Прочитај ми чланак
(Петар Искендеров)
Европска комисија је образовала посебну структуру ради процене ситуације око утицаја руске забране на увоз пољопривредних производа из ЕУ. Укупна штета може износити 12 милијарди еура за годину дана.А у буџџету ЕУ је за компензовање сличних ситуација издвојено свега 400 милиона еура.
Стручњаци за прехрамбену и пољопривредну производњу организације ООН (FАО) су проценили да сада земље ЕУ, затим САД, Канада, Аустралији и Норвешка, морају да хитно преорјентишу производњу која је дошла под удар руских санкција. “Земље из којих је Русија забранила увоз, биће принуђене да преусмере своје испоруке на тршиште Кине, Латинске Америке и региона Кариба” – изјавио је Консепсон Каљпе, главни економиста FАО. Истовремено, према мишљењу стручњака, највеће тешкоће за земље-извознице које су потпале под санкције, постаће преорјентација извоза воћа и поврћа, пошто се оно “брзо квари”.[1]На тај начин, сумњиве игре по питању Украјине очигледно се за ЕУ претварају у широки рат намирницама, са сумњивим резултатом.
Већ сада је јасно да ће највише пострадати земље-чланице ЕУ које су се активније од других доказале на антируском фронту, а то су Пољска и Прибалтичке државе.Варшава се лишава извоза од 800 милиона еура годишње, што износи 0,5% раста бруто-националне производње (БНП). Естонија је на олтар геополитичких спекулација принела 0,3% раста сопственог БНП. Губици сељака у Литванији се процењују на 927 милиона еура. За Летонију су размере штете нешто мање – око 55 милиона еура. Међутим, премијер Лајмдота Страујума истиче да то није мало за његову земљу: “Појединим гранама ће бити нанета озбиљна штета, посебно у области млечних производа”.[2]
И Финска увлачи себе у кризну ситуацију. Александар Стуб, премијер ове земље, сматра да рат санкцијама може довести до економске кризе 2,0”.[3]Пољска, Литванија, Финска, као и Чешка и Француска, већ су затражили од Европске комисије да компензује губитке. Међутим, у одговарајућем Кризном фонду ЕУ налази се свега 400 милиона еура.
А у међувремену, европска аналитичка агенција Euromonitorпроцењује да је под удар санкција Русије највише пала роба која је увожена из Немачке – па само захваљујући великим обимима немачке привреде неможемо да ту земљу назовемо главним губитником. Ипак, и тамо признају могуће губитке од 600 милиона еура за годину дана, као и крајње опасно за кризна времена, смањење радних места. “У случају Немачке, извоз меса и месних прерађевина представља најосетљивију категорију за руске санкције. Током 2012. године тај извоз је износио 900 милиона долара” – изјавио је аналитичар тржишта намирница у Euromonitor-у Лиан ван ден Бос.
Према подацима анкете спроведене у Немачкој од стране ARD-DeutschlandTrend, уколико санкције буду имале негативан утицај на привреду и радна места у тој земљи, против такве политике Брисела и Берлина према Русији и Украјини би се изјаснило 46% испитаника.[4]
Што се тиче нових тржишта за прехрамбене производе из ЕУ – онда ни тамо Европљани не треба да очекују ништа посебно. Стручњак FAOпрогнозира да ће у случају да те исте земље Централне и Јужне Америке отворе границе за увоз намирница из ЕУ – пасти цене њихове сопствене производње.
Наравно, ни овде Брисел не одустаје од своје уобичајене тактике политичког притиска. Према подацима лондонског часописа TheFinancialTimes, руководство ЕУ је одлучило да спроведе преговоре са латиноамеричким државама, како би их убедило да не повећавају сопствену производњу испорука на руско тржиште у замену за европске намирнице. Како се указује у овом листу, Бразил је већ захтевао од отприлике 90 нових месних комбината да одмах почну извоз пилетине, свињетине и говедине у Русију, а Чиле рачуна да ће имати највећу погодност од увођења санкција Русије према европској риби. Овакав ентузијазам у области пољопривреде ових земаља “изазива узнемиреност Брисела” – саопштава TheFinancialTimes. “Ми ћемо преговарати са земљама које би потенцијално могле да замене наш извоз на руско тржиште. Ми очекујемо да ће се оне уздржати од несавесног извлачења користи од ситуације која је настала у овом тренутку” – цитира новинско издање представника ЕУ.[5]
Међутим, глобално тржиште хране – које представља један од најобимнијих тржишта са динамичним развојем – диктира своје законе и ЕУ ризикује да се нађе у буквалном смислу пред поломљеним коритом са намирницама.
Политизација деловања ЕУ пројављује се не само у свесном подривању сопствених пословних интереса, већ и у слепом следовању политици САД. У Бриселу не схватају или не желе да схвате да се интереси Вашингтона (у том смислу и по питању Русије) разликују од интереса Европе. И по том питању, не вреди много оперисати некаквим моралним категоријама евроатланске солидарности.
Руска забрана на увоз пољпопривредне производње из земаља ЕУ, Норвешке, САД, Канаде и Аустралије “носи негативан карактер по светско тржиште” – каже водећи аналитичар компаније CMCMarketsу Сиднеју Рик Спунер. Према његовим оценама, руски корак ће “нанети нокаутирајући ударац по ценама на другим тржиштима, док ће извозници морати да траже нове излазе за своју производњу”.[6]И то је та истинска санкцијска јама, коју је ЕУ ископала испод себе, сопственим рукама.
[1] ИТАР-ТАСС 08.08.2014 16:27
[2] http://1prime.ru/News/20140812/789943720.html
[3] http://www.vesti.ru/doc.html?id=1884716&cid=9
[4] ИНТЕРФАКС-УКРАИНА 08.08.2014 11:51
[5] The Financial Times, 1208.2014
[6] AP 080417 GMT Aug 14
