Прочитај ми чланак

РУСИЈА И КИНА ће прокопати канал кроз Америку и изградити “Снагу Сибира“

0

kanal-nikaragvaРусија активизира преговоре са Никарагвом о учешћу у копању канала који ће проћи преко њене територије и повезати Тихи и Атлантски океан. Ова тема је била једна од главних на заседању руско-никарагванског међувладиног комитета у Москви 9. септембра. Стране очекују практичне резултате од преговора министара и бизнисмена.

Учешће Русије у том пројекту пролобирао је председник Владимир Путин. У јулу на путу из Кубе у Аргентину он је променио маршруту и свратио у краћу посету Никарагви. На састанку са председником Даниелом Ортегом улога Русије у том пројекту разматрана је посебно.

Према дипломатским изворима, реч је о војно-политичкој подршци. Између осталог, Русији предстоји да осигура безбедност изградње и његово чување од могућих провокација. Ради тога Никарагва је дозволила руским војним бродовима и авионима да патролирају поред обала земље у Тихом океану и Карипском мору. Билатерални споразум даје могућност да се томе приступи већ у првој половини 2015. године.

Занимљиво је да је Владимир Путин долетео у Манагву неколико дана после презентације коначне варијанте маршруте канала у овом граду. Презентацију је одржао главни инвеститор – хонконшка компнија НК Nicaragua Canal Development Investment. Иза ње стоји Кина која нема дипломатске односе са Никарагвом. Вредност пројекта је 40 милијарди долара.

Русија је учинила снажан геополитички корак, ушавши заједно са Кином у пројекат који представља алтернативу Панамском каналу под контролом САД, сматра директор Центра за друштвено-политичка истраживања Владимир Јевсејев.

Ово је врло озбиљан корак. Јасно је да Русија материјално не би могла да извуче пројекат. Финансијска подршка ће углавном бити с кинеске стране. У сваком случају, ми једни друге допуњујемо као стретешки партнери. Објективно смо заинтересовани за одвраћање САД. Друго је питање што Кина не жели да ствара додатне проблеме – она је економски независна од САД и то је политички везује. Русија је независнија, она има озбиљну позадину коју представља Кина и спроводи политику изградње вишеполарног света, за који је Кина веома заинтересована.

Захваљујући Никарагванском каналу, Русија ће добити врло добре могућности за јачање стратешких позиција у региону. Она ће моћи прилично брзо да пребацује флоту из Атлантског океана у Тихи, сматра Владимир Јевсејев:

Појавиће се већа мобилност, посебно ако се Русија одлучи на постављање базе ратне морнарице на Куби. За њу ће могућност проласка кроз канал имати принципијални значај, узимајући у обзир непосредну близију САД. За САД то ће створити додатне проблеме у погледу јачања сопствене безбедности. Тако да Русија може прилично ефикасно да одговори на јачање војног присуства НАТО-а у близини њених граница у Европи. Канал ће омогућити Русији да значајно увећа робну размену са Латинском Америком. То је нова капија коју Русија може активно да користи.

САД традиционално контролишу основне тачке кроз које пролазе поморски путеви. Малајски пролаз, Сингапур, Гибралтар и Суецки и Панамски канал. Зато, појава Никарагванског канала је директни изазов САД. И није случајно што се они активно противе том пројекту.

Формирање овог алтерантивног пута из Тихог океана у Атлантик промениће светску политичко-економску ситуацију у корист тога ко ће је контролисати. Хонконшка компанија НК Nicaragua Canal Development Investment већ је добила концесију за 100 година коришћења канала.

Нафта и гас основа убрзаног развоја Русије и Кине

Русија и Кина су учиниле нови корак на путу развоја билатералне сарадње. У оквиру вишемилијардског уговора за испоруке нафте у Кину у Русији је почела изградња гасовода «Снага Сибира».

Русија је предложила Кини удео у највећој активи Роснефта – Ванкорском кластеру. О томе је 1. септембра изјавио председник Русије Владимир Путин приликом свечаности поводом почетка изградње гасовода «Снага Сибира» из Русије у Кину.

snaga-sibira

Овај пројекат је резултат високог нивоа сарадње између Русије и Кине. У вези са тиме изражавам захвалност кинеском руководству и председнику Си Ђинпингу за подршку наших заједничких напора.

Дужина новог гасовода ће износити око 4 хиљаде километара, капацитет 61 млрд кубика гаса годишње. Он ће бити саграђен дуж постојећег магистралног нафтовода «Источни Сибир-Пацифик», што ће омогућити оптимизацију трошкова за инфраструктуру и штедњу енергије. Просечна вредност изградње «Снаге Сибира» ће износити 770 млрд рубаља.

Руководилац аналитичке управе Фонда националне енергетске безбедности Александар Пасечник сматра овај пројекат веома перспективним за обе стране.

Пројекат је веома опширан, учинковит, са гледишта инвестирања, Гаспром већ има транш од Кине. Договори постоје. Постоји свест о инвестирању и од стране Гаспорома, и од стране кинеских партнера. У вези са тиме, када гасовод буде саграђен, није искључено да ће се прикључити јапански и корејски партнери. Све ће зависети од ситуације из 2018.-2019. године и инвестираних средстава.

Кинеска државна компанија CNPS може да добије 10 одсто у руској ЗАО «Ванкорнефт» отприлике за 1 млрд долара. Ванкор мора да постане ресурсна база за испоруке нафте у Кину. За Кинезе је било веома важно да имају удео у извађеној нафти, јер за њих нису интересантне чисте испоруке. Русија је пристала на то, истичући тиме искључивост сарадње с Кином. Раније Москва није пружала странцима такве дарове.

Шеф сектора Руског Института Стратешких истраживања Дмитриј Александров веома позитивно оцењује нови руско-кинески пројекат.

За Русију је то могућност да повећа правац на Исток. Иначе о томе говоримо у току последње две године због неких противречности с Европом. О томе је било речи од почетка 2000-х година. Реч је о избалансиранијем извозу, јер сада имамо превагу у западном правцу.

Русија и Кина могу да потпишу међувладин споразум о испорукама гаса у источном смеру у октобру 2014. године, а уговор о испорукама у Кину у западном смеру може да буде потписан у новембру приликом самита шефова две државе.

Очито није случајност, што су се руско-кинески нафтогасни уговори временски поклопили с растом рејтинга Русије. Он се попео уједно за 11 поена на 53. место у рејтингу глобалне конкурентности, који је припремио Светски економски форум.

(Глас Русије)