Прочитај ми чланакСрбија је кључна карика коју Русија треба да јача и да са њом развија везе на све могуће начине, јер ће се у Србији и Црној Гори највероватније одлучивати судбина целе Европе, као што је то било више пута у историји Европе – оцењује у разговору за Факти Алексеј Журављов, депутат Државне Думе Руске Федерације и председник партије Родина.
Журављов је управо завршио своју прву посету Србији, где је био део делегације чији је задатак да се упозна са могућностима за хоризонталну политичку, друштвену и културну сарадњу српског и руског народа. После увиђања проблема „на терену“, отворена питања – према речима нашег саговорника – треба да буду подигнута на државни ниво – стављањем на дневни ред у Државној Думи Русије.
– Сви депутати Думе знају да Балкан трпи велики притисак јер је центар словенског света. Већ сам био на другим тачкама где је словенски народ био угрожен: Донбас, Придњестровље, Крим, а сада сам први пут у Србији. Запад жели да Србију одвоји од Русије. Оснивач наше Родине, Дмитриј Рогозин, вашој земљи је увек поклањао нарочиту пажњу и помагао српском народу да очува јединствени простор. Ми настављамо ту линију и успостављамо везе које ће омогућити конструктивну сарадњу.
Међувладини односи се узлазно развијају, али је веома важна и хоризонтална сарадња у свим областима. Не само културним, мада смо управо учествовали у манифестацији „Бесмртни пук“, и надам се да ће власти Србије још интензивније помагати ову и сличне манифестације. Желим да позовем јавне делатнике у Думу како бисмо размотрили питања која су актуелна за српски народ, и да онда можемо да их у Думи ставимо на дневни ред!
Какав одјек или домет може да има ваше постављање питања у Думи?
Стављање таквих питања на наш дневни ред, приморава и власти Србије и Црне Горе – ми то не посматрамо тако одвојено – а у одређеној мери и Русије, да активно утичу на став који се данас формира у Србији и Црној Гори. У Србији сам се срео и са представницима Демократског фонта, из Црне Горе, са којим наша партија има споразум о сарадњи. И они су под притиском, а један од лидера је у затвору. Знамо да је народ против уласка у НАТО, а ако говорите о томе – идете иза решетака. Ми ћемо се против тога борити свим расположивим дипломатским средствима, а спремам се да ту тему ставим на дневни ред у Думи.
Веће интересовање Русије и већи ангажман значи удаљавање од западног света, а он то неће гледати скрштених руку…
Англосаксонци ће свим методама и средствима покушавати да покидају заједништво словенског света. Ми желимо да се против тога боримо дипломатским, друштвеним и политичким методама – јер нам је досадило да освајамо Берлин. Руска Федерација је кост у грлу Американцима за владавину светом, али нисмо ми ти који прилазе њиховим базама њиховим границама, него обратно. Ми смо самим својим постојањем опасност за њих, исто као и српски народ. Јасно је да је Србима и Русима суђено да буду заједно.
При томе не мислите само на Србе у Србији, већ на судбину српског народ који живи и у Црној Гори?
Да. Желимо да више пажње поклањамо хоризонталним политичким, друштвеним и културним везама и да их развијамо, али ту настаје проблем. При чему је српска и црногорска проблематика вештачки подељена. Срби и Црногорци су исти народ, а говорити да су то две различите земље је – смешно. Ипак, приморани смо да те проблеме решавамо одвојено. Ако нам са Србијом то и полази за руком, јер наше иницијативе овде имају одјека – са Црном Гором је супротно.
Нашим сарадницима је тамо чак забрањен улазак. То питање мора да се актуелизује. Интерес руске елите и бизнис-олигарха морају да буду у другом плану, а да се у први стави друштвени и политички интерес. Ако треба, треба да вршимо и одређени притисак на црногорске власти да поштују интересе пре свега свог народа. Народ је тамо талац политике. Никада нећу поверовати да је народ заволео оне који су му пре двадесет година убијали рођаке и пријатеље.
Знајући све то, какав даљи ток помоћи и сарадње можете да предложите?
Ја сам дошао у мисију упознавања. Кад бих рекао да ћемо решити све ове проблеме, било би – наивно. Посао депутата је да проблеме подигне на државни ниво и да преко парламента притиска Владу да те проблеме решава брже него што је то радила до сада. Никога нећемо терати да нешто ради већ ћемо подржати народ у његовој тежњи да буде уз Русију, да буде савезник и да не подлегне притиску Запада. То је оно што ја треба да урадим.
Како се то ради?
У делегацији која је овај пут дошла из Русије у Србију је и представник Северне Осетије, односно Аланије, који се у Руском дому срео с градоначелницима мањих српских градова и разматрао могућности братимљења наших градова. Што будемо имали више побратимљених градов, више ћемо комуницирати и интегрисати наше културе. Тако ће утицај западног света бити недовољан да би спроводио своју политику на територији Србије и Црне Горе. Запад ради просто: купује руководство и елиту. Црна Гора је директан доказ. Народ је питање на месту број два.
Њиме се управља преко медија и зато они не пишу да Русија за Србију ради више него Запад. Али, народ то осећа. Љубав за паре је кратког даха, али Запад то не схвата, исто као што не схвата кад је неко спреман да да живот за своју земљу, или да да живот за братски народ – тек то је за њих неприхватљиво! Русија је то учинила за Србију – не једном. И то се не мери новцем. Зато знамо да ће братимљење бити пројекат који је семе на плодном тлу.
Оптимизам, међутим, не заснивате само на емоцијама два народа, већ на конкретним могућностима које већ постоје. Где су најбоље развојне шансе за Србију, и обратно?
Процес смо управо тек почели. Али, узмимо за пример „обичне ствари“. Због европских санкција и контрасанкција, Запад има десетине милијарди евра губитака. За српски бизнис у Русији се отварају широке могућности, исто као и за наш овде. Везе које сад успостављамо зато имају ту снажну перспективу. То све, наравно, подразумева отварање радних места. Посебно у пољопривреди, која се активно развија.
Узмимо као пример тржиште вина: српска вина, са којим се тек сад упознајемо, нису ништа лошија од француских! Потиснути западну робу – као вино и сир, то је веома перспективно. Русија треба да прекине увоз такве робе из Француске и Италије и да је купује од Србије.
Које су препреке које могу зауставити српско преузимање дела тржишта које је припадало произвођачима из ЕУ?
То је само питање конкурентности, а и оно је релативно.
И не треба се ограничити само на повезивање кроз сарадњу у пољопривреди, већ државна регулатива сарадње треба да буде успостављена и у подручјима енергетике, индустрије и туризма.
САМИТ У БУГАРСКОЈ: Западни Балкан је саставни део Европе https://t.co/w96Nl9lXhY
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 17, 2018
Када је ЕУ увела Русији санкције, Брисел је од Србије отворено тражио да не заузима место произвођача који су напустили руско тржиште. Колико је вероватно да се опет појави исти захтев и да Србија удовољи Бриселу?
Однос Русије и Запада, нарочито однос са Англосаксонцима неће се решити сутра, ни за годину ни за десет. Зато Србија има све могућности да замењује много шта од онога што смо раније увозили са Запада, ма колико Запад желео да не буде тако. То је објективна реалност.
