Прочитај ми чланакШта ће донети нови сусрет председника Србије Александра Вучића и председника Русије Владимира Путина у Москви? Шта ће све бити саопштено јавности, а шта ће се рећи иза затворених врата?
Несумњиво је да ћемо чути да односи Русије и Србије све више јачају, да се економска размена повећава, да је руско тржиште огромно и да очекује још офанзивнији наступ српске привреде, да Београд очекује и проширење гасног терминала у Банатском двору, да Србија нема намеру да Русији уводи било какве санкције, као и да српско-руска војна сарадње буде још интензивнија.
Хоће ли током ове посете бити саопштено и решење за статус Српско-руског хуманитарног центра у Нишу, остаје да видимо. Москва се позива на текст споразума о том центру, текст који је усаглашен пре скоро четири године, али споразум још није потписан због притиска Запада на Београд. Русија не захтева за тај центар дипломатски статус, како то неки тврде, већ технички статус, који омогућава људима који раде у центру да квалитетно обављају свој посао, да техничка средства која из Русије стижу у центар као поклон не подлежу царини и порезима. Јер ако Руси поклањају камионе-цистерне Српско-руском хуманитарном центру у Нишу, каква је логика да тај центар на поклоњена средства још мора да плаћа царину и порез?
Гледишта западних дипломата да је тај центар потенцијална шпијунска база обична су будалаштина недостојна озбиљних коментара. Не знам како се Русима може објаснити да не дајемо центру у Нишу технички статус ако војници НАТО-а, по ИПАП споразуму између Србије и НАТО-а, практично имају дипломатски статус у Србији. У том контексту, биће тешко објаснити Москви неутралну војну позицију Србије.
Хоће ли током ове посете бити саопштено и решење за статус Српско-руског хуманитарног центра у Нишу, остаје да видимо. Москва се позива на текст споразума о том центру, текст који је усаглашен пре скоро четири године, али споразум још није потписан због притиска Запада на Београд. Русија не захтева за тај центар дипломатски статус, како то неки тврде, већ технички статус, који омогућава људима који раде у центру да квалитетно обављају свој посао, да техничка средства која из Русије стижу у центар као поклон не подлежу царини и порезима. Јер ако Руси поклањају камионе-цистерне Српско-руском хуманитарном центру у Нишу, каква је логика да тај центар на поклоњена средства још мора да плаћа царину и порез?
Гледишта западних дипломата да је тај центар потенцијална шпијунска база обична су будалаштина недостојна озбиљних коментара. Не знам како се Русима може објаснити да не дајемо центру у Нишу технички статус ако војници НАТО-а, по ИПАП споразуму између Србије и НАТО-а, практично имају дипломатски статус у Србији. У том контексту, биће тешко објаснити Москви неутралну војну позицију Србије.
Русија ће наставити да подржава Србију око Косова, тачно онолико колико ће се Србија борити за Косово и то је потпуно логично. Србија настоји да и даље игра самосталну спољну политику, колико се то уопште може у постојећим околностима, Србија купује време очекујући да ЕУ и Русија нормализују своје односе, што би за Србију било спасоносно решење.
У том контексту, у сусрету са Владимиром Путином председник Србије Александар Вучић информисаће се да ли је позив америчког амбасадора у Москви утицао на побољшање односа између Русије и САД, као и о информацијама које је ЦИА дала руској страни о планираном терористичком нападу у Санкт Петербургу, на чему је Путин захвалио. Дакле, је ли то прва назнака ресетовања односа САД и Русије? За Србију би то била добра ствар, за светски мир такође…
