Први мај датум борбе за радничка права, ако је та права уопште могуће одредити у лавиринтима свеопште друштвене конфузије. И поред свега, у нашој земљи влада она врста социјалног мира изазваног политичком анестезијом. Србија тоне у сиромаштво опијена убедљивим обећањима да ће бити боље. У неким државама, где је ипак боље него код нас, синдикати су извели раднике на улице, не на кркање.

Пет највећих синдикалних централа у Србији потврдило је раније договорено одржавање заједничког Првомајског протеста испред зграде Владе 1. маја у 14 часова, саопштили су Удружени синдикати Србије „Слога“. Они ће заједничком акцијом послати поруку да радно законодавство у Србији мора да се мења, а да закони који се усвајају морају да буду на страни радника и грађана.

Чији празник? Какав празник? Из београдске Хитне помоћи тада обично саопште да је од раних јутарњих часова 1. маја било већ толико интервенција на јавним местима, од чега се скоро тридесет односило на „претерану конзумацију алкохола“. Број је касније очекивано растао у целој Србији. Што се осталих тиче,још у среду око поднева су се удаљили с посла и не очекују се до понедељка, ако и тада. То је зато што је СНС држава једина индустрија која заиста ради у Србији, па се захваљујући њима има и може.

Па, зашто је онда Први мај празник? Већини радних људи и грађана тај дан служи за нешто што се већ одавно зове „уранак“: да устану у глуво доба и упропасте се од пића до поднева по разним шумарцима и екстеријерима са сумнивим потоцима. Празник радничке класе? Тешко. То, колико видимо, не постоји у нас, барем не у свом битном политичком својству. Да ли је послодавац држава или капиталиста, најамној је радној снази свеједно: радна снага би да живи пристојно. Процењено је, дакле, да би било надасве корисно регулисати мало строже ову проблематику.

Људима су мале плате, неко је пробао да уштеди и ето сад где смо стигли, добро смо прошли како смо прошли. Акценат је значи на речи – имати. То је поготово незгодно у политички нестабилној земљи где иначе влада не функционише, ни ова ни било која друга, као јединствено тело. А нико до сада није био толико дрзак и циничан као ова власт, а разни су из ње лупетали када ће и на српском небу засјати европске звездице. И биће их, али после испијања пива и окончања „уранка“. Ми смо само неки јадници који гину од надстрешница, пожара због неисправних инсталација, необезбеђених пружних прелаза и фатаморгана које су нам новорадикалци пројектовали.

Време је да неко изађе и да каже, аман људи то и то не може јер није добро, није лепо, није поштено. А изгледа да није да се нешто много бринем око тога, пошто се још не види да ту некакве битне разлике у моралу, поштењу, придржавању закона и свега нема. Можда до неког новог Првог маја.

Извор: direktno

Ознаке: 1.мај, радници, студенти