Прочитај ми чланак
Као и сваке године уочи 11. јула, и ове се повела лицитација око тога ко ће од српских званичника ићи на помен сребреничким жртвама. Због округле годишњице тај притисак је сада још већи. Међутим, уочи овогодишњег обележавња појавила се незванична вест да Велика Британија у Уједињеним нацијама припрема Резолуцију о трагичном догађају у овом граду ратног лета 1995. године.
Председник Републике Српске, Милорад Додик, први је јасно ставио на знање да он осећа пијатет према жртвама, али да не иде у Поточаре јер „не жели да својим присуством легализује нешто што је квалификовано као геноцид из чисто политичких разлога“.
Док се председник и премијер Томислав Николић и Александар Вучић још нису огласили, Ивица Дачић није ни потврдио нити демантовао да српски званичници трпе притиске међународне заједнице да се појаве на предстојећем обележавању 20. годишњице злочина у Сребреници.
Бивша челница Фонда за хуманитарно право Наташа Кандић сматра да документ УН има политичку снагу за признавање судских чињеница о геноциду.
Бивши председник Србије Борис Тадић два пута, на 10. и 15. годишњицу био у Поточарима.
– Ако премијер Србије Александар Вучић оде у Сребреницу, Србија ће морати да отвори питање поштовања судских чињеница – сматра она.
Неименовани дипломатски кругови у Београду који су доставили информацију српским медијима наводе да је циљ предлагача да 11. јул буде проглашен за дан сећања на, како се истиче, више од 8.000 заробљених Бошњака које су убиле снаге босанских Срба, као и да се у образовни систем БиХ и других земаља уврсти обавезно градиво које ће сребреничке злочине окарактерисати као геноцид.
– Ми сада имамо информацију да једна велика сила спрема резолуцију о Сребреници, а питање је шта ће ту писати – потврдио је незванична сазнања шеф српске дипломатије Ивица Дачић.
За председника Државотворног покрета Србије Слободана Самарџића нема сумње да је циљ западних сила да ставе тачку на Сребреницу у контексту који њима одговара, а који их ослобађа од одговорности за рат и велика страдања у БиХ.
Вето као резервна варијанта
Познаваоци функционисања УН сматрају да нису велике шансе да се резолуција усвоји у СБ УН уколико се у тексту не нађе баланс, већ се српска страна именује као искључиви кривац. У том случају рачуна се на вето Русије или Кине, као сталних чланица СБ. Истовремено, правници упозоравају да сама по себи резолуција не може бити револуционарна у квалификацији злочина јер су то већ учинила два међународна суда – Хашки трибунал и Међународни суд правде (МСП).
– Циљ је да се запечати мит о Сребреници, а мит је да је ту извршен геноцид. Број жртава је далеко мањи од оног који се приказује, тако да је ово покушај чисте политизације догађаја који је де факто ратни злочин, али не и геноцид – коментарише за „Вести“ Самарџић.
Осим Велике Британије, на резолуцији, према истим изворима, раде Холандија и САД, што се може довести у везу са њиховим присуством у БиХ у време масакра. Подсећамо да су поред Американаца, као кључни међународни фактор у ратним дешавањима 90-их у бившој СФРЈ, представници мировних снага из Холандије били задужени за сребреничку енклаву и да се за њиховог мандата догодило стрељање ратних заробљеника, а због чега је много година касније влада у Хагу поднела оставку.
– На резолуцији раде оне земље које су и сукривци за оно што се дешавало 90-их година. Они су изазвали рат, САД је повукла ороз, а као што знамо пуно је људи у њему изгинуло и зато морају кривицу да пребаце искључиво на једну страну, и то на српску – анализира Самарџић могуће мотиве предлагача.
Као други ниво који би се оваквом резолуцијом желео постићи помиње се настојање Запада да Републику Српску стави у усамљеничку позицију, да Београд натера да се дистанцира од Бањалуке, а све у намери како би уклонили препреке за ревизују Дејтонског мировног споразума у правцу стварања унитарне БиХ, чему се највише противи председник РС Милорад Додик. И недавна службена посета САД Александра Вучића доводила се у везу с настојањима Вашингтона да српског премијера додатно „мотивишу“ да се дистанцира од непослушног Додика.
– Никада нисам осетио дистанцирање – одговорио је председник РС новинарима на Факултету политичких наука, додајући да има интензивне контакте с Вучићем и председником Србије Томиславом Николићем.
Додик се залаже за формирање међународне мешовите комисије која ће објективно проценити шта се десило и дати адекватне квалификације, „а не да се говори о 8.000 док је две деценије касније сахрањено 4.000 жртава“.
Пресуда за геноцид
Трибунал је у пресуди генералу Војске РС Радиславу Крстићу први пут злочин у Сребреници оквалификовао као геноцид, а почетком ове године је изречена и прва правоснажна пресуда петорици српских официра с истом квалификацијом. И МСП је у одлуци по тужби БиХ против СРЈ, односно Србије, злочин у Сребреници оквалификовао као геноцид. Скупштина Србије усвојила је 2010. године, у време власти ДС-а и СПС-а, Декларацију о осуди злочина у Сребреници, али је због противљења социјалиста избегнуто да се директно помене термин геноцид.
Вести онлајн
