Прочитај ми чланакПредлог да се Слободану Милошевићу у Београду подигне споменик представља ширу игру моћи у Србији и на Балкану, пише за "Гардијан" Ајвор Робертс.
„Тај предлог много говори о стању политике у Србији и на Балкану“, наводи у ауторском тексту бивши британски амбасадор у СРЈ.
Како наводи, за Запад Милошевић је ратни злочинац, а за велики део Срба је поред тога и човек који је одговоран за колапс животног стандарда, изолацију Србије и губитак територија на којем су Срби били већина.
“Према томе, делује да одавање почасти таквом човеку делује да нема много смисла… Међутим, велики део Срба Милошевића види и као симбол отпора Западу и човека који је предводио борбу за српске националне интересе”, истиче Робертс и додаје:
“Познавао сам Милошевића боље него већина странаца – срео сам га много, много пута током преговора о ратовима у Босни и на Косову и нема сумње да је имао шарма и харизме. Ипак, тешко да ће било који објективни аналитичар рећи да Милошевић за резултате које је постигао за своју земљу и регион заслужује да постане бесмртан у бронзи. Дакле, шта се дешава?
Он наводи да у Европи тренутно постоји подела на земље које верују да је најбоља могућност за мир и просперитет при ЕУ и НАТО и другу страну која све заснива на “уским националним интересима и романтичним интерпретацијама прошлости”.
Slobo
ВУЛИН: Униполарни свет Србе изабрао за непријатеље https://t.co/OB4yR55Ysd
— СРБИН инфо (@srbininfo) 04. април 2018.
Како каже, другој групи земаља се од бескрајних захтева које ЕУ има за своје кандидате више свиђа “московски модел”: “Влада коју води један моћан мушкарац, а којег подржава још моћних људи, где је корупција разумно дискретна и где пажњу људи окупирају шовинизмом”.
“Наравно, Москва жели да своје интересе промовише у тој групи и није тајна да ће Русија учинити све што треба како би осигурала да православне земље бивше Југославије не уђу у НАТО. То је оно што је иза наводног покушаја да се убије бивши председник и премијер Црне Горе Мило Ђукановић – да Црна Гора не уђе у НАТО, иза покушаја да се Зоран Заев спречи да дође на власт у Македонији и иза изјава лидера РС Милорада Додика који више времена проводи у Москви пијући чај са Путином него у својој Бањалуци”, наводи Робертс.
Он ту истиче да је Милошевићева вредност за Москву у томе што на њега гледају као на некога ко се супротставио Западу, али и додаје: “Иако они који су га познавали знају да је мало балканских политичара било толико проамерички и антируски настројено као Милошевић”.
“Управо је то разлог због којег би његова статуа у срцу Београда била прст у око проевропским снагама Србије и није изненађење да је главни заговорник статуе тренутни министар спољних послова Србије Ивица Дачић, познати русофил и човек којег је Русија недавно одликовала. Дачићев одговор на то је био – никада санкције Русији, никада чланство у НАТО”, истиче Робертс.
Осим тога, он у тексту наводи да између Србије и Русије постоји броманце однос.
“Супротно томе, на улазак у ЕУ се гледа као на нешто што ће решити све проблеме које земље имају са економијом, незапосленошћу и одласком младих”, додаје Робертс.
Он истиче и да Европска унија “нема никакав план за регион, већ га пушта у руке Русије”.
“Док сам био у Београду током деведесетих година прошлог века помагали смо да се тамо одржи пламен демократије у најмрачнијим тренуцима тог региона. Вашингтон и Лондон праве велике грешке напуштајући овај део Европе и било би бизарно ако би човек који представља све оно против чега смо се борили сада због нашег немара постане бесмртан у бронзи”, закључује Робертс.
