Прочитај ми чланак
(Глас Русије)
Туризам никада у српској свести није био доживљаван као чинилац од кога на било који начин зависи очување суверенитета земље, међутим ако га посматрамо кроз призму три мегапројекта која су кључна за развој економије Србије, како је то недавно приметио Константин Косачов, онда можемо увидети његов растући значај.
И то поготово у светлу чињенице да приходи у тој грани привреде све више расту, а Руси који ионако спадају међу најбројније госте, долазе све масовније. Наравно, имао сам у виду последњу изјаву Косачова, утицајног директора руске агенције „Росотрудничество“, који је у интервјуу за „Време“ казао да је за Србију важно да сачува свој суверенитет и национални идентитет, што се не може урадити без економског развоја, а затим је поменуо три велика пројекта на којима се он тренутно темељи: у области енергетике је то гасовод „Јужни ток“, затим пољопривреда која има шансу да се препороди захваљујући извозу на руско тржиште, те као треће – туризам.
И док се о Јужном току и пољопривреди много говори, туризам се не посматра баш увек као моћна полуга привредног развоја, иако постоје све претпоставке за то. Наиме, из Туристичке организације Србије је стигла охрабрујућа информација, која каже да је само у првој половини ове године укупан приход од туризма увећан за 11 процената и он се изражава сумом новца од безмало 400 милиона долара, што представља цифру вредну поштовања, иако би она у перспективи могла да буде неупоредиво већа. А када је реч о посетама из појединачних земаља, познато је да се Руси налазе у врху листе најбројних гостију у Србији, што су ове године само потврдили, с обзиром да је њихов број порастао у односу на претходну годину за трећину, а то конкретно значи да су Руси само за првих пет месеци ове године остварили 55.000 ноћења.
То се објашњава чињеницом да за руске грађане није потребна виза приликом уласка у Србију, као и релативно ниским ценама које по њиховом мишљењу одликују српску туристичку понуду, а то се првенствено односи на бањске центре који су руским грађанима најпривлачнији. Штавише, када се узме у обзир податак који је дневник „Росијскаја Газета“ добио од званичника из руске Владе, о томе да су санкције које је Запад наметнуо Русији већ имале као директну последицу опадање броја Руса који путују на ту страну света, онда се недвосмислено намеће закључак да је Србија и на пољу туризма на добром путу да макар у некој мањој мери, али по српским мерилима веома значајној, преотме од Европе и тај део колача.
Уосталом, да домаћи туристички радници итекако имају добар мотив да и даље сваке године увећавају број руских туриста за по 30 посто, као што је то случај већ најмање неколико година заредом, сведочи и чињеница да су Руси познати као добре трошаџије када дођу на одмор у Србију. Наиме, по службеним подацима из Туристичке организације, они у српским бањама, ресторанима и овдашњим трговинама у просеку оставе око 2000 долара по особи. А то је сигурно довољан разлог да се на туризам почне гледати на начин како је то сугерисао Константин Косачов са почетка ове приче, односно као на један од три мегапројекта који гарантују развој српске економије, без које на крају крајева – нема ни суверенитета државе.
