставити универзитете без средстава, предвиђа она.
“Кад нас оставе без икаквих средстава, увешће измене Закона о финансирању приватних факултета и увођењу страних. Они неће морати да добијају нашу лиценцу, нити да икоме овде полажу рачуне. Студенти ће добијати ваучере и све ће то заједно довести до пропасти. Сада власт то не ради отворено јер је избила буна кад су најавили стране факултете и већи буџет за приватнике, па је тај план за сада у сенци”.
Режим пролонгира тешку ситуацију и нема намеру да одговори на захтеве академске заједнице.
“Расформирали су Радну групу у Министарству просвете, али могу опет да је оснују преко ноћи, исто као што су донели ону срамну Уредбу. Ово је само једна од ватри које горе, а овај пожар се више не гаси кантицом. Мислим да нећемо скоро изаћи из ове кризе, што ће за народ бити јако тешко. Власт ништа не решава, само им је у интересу да остану на функцијама и да држе правосуђе у својим канџама. Док год је тако, нико од њих неће бити осуђен ни за шта. Правосуђе морамо ослободити под хитно, то је најважније, а школство и здравство их уопште не занима, јер то само троши паре, а њима ништа не доноси. О култури и науци, боље да не причам”, наглашава проф. Томовић.
Инвеститори и штампачи диплома
Нису у питању страни универзитети већ “погони за штампање диплома”.
“То што ради корумпирани и криминални режим у Србији у вези са високим образовањем не бих назвао планом. План подразумева и нека правила на основу којих се долази до одређеног циља. Више бих рекао да је реч о изнуђеним реакцијама на огромно незадовољство највећег дела популације које је букнуло на универзитету. Незадовољство је настало због тога што режим није у стању да управља државом и друштвом, већ је само у стању да влада тако што ће на махове показивати моћ коју има на основу чињенице да у својим рукама држи средства отворене и прикривене принуде. Као и у бројним другим областима, основни циљ режима јесте да се они елементи друштва, па чак и државе, замене послушним елементима који одговарају режиму. Та врста послушности није компатибилна са самом идејом универзитета. Установа која је безрезервно послушна диктатору не може бити универзитет. У најбољем случају, режим може да доведе погоне за штампање диплома”, каже за Нова.рс Бојан Спаић, ванредни професор на Правном факултету у Београду.
Страни универзитети су заправо инвеститори, сматра професор.
“Чисто сумњам да ће било који инострани приватни универзитет који за себе сматра да је универзитет, бити вољан да у условима који постоје у Србији заправо дође и овде оснује неки факултет. Ако би се то десило у овим околностима, може се слободно тврдити да то што долази уопште и није универзитет, већ да је реч о страном инвеститору чија вредност на било који начин не може да се пореди са вредношћу јавних универзитета које већ имамо. С обзиром на друштвене околности и огромно незадовољство чињеницом да извршна власт не управља друштвеним процесима, с обзиром на хаос који производе државни званичници на месту председника и владе, тешко ми је да поверујем да ће чак и искључиво предузетнички настројени псеудо-универзитети бити вољни да оснују нешто код нас”, наглашава професор Спаић.
У најгорем случају, наставиће се оно чему сада присуствујемо, истиче он.
“То су покушаји да неки, често они најмање успешни приватни факултети и универзитети у Србији, придобију матуранте који би по редовном стању ствари уписали јавне универзитете. Нажалост, огромна већина тих приватних институција у претходних 20 година није успела да профилише себе као било шта друго, осим као поприште инстант диплома које вреде само у уским коруптивним оквирима у којима живимо, односно преживљавамо“, објашњава проф. Спаић.
„Најважнији је опстанак на власти, све друго је споредно“
Увођење универзитета на мала врата је ништа у поређењу са последицама које би задесиле припаднике актуелне власти ако би испунили захтеве.
“За ову власт је далеко значајнији њихов опстанак и бизнис у који су ушли и све инвестиције које треба оправдати и испунити, а то да се они препиру, препуцавају са универзитетом је мање важно. Чак и ако би преко ноћи отворили врата страним универзитетима, не верујем да би дошли они који би пореметили ситуацију. Универзитет је толико велики да то тешко може да се деси. У оним сценаријима да дођу само они гладни пара од субвенција, најгори универзитети, знамо сигурно да се неће појавити ни у медицни, ни природним, инжењерским наукама, јер то кошта, треба имати зграде, лабораторије. Ако ти преваранти буду долазили, дошли би да уђу у неку област где заправо ништа од ресурса није потребно, већ да покупе субвенције и побегну”, каже за Нова.рс Срђан Вербић, некадашњи министар просвете и професор на ФЕФА факултету.
Он сматра да власт не одуговлачи са испуњавањем захтева да би напакостила универзитету, већ само због опстанка на власти.
“То је њима једино битно. Они мрцваре универзитет, то није спорно, али испуњење захтева је нешто што је неупоредиво веће, јер кад би испунили захтеве, срушио би се систем”, наглашава Вербић.
Подсећамо, за покушај фаворизовања приватних факултета и најаву увођења страних универзитета од стране власти чули смо још прошле јесени, када је изменама Закона о високом образовању било предвиђено да се страним факултетима омогући долазак у Србију и то по повлашћеним условима. Након што се академска заједница побунила, Влада Србије је повукла закон, а тадашњи премијер Милош Вучевић је рекао је таква одлука донета „због незапамћених притисака и уцена руководства Универзитета.”
