Прочитај ми чланак
Румунски министар енергетике позвао нашу земљу да учествује у реализацији пројекта којим би се у Европу допремало од пет до 10 милијарди кубика гаса.
Србија је позвана да се повеже на гасовод „Агри”, којим би гас требало да се транспортује из Азербејџана у Европу преко Румуније. Ово је први пут да Србија добије и званичан позив за учешће у овом енергетском пројекту од министра енергетике Румуније Андреја Доминика Гереа, који је јуче у Београду разговарао с нашим министром енергетике Александром Антићем. Поред наше земље у овај пројекат били би укључени Грузија, Азербејџан, Румунија и Мађарска.
Новина је, рекао је Гереа да земље учеснице у Источном прстену за сада нису заинтересоване да се преко тог пројекта прикључе на „Турски ток”, који треба да допрема гас из Русије до турско-грчке границе и даље преко територије Грчке.
– Србија и Румунија размотриће изградњу гасне везе између две земље, а овај пројекат је још један од интересантних у којима наша земља може да учествује и допрема гас на Балкан, изјавио је Антић.
„Источни прстен” демантовао ЕУ
На гасоводу Источни прстен, који треба да повеже Румунију, Бугарску, Мађарску и Словачку, наставиће да се ради од следеће недеље, изјавио је јуче Андреј Доминик Гереа, румунски министар енергетике у Београду, демантујући тиме прошлонедељне тврдње делегација Европске уније у Србији „да је тај пројекат повучен”.
На овај начин је истовремено потврђена и истинитост навода потпредседника владе Ивице Дачића, који је рекао да је ЕУ од Русије тражила да заједнички граде гасовод Источни прстен, али без Србије.
„Агри” би требало годишње да из Азербејџана у Европу допрема од пет до десет милијарди кубика гаса, и то тако што би транспорт ишао од Азербејџана до Грузије, а затим би се бродовима даље превозио до Румуније, где би се претварао у природни гас и транспортовао гасоводима до европских земаља.
С обзиром на то колика је важност да Србији гас буде допремљен из различитих извора и праваца, а не само из Русије, српски министар је поменуо и пројекат гасне интерконекције између Србије и Румуније – од Мокрина до Арада.
Реч је о двосмерном гасоводу дужине 76 километара, капацитета око милијарду кубика гаса годишње, рекао је Антић, не могавши да прецизира колика је вредност овог пројекта, јер технички детаљи тек треба да се дефинишу.
Он је најавио да ће Србија и Румунија за неколико месеци, када се заврши техничка студија, предложити Европској комисији да тај пројекат буде један од приоритетних у финансирању из европских фондова.
Као и гасовод Србија–Бугарска и овај од Мокрина до Арада послужио би да се у кризним ситуацијама добију бар неке количине гаса од Румуна, будући да овај сусед има 85 одсто свог гаса.
Упитан, да је упознат с пројектима „Агри” и „Арад” о ком се јуче разговарало, Љубинко Савић, секретар Удружења за енергетику Привредне коморе Србије, каже, да је добро што је наша земља и званично позвана у „Агри”, као и да треба да учествује у прављењу балканског гасног прстена повезивањем Арада и Мокрина, под условом да се тај двосмерни гасовод коначно и изгради, јер се о њему прича од 2006. године.
– Још тада је обећано да ће „Србијагас” и румунска компанија „Трансгас” заједнички радити на пројекту прикључења гасоводне мреже Србије на румунску и то између Мокрина и Арада. Уз засад једини магистрални довод гаса, из Мађарске и будући гасовод Димитровград– Ниш, који је требало да проради 2007. године, овај прикључак на румунску мрежу требало је да представља трећи алтернативни ослонац Србије у снабдевању природним гасом, подсећа наш саговорник.
Два нова прикључка различитим извориштима гаса (Мокрин–Арад и Ниш–Димитровград), уз постојећи, (ка Мађарској и Русији), требало би да сврста нашу земљу међу државе са високим степеном сигурности снабдевања. Пројекат Мокрин–Арад је још пре осам година, подсећа наш извор, заинтересовао Хрвате, који су планирали да код Осијека направе велику електричну централу на гас, како би осигурали сталан доток гаса преко Србије.
Чињеница је да Србија још увек чека новац ЕУ за градњу гасовода до Бугарске, а за протеклих осам година ништа се није радило ни на двосмерном гасоводу Мокрин–Арад.
Извор: ПОЛИТИКА
