Брисел – Уколико дијалог Београда и Приштине буде напредовао, овдашњи експерти за европске интеграције западног Балкана процењују да ће Србија датум за почетак преговора о приступању Европској унији добити на јунском самиту „двадесетседморице”. Роза Балфур, експерт бриселског Центра за европску политику, казала је, међутим, да државе чланице ЕУ, а нарочито Немачка, инсистирају не само на постизању споразума Београда и Приштине, већ и на његовој примени.

„Немачка хоће да види дела, а не само речи. Ако се све то догоди, можемо да очекујемо да ће у јуну најпре Савет за опште послове, а потом Европски савет одредити Србији датум почетка преговора о приступању ЕУ.

У том контексту можемо да очекујемо да ће преговори почети у октобру или децембру 2013. године”, казала је за „Политику” Балфурова и додала да је унији ове године потребна „успешна прича” са Србијом, али да неће бити никаквих попуста или пречица.

Какав утицај на цео процес има предизборна кампања у Немачкој?

Немачки избори су сенка на сваку политику у ЕУ. Изгледа као да Немци стално пролазе кроз предизборни период, будући да имају и регионалне изборе. Турска је можда велика изборна тема, али што се тиче Србије и проширења ЕУ на западни Балкан, мислим да ту нема разлике међу странкама и све се своди на то да се инсистира на строгом испуњавању услова, уз жељу да се процес проширења настави.

Чак и Велика Британија, која снажно подржава проширење, доследно следи немачке кораке у политици према региону. Осим тога, јун је довољно рано, три месеца пре немачких избора који се одржавају у септембру. Сматрам да се са релативном сигурношћу може казати да изборна кампања неће утицати на процес проширења.

Да ли мислите да ће за немачко „да” бити неопходни само договори о телекомуникацијама и енергетици, као и примена постигнутих споразума или ће бити потребно и укидање такозваних паралелних структура на Косову?

Мислим да ће бити неопходан свеукупни договор око севера Косова, укључујући и паралелне структуре. И о томе неће бити дискусије. Мислим да су европске институције биле јасне да север Косова мора бити део свеобухватног договора и да нема опције поделе Косова, као и да не постоје опције о (опстанку) паралелних институција.

Детаљи се могу разликовати, али генерални принципи су веома јасни и неће бити преговора о њима. Када су се два председника састала овде у Бриселу, они су тога били свесни. Интересантно ће бити ако Ивица Дачић и Томислав Николић све ово успеју да „продају” Србима, будући да је све то супротно њиховој претходној националистичкој позицији.

Дакле, од Србије се очекује да примени споразуме и повуче своје структуре са севера Косова и тек после тога ће добити датум?

Да.

Али у јавности у Србији се укидање паралелних институција схвата као нешто што је додатни услов, а то није тако?

Не, није тако. Тај услов је јасно стављен у децембарским закључцима Савета министара ЕУ.

Да, али није тако јасно назначен, већ се то тумачи фразом: „Омогућити Еулексу да спроводи владавину права на целој територији Косова”.

Да, у праву сте, речима је некада потребна интерпретација. Једном сам питала једног званичника ЕУ о томе, тражећи да ми разјасни шта мисле под том формулацијом. На то питање он се веома разљутио и рекао ми да сви људи укључени у процес тачно знају шта то значи а то је – нема више паралелних структура и останак пуног територијалног интегритета Косова. Суштински мораће да се прекине двосмисленост, коју су очигледно досад користили српски политичари.

Помињете договор о северу Косова, али тзв председница Косова Атифете Јахјага каже да они не желе да причају о северу. Мислите ли да је Приштина озбиљно спремна да прича о некој аутономији северу Косова?

Мислим да у детаљима има неких места за маневре, али Приштина не жели да разговара ни о чему што је подела Косова. С друге стране, треба се подсетити да председница Косова нема нека велика овлашћења тако да нисам сигурна колико далеко она може уопште да преговара. Иначе, ја сам поприлично изненађена да је процес преговора дошао овако далеко и заиста не знам шта мисле људи за преговарачким столом.

Заиста не знам шта мисле Николић и Дачић, јер све иде тотално супротно од онога што су пре говорили. Најпре, не знам како то планирају да „продају” (Србима), а потом како намеравају да направе најбољи могући договор за своју земљу. Међутим, верујем да је ово веома важно за ЕУ и да су они поприлично озбиљни поводом овог питања.

Како званичници ЕУ виде недавно усвојену скупштинску резолуцију и платформу Србије о Косову?

Понекад имам утисак да они велики део унутрашње политике сагледавају искључиво као нешто што је за домаћу употребу и не верују да је то озбиљно. Годинама имамо српске политичаре, али не само српске политичаре, који кажу једну ствар овде у Бриселу а сасвим другу код куће. То се веома дуго дешава. Дешавало се и са претходном владом тако да то није нека новина. Искрено, и европски политичари раде исту ствар – једно говоре у Бриселу, а друго код куће. Стога мислим да званичници ЕУ то интерпретирају као да је део тога да је питање Косова веома деликатно, да ниједан политичар не жели да буде сагледан као да одустаје од Косова, као и да је реторика код куће сасвим другачија него овде у Бриселу.

Са претходном владом смо видели да постоје озбиљни изазови у примени договореног и људи су почели да сумњају у то да је Борис Тадић заиста посвећен преговорима. Заправо Немци су почели да сумњају, док су остали овде у Бриселу имали поверења у Тадића. Не знам како се овде званичници осећају поводом победе Николића на изборима, али и пре тога они су били спремни да погурају дијалог који је посредован од ЕУ. Још један фактор је то што је високој представници ЕУ Кетрин Ештон и људима у комисији који се баве западним Балканом неопходна једна „успешна прича” и то релативно ускоро.

Ненад Радичевић

(Политика)

Ознаке: ЕУ, Космет, Немачка, Роза Балфур, Србија