Оружане снаге Украјине могле би се ускоро суочити с озбиљним изазовима, укључујући мањак војника и наоружања, док руске трупе бележе значајан напредак на линији фронта у Донбасу, преноси амерички лист The New York Times.

Према извештају, руске снаге су се приближиле Красноармејску (укр. Покровск) и оствариле најбрже напредовање од почетка 2022. године, пробијајући ослабљене украјинске положаје и додатно дестабилизујући линију фронта.

Аналитичари сматрају да је један од кључних фактора руског успеха њихова „огромна надмоћ у људству“, која украјинским снагама представља све већи проблем.

Украјинска војска се суочава с озбиљним мањком војника због великих губитака током сукоба, док Русија наставља мобилизацију и попуну својих редова.

Осим тога, слабљење украјинских одбрамбених линија додатно је погоршано недостатком муниције и наоружања, што отежава украјинску способност да заустави руски напредак.

Руске трупе, користећи нову тактику интензивних удара и концентрисане снаге, успеле су да се пробију до кључних тачака на фронту.

Красноармејск, стратешки значајно место у Донбасу, постао је главна мета, а према извештајима, руске снаге већ оперишу у непосредној близини града.

Напредовање у овом правцу могло би да омогући Русији контролу над важним комуникацијама и инфраструктуром у региону.

Додатни притисак на Кијев долази и из правца стратешког наоружања. Русија је недавно успешно тестирала најновију балистичку ракету средњег домета под називом „Орешник“.

Ова ракета представља значајан технолошки искорак и може додатно повећати притисак на украјинску одбрану, али и на њене западне савезнике. Тестирање овог оружја сигнализира Москвин капацитет да, осим на бојном пољу, доминира и у технолошкој трци наоружања.

Према проценама The New York Timesa, ситуација би могла доживети прекретницу након политичких промена у САД. Доналд Трамп, који је недавно победио на председничким изборима, већ је најавио намеру да убрза преговоре између Кијева и Москве како би се сукоб окончао што пре.

Трампова администрација, како се наводи, није склона наставку велике војне подршке Украјини, што би могло довести до ограничења испорука америчке муниције и оружја.

Овај сценарио додатно компликује украјинску позицију, јер Европа можда неће моћи да надокнади дефицит настао смањењем америчке помоћи.

Процењује се да ће 2024. година постати „година преговора“, док би сам крај сукоба могао уследити 2025. године. Трампова жеља за брзом деескалацијом сукоба највероватније ће резултирати интензивнијим притиском на обе стране да седну за преговарачки сто.

Руска страна, с друге стране, остаје отворена за преговоре, али под сопственим условима.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да Русија сматра могућим обнављање преговора на основу споразума из Истанбула, али оптужује Кијев за избегавање дипломатских решења.

Све док Украјина не промени свој приступ, Москва ће, како је наглашено, наставити Специјалну војну операцију, фокусирајући се на даљи притисак и територијалне добитке.

Ситуација у Донбасу тренутно је на кључној прекретници. Руске трупе користе своју бројчану и технолошку предност како би осигурале стратешке циљеве, док се украјинска војска бори с исцрпљењем људских и материјалних ресурса.

На међународној сцени, предстојеће политичке промене у САД могле би значајно утицати на даљи ток сукоба, потенцијално убрзавајући преговоре и отварајући пут ка завршетку рата.

Међутим, до тада, украјинске снаге суочавају се с огромним изазовима у покушају да одрже линију фронта и спрече даљи руски напредак.

Извор: webtribune.rs

Ознаке: напредовање, руска војска, Украјина