Прочитај ми чланакИ поред Решења Повереника за информације од јавног значаја бр 071-01-2658/2020-03 од 16.09.2021. да је Рударско-геолошки факултет дужан да ПАКТ-у достави тражену документацију о обављеним услугама према Рио Тинту и Уговорима о донацији, факултет је дописом 14.10.2021. обавестио ПАКТ да не поседује тражену документацију!
Подсетимо, након што је ПАКТ по информацијама из државног Трезора установио да је Рударско-геолошки факултет приходовао за пар година од компаније Рио Тинто преко 100,5 милиона динара, крајем 2020. године ПАКТ се обратио факултету и према Закону о доступности информацијама од јавног значаја тражио увид у документацију коју је вршећи услуге за Рио Тинто факултет урадио за њих. Тражено је и да Факултет достави и Уговоре према којима је Рио Тинто уплаћивао данације овој високошколској установи, али и плаћао у име Факултета отпремнице. У одговору на Захтев, факултет је одбио доставити документацију ПАКТ-у позивајући се на Закон о облигационим односима према коме су у уговорној обавези да строго чувају „пословну тајну“.
Из ПАКТ-а су сматрали да је овакво понашање факултета као јавне и образовне високошколске установе у Србији недопустиво, па је на решење првостепеног органа упућена Жалба Поверенику. Канцеларија Повереника за информације од јавног значаја 16. септембра ове године број 071-01-2658/2020-03, наложила је Рударском факултету да достави тражену документацију ПАКТ-у, али се факултет оглушио чак и на Решење канцеларије повереника.
На који начин и како је извршена „расподела“ око 100 милиона прихода од Рио Тинта, готово је извесно да јавност никад неће сазнати. Међутим, није то једини проблем са „тамним Вилајетом“ и „транспаретним“ пројектом Рио Тинта. Компанија је почетком године доставила ПАКТ-у РЕДИГОВАНИ „Елаборат о резервама“ (за чију доставу се ПАКТ обратио Министарству рударства, а ово тражило љубазно сагласност од компаније да нам достави документ. Наравно прво је морао проћи контролу Рио Тинта!). У достављеном Елаборату не може се видети нити једно име аутора. Када је ПАКТ обелоданио овакво „транспаретно“ понашање компаније, са друге стране је стигао одговор да се ради о заштићеним подацима о личности !? (што никад није било, да име и презиме буду третирани као заштићени подаци о личности – то само има код Рио Тинта). Где вреба опасност? Сви наведени поступци, и компаније и српских институција, указују да се имена професора са разлогом крију. Компанија се нада да ће на тај начин успети да сакрије њихов идентитет, па да чак неколико њих „прогура“ и у Комисију коју ће именовати Министарство рударства за одобрење Студије о процени утицаја на животну средину!!!
-На крају, Рударски факултет одлучио је да ПАКТ-у и канцеларији Повереника поново пошаље допис и додатно објасни да они уствари уопште не поседују тражену документацију и да је она аутоматски по Уговору постала и прешла у власништво компаније Рио Тинто. Да не знамо у каквој држави живимо, тешко би поверовали у нешто слично, али… Овакво описано понашање државних органа и институција наводи само на једно. Постоји неко ко се трудио и исцрпео скоро све правно доступне механизме. Уставни суд ћути на Иницијативу коју је поднео ПАКТ, већ годину дана. Управни суд по Жалба за насилну пренамену земљишта, такође. А када институције не функционишу и правда није доступна обичном народу, обично улица буде једино решење, наводи се саопштењу ПАКТ-а.
Данас, имамо изјаве деканке факултета Биљана Аболмасов која без проблема изјављује да је копање литијума у Србији – безбедно.
Бонус видео:
