Током посете руског председника Владимира Путина Монголији потписан је велики пакет докумената. Русија и Монголија су закључили укупно 15 споразума у различитим областима, од војно-техничке сарадње до увођења безвизног режима за путовања. Резултати посете руског председника Улан Батору могу се назвати продором у развоју билатералне сарадње, сматрају руски експерти.
Није тајна да се током последњих неколико година руско-монголска трговинска сарадња налазила у извесној стагнацији. Постојао је јаз између великог руског извоза и малог увоза из Монголије. Уведени почетком `90-их година визни режим Русији, ометао је развој не само међусобног туризма, већ и пословне сарадње. Незадовољство Москве су изазивале различите, понекад вештачке, баријере у трговини, инвестиционим пројектима, уведене од стране Монголије. Дуго се одуговлачило са пројектом модернизације уланбаторске железнице (УБЖ) са учешћем руског капитала. Нејасне су биле перспективе сарадње две земље и у развоју монголских лежишта угља и других природних ресурса. Монголија је константно мењала правила игре.
Током посете руског председника договорено је вишеструко повећање увоза меса и месних прерађевина у Русију, а потписан је и споразум и о безвизном режиму. Усвојен је план модернизације УБЖ. Стране су објавиле своју намеру да повећају трговински промет на 10 милијарди долара до 2020. године.
Не може се, наравно, рећи да су све препреке у руско-монголским односима елиминисане. Један од приоритета монголске спољне политике остаје „трећи комшија“ – Сједињене Америчке Државе. Али је кључно да се Монголија политички дистанцирала од америчке антируске политике санкција.
Улан Батор није послушао Вашингтон и пристао да учествује у тихом такмичењу земаља-савезника Совјетског Савеза – „како што болније поткачити Русију“. Потез који су без сваке сумње оценили у Москви. То је утицало на продубљивање руско-монголске сарадње у различитим форматима.
Узгред, непосредно пре доласка руског председника, Монголију је посетио кинески председник Си Ђинпинг. Логично изгледа и даљи развој билатералних преговора и њихово прерастање у тространи сусрет лидера Русије, Монголије и Кине, који ће се одржати, највероватније, 11. септембра у Душанбеу на маргинама самита шефова држава чланица Шангајске организације за сарадњу.
И руско-монголски и кинеско-монголски билатерални самити показују активирање традиционалне монголске политике очувања стратешких приоритета на северу (Русија) и југу (Кина). Монголско руководство ефективно гради своју „политичку логистику“ – једна за другом посете председника Кине и Русије, тространи самит „Русија – Кина – Монголија“ у оквиру ШОС, излазак на платформу АПЕС (Шангај, новембар 2014), са перспективом приступања Монголије Форуму.
На јачању савремених руско-монголских односа ради и војна историја. У мају 1939. године, совјетско-монголски тандем уништио је планове милитаристичког Јапана за окупацију и уништење МНР. Није тајна да је `90-их година у Монголији покушано уз помоћ јапанских и америчких фондова да се заборави или прекроји историја Халхин-Хола, представљајући Јапан не као агресора, већ као „спасиоца и миротворца“ од „совјетске и кинеске агресије“. Садашње руководство Монголије изразило се другачије о тим догађајима: „Увек ћемо се сећати историјских подвига руских и монголских војника који су, не штедећи своју младост, борили се за неповредивост наше земље и њен просперитет,“ – рекао је монголски председник Елбегдорџ на конференцији за новинаре након разговора са Владимира Путина.
Руски председник је позвао Елбегдорџа на прославу 70-годишњице победе у Другом светском рату која ће се одржати у Москви. То је важан корак у очувању историјског памћења и заштити истине о догађајима који су у многоме одредили темељ савременог света, већ и садашње лице северо-источне Азије.
(Glas Rusije)








