Режимска пропагандна машинерија последњих дана ради пуним капацитетом. Оно што је започето кроз кампању око НИС-а, наставља се сада у још агресивнијем облику: прављењем атмосфере драме, притиска и неминовности, са јасном намером да се јавности подметне „логичан закључак“, да Србија мора да уведе санкције Русији.

Прво је пуштена контрoлисана паника око санкција НИС-у, као да је у питању судбинско питање опстанка државе, а не последица година сервилне и непромишљене политике актуелног и претходних режима. Док су грађани стрепели да ли ће гориво поскупети, власти су хладнокрвно користиле ту ситуацију да тестирају реакције и полако припремају терен.

Сада су режимски медији кренули у други чин: драматизацију. Насловне стране најављују „притиске“, „претеће сигнале“, „међународну изолацију“, као да се ради о некаквом природном закону, а не о политичкој одлуци једног човека који већ годинама тргује Србијом као да је његово породично предузеће.

По истој рецептури као и код НИС-а:

• најпре се изврши пропагандни увод

• затим се подиже тензија

• а потом „вођа“ излази и саопштава да је „приморан“ да уради оно што је одавно договорио иза затворених врата.

Суштина је једноставна: режим користи и санкције НИС-у и глобалну кризу као изговор за потез који је одувек био неприхватљив, увођење санкција земљи са којом Србија има вековно савезништво, економску и енергетску сарадњу, и моралну везу коју већина грађана неће изневерити.

Није ово први пут да власт ствара вештачку драму да би оправдала сопствене договоре. Али ово је можда најопасније до сада. Криза око НИС-а, користи се како би се од Русије,  једине која штити интересе Србије у Савету безбедности нарочито када је у питању територијални интегритет, направи отклон и оправда изговор за увођење санкција.

Ознаке: Вучић, Нада Гладовић, НИС, санкције Русији