Прочитај ми чланакХиљаде људи који се ослањају на пољопривреду остаће без посла, више од 800 хектара земљишта биће уништено на самом почетку, водоснабдевање чак 2,5 милиона грађана биће угрожено, а висок унос штетних супстанци изазваће тешке болести желуца, јетре, бубрега, мозга, што може довести и до смрти - на то упозорава група од осам српских научника, универзитетских професора, који су радили на овом темељном и исцрпном истраживању, о утицају рударења литијума.
О последицама ископавања и експлоатације литијума и јадарита (комбинације литијума и бора) слушамо већ годинама, међутим, научни рад “Утицај истражних активности потенцијалног рудника литијума на животну средину у западној Србији”, детаљно, кроз научне доказе, указује на штетност експерименталног бушења у Јадру, по околину и здравље људи.
Тим научника из Србије у саставу: проф. др Драгана Ђорђевић, Јован М. Тадић, Бранимир Гргур, Ратко Ристић, Сања Сакан, Јелена Брезјановић, Владимир Стевановић и Богдан Шолаја, објавио је овај оригиналан научни рад у часопису из групе „Натуре“ фамилије, а преноси га сајт првипрвинаскали.цом.
У овом истраживању се, на самом почетку, истиче чињеница да предложена експлоатација лежишта литијум/бората у долини Јадра, од стране корпорације Рио Тинто, прети да постане велика прерада руде која садржи бор и литијум, а да би то био један од првих рудника литијума на свету у насељеном и пољопривредном подручју.
„Веровати лажовима или науци“
Такође, према недавним извештајима, налазишта пронађена у долини Јадра, имају потенцијал да задовоље до 90 одсто тренутних европских потреба за литијумом, па не чуди копрцање српских власти да овај пројекат, упркос побуни народа, спроведу до краја.
Проф. др Драгана Ђорђевић, професорка Хемијског факултета и научни саветник Института за хемију, технологију и металургију, потврдила је за Нова.рс све детаље из поменутог научног рада.
“Ако некоме послужи, биће добро. Питање је само да ли ће људи више веровати лажовима или науци. У овом раду све је детаљно представљено, кроз чињенице и доказе, а последице су јасне”, каже за наш портал проф. др Ђорђевић.
Наиме, у истраживању се описује разорни утицај рударења на подземне воде, земљиште, употребу воде, губитак биодиверзитета и акумулацију отпада.
Отварањем рудника, пише у овом научном раду, проблеми ће бити умножени јаловином, отпадним водама рудника, буком, загађењем ваздуха и светлосним загађењем, угрожавајући животе бројних локалних заједница и уништавајући њихове изворе слатке воде, пољопривредно земљиште, стоку и имовину.
„Лежиште литијума у западној Србији није вредно експлоатације у погледу еколошких ризика јер је једино у свету где се планира вађење литијума у насељеном и плодном пољопривредном подручју, а што је најважније сигурно ће уништити једну од само три водоносиве области у Србији. Такође, ово лежиште са 1 одсто глобалне резерве литијума не нуди износ који ће глобално решити проблем климатских промена“, наводи се у истраживању.
Загадиће воду за 2,5 милиона људи
Планирани рудник литијума Јадар, са пратећом инфраструктуром, производним капацитетима и најмање две депоније, у западном делу Србије, заузео би територију околних села која имају око 20.000 становника, а на основу представљеног животног века од 64 године, резултирао би, како се наводи у истраживању, губитком посла за хиљаде људи који се тренутно ослањају на пољопривредну производњу овог подручја.
“Од земљишта које се уништава, 203 хектара су шуме, а 317 хектара оранице. Ископавање руде и испумпавање подземних вода или цурење, резултирало би слегањем скоро 850 хектара земљишта. Успостављање депонија у појасу река Јадар и Коренита, које су изузетно бујичне, створило би опасност од контаминације низводних делова и угрозило снабдевање водом за око 2,5 милиона људи”, пише у истраживању.
Највећа дебљина лежишта је дуж тока Дрине, од 50 до 75 метара, док је у остатку Мачве између 20 и 40 метара, а ово подручје представља најзначајнији резерват подземних вода у западној Србији.
Очекује се да ће планирани пројекат „Јадар”, како пишу професори, изазвати значајно уништавање и фрагментацију станишта, што ће резултирати озбиљним негативним утицајима на живи свет, укључујући неколико стотина биљних и животињских врста.
Такође, пише и да пројекат „Јадар” представља опасност за постојећу туристичку дестинацију, као и за преко 50 објеката архитектонског наслеђа и археолошких локалитета од историјског, културног и духовног значаја. Процена професора истраживача сугерише да могући приход од пољопривредних активности, процењен на 81,96 милиона евра годишње, далеко превазилази потенцијал рудне ренте од 16 милиона евра.
Висок ниво бора, арсена и литијума
“Депонија индустријског отпада планирана је у сливу потока Штавица где би се уклонило око 26.000 кубних метара дрвне масе. Ова количина шумског дрвета за асимилацију угљен-диоксида биће трајно уништена, што ће убрзати ерозију земљишта, исушивање извора, нестанак живог света у сливу и кориту и повећати ризик од разорних бујичних поплава”, наглашава се у овом научном раду.
Сама фаза истраживања пројекта имала је штетан утицај, истиче се у овом раду, због цурења токсичне воде из рудника, која садржи високе нивое бора, арсена и литијума.
Садржај бора у подземној рудничкој води прелазио је, око бушотина, пише у истраживању, вредност дефинисану ранијим законским нормама. Међутим, према новим државним прописима, садржај бора у земљишту више уопште није регулисан. Истрага је открила да су концентрације арсена у пољопривредном земљишту око бушотина које пропуштају, такође прекорачиле граничне вредности неколико пута.
“Бор је битан елемент за исхрану биљака, а токсичност бора може инхибирати раст биљака у земљишту. Висок унос бора код људи може бити штетан за желудац, јетру, бубреге, мозак и чак довести до смрти”, наглашава се у истраживању.
Постојећи докази, како се наводи, показују да би предложени рудник у долини Јадра негативно утицао на 22 села која зависе од пољопривреде, тако што би било девастирано њихово богато пољопривредно земљиште, око 14.000 пчелињака и више сточних фарми.
Изградња рудника и постројења за прераду, у оквиру истог индустријског комплекса за вађење литијума и бора, уништила би, према писању професора, животну активност око 20.000 становника локалне заједнице.
Фабрика усред плодног земљишта
“Ово предузеће планира да рудник и прерађивачку фабрику постави усред плодног земљишта окруженог насељима, која се налазе изнад највеће резерве подземне пијаће воде у западној Србији, а такође и јаловиште између две бујичне реке, које сваких пар година плаве поље. Велики проблем везан за експлоатацију литијума у свету је агресиван процес хемијске екстракције који укључује огромну количину концентрованих минералних киселина, пре свега концентроване сумпорне киселине”, пише у закључку истраживања.
“Отварање рудника може имати значајан утицај на животну средину и здравље, посебно када се одлуке доносе са уским фокусом на профит”, закључују професори.
Подсетимо, мултинационална рударска корпорација “Рио Тинто”, завршила је геолошку истражну фазу пројекта Јадар још у јануару 2020. године. Након вишеструких експерименталних бушотина са циљем истраживања јадарита, новог извора литијума, компанија је добила политичку подршку српских власти у јуну 2021. године. Након великих протеста пројекат је обустављен, али га власт на челу са Александром Вучићем, враћа на велика врата.
