Прочитај ми чланак

РУС ИСТОРИЧАР О милионима српских девојака које су наводно силовали руски спасиоци

0

Колико је уопште коректно да Срби пореде понашање немачких и совјетских војника, када су Немци радили онакве ствари какве се, на пример, описују у стиховима Десанке Максимовић "Крвава бајка"? То је реторичко и етичко питање...

Резултат Другог светског рата у Србији се такође различито тумачи. Једни га схватају као ослобођење Србије од нацизма и васпостављање српске државности у оквиру Југославије, а други по примитивном постсоцијалистичком моделу, типичном за Источну Европу, сматрају да је то била комунистичка окупација, да је један агресор заменио другог, и да је Југославија на крају крајева упропастила српску националну државу и довела Србију до садашњег јадног стања. И овде је вера у „комунистичку окупацију“ Југославије умногоме сродна данашњем религиозном фетишу Запада у виду свуда присутне „руске агресије“.

crvena-armija-foto-wikipedia_14558851753

Рекло би се да је сада ипак успешно превазиђена инерција која је остала још од социјалистичког доба, када су после Титове и Стаљинове свађе почеле да се штампају свакојаке пропагандистичке измишљотине о томе да су „руски ослободиоци“ силовали милионе Српкиња од 9 до 90 година. Јасно је да ниједан рат у принципу не може да прође без икаквих ексцеса. Нема ратова без пљачкања и насиља. Немци су се можда, у целини гледано, неко време понашали релативно културно, али ко каже да немачки војници нису пљачкали и силовали – тај безочно лаже. Немци су при томе били размештени на територији Србије, добро су били опскрбљени свим што је потребно за свакодневни живот. А несрећни руски војници, пре него што ће доћи у Србију, прошли су целу територију СССР-а коју су ослобађали, затим Румунију, а затим Бугарску. Несрећни, намучени и без нормалне униформе (фронт се веома брзо померао и јединице за логистику нису стизале прве борбене редове).

Колико је уопште коректно да Срби пореде понашање немачких и совјетских војника, када су Немци радили онакве ствари какве се, на пример, описују у стиховима Десанке Максимовић „Крвава бајка“? То је реторичко и етичко питање…

Можда тога и не би било у српској масовној свести да није било 1948. године и књижица као што је она под насловом „Злочини под плаштом социјализма“. Постоје документи где је наведено да су сви такви злочини истражени и да су чак и високи официри, ако су ухваћени у нечем сличном, ражаловани и послати као обични редови на фронт, или у логоре (детаљније о томе у Р Магазину објављеном у Недељнику 7. маја 2015. године). Најпре је та пропаганда интензивно усађивана у мозак народа, а затим смо се ми помирили са Југославијом и све те књиге су без сувишне буке повучене из библиотека.

Али то је људима ипак остало у сећању. Чињеница, међутим, да сва та измишљотина никада није била оповргнута како доликује управо је плодно тло за гласине и масовно сујеверје. Ђилас је пружио свој велики допринос писању сличних сплетака зато што је његову жену Митру Митровић неки совјетски тенкиста уштипнуо не питавши ко је она, а она се много увредила. И Ђилас је лично био озлојеђен на читаву совјетску армију.

Те гласине потхрањује и западна пропаганда, књиге неког тамо Ентонија Бивора. У Немачкој је, наравно, све било другачије него на Балкану. Када су наши стигли до Немачке, многи су имали жељу да се лично освете за своје најближе, за сав онај ужас који су видели ослобађајући своју отаџбину од нациста. Проценат пљачкања и силовања откако је совјетска армија ушла у Аустрију, па чак и у Мађарску, приметно је порастао. Али све то нису никакви милиони, него десетине случајева. У Србији и Бугарској је било неких појединачних случајева.

114 коментара “РУС ИСТОРИЧАР О милионима српских девојака које су наводно силовали руски спасиоци

  1. Simerijanac каже:

    Чекајте мало, полако….
    Бивши Амерички амбасадор рече да су Београд и сјевер Србије ослободили Украјинци. А ово о силовању српских дјевојака долази из истог извора. Ако је истина за силовање, наше дјевојке нису силовали Руси већ Украјинци. Неможе сад овако, а сад онако. Неможе, кад је ослободити ослободили Украјинци, а кад је силовати наједном нема Украјинаца већ- Руси !

  2. grebak grebić каже:

    Немци јесу силивали „на фини начин“. У Београду смо такође били сведоци да је један Совјетски војник „нешто покушао“ али је моментално добио метак од командира. 1944-46 знамо сигурни масовно силовање од стране партизана. Једно такво место (назовимо га куплерај) је било и преко пута данашње Политике. Иначе, када би сви рекли истину по кућама је било силовања нарочито оних имућнијих девојака. Те ствари за Русе нису објављиване све док она мрцина од Ђиласа 1948 није лансирао ту лаж да се свети Стаљину.

  3. Saki каже:

    Веома је битно, суштински је значајно: силовања у Србији од стране руских војника су појединачни случајеви. Зашто то тврдим? Зато што је теоријски немогуће да ми у Србији нисмо чули за већи број тих случајева а да је за неки огроман број чула само наша драга пријатељица Наташа Кандић. Нпр Дедијер наводи у својој књизи (шта год неко мислио о њему) један случај за који је он чуо, у Београду. Па шта онда?
    Према томе, ако је реч о појединачним случајевима, знајући како данас глобалисти и њихове врле слуге шире лажи о Србима, Русима, Путину, о свему и свачему, свако ширење ове теме је једноставно – злонамерно.
    Имамо ми и друге озбиљније мамце од те, нпр Сребреница! Ово је важно да поменем, јер то многи појма немају. Јирген Елзесер, немачки новинар, издао је књигу у издању „Јасен“ куће, у коме објашњава један аспект лажне одговорности за жртве који се баца на српску страну. Наиме банде Насера Орића, оног крволока, биле су позване на предају када је српска војска кренула на злочинце. Плашећи се за своју судбину након стравичних покоља које су учинили у српским селима у протекле две године, Насерове банде су насилно са собом повели људе из краја да им служи као живи штит, и обронцима шума се под ватром повлачиле на север према Тузли где су их, како Немац каже, чекале спремне америчке, немачке и сијасет других ТВ екипа, да забележе „страшан српски погром над невиним становништвом“. Све је било утаначено и спремно. Тако се број жртава наравно увећао, све је приписано српској страни. Ја се ужаснем када неки од „српских“ званичника каже „ми знамо да се у Сребреници десио страшан злочин“.
    Страшан злочин је то што битанге које нас представљају не знају ни о чему причају, а камо ли како треба да заступају свој народ. Зато се не пецајте на те идиотске приче да су ослободиоци били силоватељи. Немојте бити баш толико наивни.

  4. Посматрач каже:

    Интересантан пропагандни урадак са одређеном намером.
    Пуно констатација али ниједне сувисле бројке нити позива на неку референцу.
    Сумњиво.
    У суштини трлабабалан чланак.

    1. Alek Sutulov каже:

      Референци има колико хпћеш на Гуглу. Треба само поставити права питања.

    2. Посматрач каже:

      Стицајем околности сам из крајева где су руски војници пролазили. Из разговора са онима који су све то проживели пре пар деценија знам да није било примедби на понашање руских војника. А кроз те крајеве прошло их је буквално хиљаде.
      Људи су се сећали да су добили нешто и из руске коморе (шећер и со). А за оне који годинама то не видеше то је било право богатство.

  5. Zvezda Budilica каже:

    Propaganda kod glupih cuda pravi. Crvena armija se sastojala od nekoliko desetina nacija. Ni jedno silovanje nije pripisano nikom sem rusima. Fasisti i njihovi sledbenici u Srbiji, strogo paze da ne pomenu muslimanske vojnike kojima je nag glezanj bio poziv na silovanje. Naravno da su sami crveno armejci to sprecavali gde god su mogli. Ispade da stravican genocid nad srbima u bivsoj zemlji, od strane fasista i njihovih sledbenika nije strasan kao desetine silovanja koje se po pravilu pripisuju rusima.Evo mi unistavamo vlastitu zemlju, da bi zadovoljili ubice i pridruzili im se. Koliko je ko castan u tome, govori i to sto rusi nikad nisu odgovornost prebacivali na druge. Uvek su se smatrali naj odgovorniji za sve. Mi smo sami sebi naj veca pretnja. Pola Srbije ce za saku para i malo privilegija pristati da nestanemo.

Коментари су затворени.