Прочитај ми чланакЕвропски парламент у Стразбуру је затражио да Европска унија у преговорима о чланству са Србијом отвори нова поглавља која су технички већ спремна.
ЕП наглашава да је Србија „учинила важне кораке ка нормализацији односа с Косовом“ и зато очекује стварање Заједнице српских општина (ЗСО).
То је и „кључни предуслов за укупни напредак преговора“, подвукли су посланици ЕП у расправи о резолуцији о Србији, о чијем усвајању ће сутра гласати.
Парламент Европске уније подвлачи укупан економски и друштвени напредак Србије, а наглашава да су „хитно нужни даљи кораци како би се решила сва отворена питања“ у дијалогу Београд-Приштина, с тим да „обе стране крену у пуну примену договора“.
„То значи и успостављање Заједнице српских општина“, како је предочено, уз позив Европској служби за спољне послове, на чијем је челу Федерика Могерини, да „процењује оно што чине две стране у спровођењу својих обавеза“.
У резолуцији коју је припремио Дејвид Мекалистер, пише да су власти Србије „оствариле одређен напредак у правосуђу… али независност судства није спроведена на делу“.
Отуд се тражи да власти у Београду обезбеде европске норме у правосуђу и „смање политички уплив на бирање и постављање судија и тужилаца“.
ЕП је „забринут због помањкања напретка у борби против корупције, и позива Србију да покаже јасну политичку вољу и преданост решавању тог питања“, а похваљује „ефикасну улогу Београда у међународној и регионалној полицијској сарадњи и напредак у сузбијању организованог криминала“.
ЕП је поздравио учешће Београда у међународним војно-полицијским мисијама Европске уније, али „поново позива Србију, сагласно захтевима њеног статуса кандидата за чланство, да постепено усагласи своју спољну и безбедносну политику с ЕУ, укључујући политику према Русији“.
Како је то напоменуто, „сматра да је за жаљење одржавање заједничких војних вежби Србија-Русија“.
Наглашено је и да је „Србија и даље конструктивно опредељена за односе с другим земљама у процесу прикључивања ЕУ и суседним чланицама Уније“ и речено да билатерална питања треба решавати сагласно међународном праву, као и да „решавање таквих проблема не сме угрозити преговоре о чланству с ЕУ“.
„Европски парламент поздравља истрајно ангажовање Србије на путу укључивања у ЕУ и њен предузимљив, опипљив и добро припремљен приступ преговорима (о чланству)“, наводи се у овом документу.
Такође се похваљује „напредак Србије у развијању ефикасне тржишне привреде и побољшању укупних економских прилика у земљи“ и каже да је све то „јасан знак решености и политичке воље“ Београда за ступање у ЕУ.
Међутим, како је наведено, Србија ту „стратешку одлуку мора да шири и у свом становништву, укључујући снажније предочавање колика се буџетска средства ЕУ дозначавају Србији.., а власти Србије треба да се уздрже од порука против ЕУ“.
У резолуцији се позивају званичници Србије да „не оптужују и не врше политички неосноване нападе на омбудсмана“ и зајамче средствима и системским оквиром рад свих независних тела и институција Србије.
Власти у Београду се, исто тако, позивају да „решавају случајеве претераног коришћења полицијске снаге према грађанима и узимају се на знање, са забринутошћу, спорни догађаји у београдској четврти Савамала, кад је реч посебно о рушењу приватне имовине, и тражи се да то брзо буде расветљено уз пуно учешће судских власти у истрази с циљем да се починиоци приведу правди“.
Европосланици „поново изражавају забринутост због изостанка напретка слободе изражавање и поводом аутоцензуре у медијима, где је дошло до погоршања ситуације“.
Они подвлаче да су „и даље забрињавајући политички уплив, претње, насиље и застрашивање новинара, укључујући физичке нападе, вербалне и нападе у писаном виду, као и насртаје на њихову имовину“.
У резолуцији ЕП је велики простор дат питању слободе изражавања и независности медија, а од власти у Србији је затражено да „јавно и неопозиво осуди све нападе, обезбедие одговарајућа средства за ефикаснију истрагу напада на новинаре и медије да би починиоци били приведени правди“.
Такође је оцењено да је нужно у потпуности применити законе о медијима и поздрављен је споразум о сарадњи и заштити између тужилаца, полиције и новинарских и медијских удружења.
Парламент ЕУ каже да су избори 24. априла повољно оцењени, мада тражи од власти Србије да у потпуности спроведу препоруке међународних посматрача, „посебно утицаја на медије“ и „немања увида у финансирање политичких странака у изборној кампањи“.
Наводи се да власти Србије морају да „примерено истраже тврдње о неправилностима, насиљу и застрашивању током изборног процеса“.
У документу ЕП се углавном даје повољна слика заштите људских и мањинских права у Србији и подвлачи да „етнички, културно и верски мешовита Војводина доприноси идентитету Србије“.
У Војводини је и даље зајамчена заштита мањина и добра је међуетничка ситуација, каже се у предлогу резолуције и додаје да „аутономија Војводине не сме бити ослабљена“.
