Русија се озбиљно припрема за потенцијални сукоб са НАТО-ом у наредних десет година, чиме шаље јасан сигнал Западу о својој одлучности да одговори на све војне претње.
Ова процена долази као резултат јучерашњег састанка руског Министарства одбране, где је руски министар Андреј Белоусов истакао потребу за јачањем руских војних капацитета у контексту растућих тензија са Северноатлантским савезом.
Према аналитичарима, Русија је јасно проценила слабости НАТО-а, укључујући неспособност да гарантује безбедност својим чланицама и савезницима. Москва очигледно сматра да је тренутна ситуација прилика да појача притисак и демонстрира своју војну супериорност у геополитичкој арени.
Ово није само реторичка претња, већ реална најава дугорочне стратегије припрема за сукоб са алијансом, која би могла да укључи широк спектар конвенционалног и нуклеарног оружја.
Посебно је забрињавајуће што руски војни врх планира интензивно јачање својих нуклеарних капацитета. У плану је масовна производња најмодернијих нуклеарних интерконтиненталних балистичких ракета, укључујући „Јарс“, „Сатан“ (Р-36), РС-22, као и даљи развој оружаних система средњег домета.
Ове ракете представљају кључни елемент руске доктрине одвраћања, јер имају способност да нападају циљеве на великим удаљеностима и изазову масовну деструкцију, како нуклеарним, тако и конвенционалним ударима.
Посебну пажњу привлачи развој ракетног система „Орешник“, који је описан као балистичка ракета средњег домета са дометом од 5.000 до 6.000 километара.
Ове ракете имају могућност да се лансирају из дубоких делова руске територије, што им даје додатну предност у избегавању откривања и пресретања. Још опаснији аспект „Орешника“ лежи у његовој способности да носи вишеструке бојеве главе, које могу симултано гађати различите мете.
Ове бојеве главе не морају нужно бити нуклеарне – „Орешник“ може бити наоружан и конвенционалним оружјем, што омогућава Русији да изврши прецизне ударе на кључне војне, индустријске и инфраструктурне циљеве дубоко у непријатељској територији.
Аналитичари тврде да Русија има намеру да повећа број ракета средњег домета у својој војсци како би остварила стратешку доминацију над НАТО-ом. Ове ракете представљају ефикасан одговор на све покушаје Запада да ојача одбрамбене линије и развије сопствене системе противракетне одбране.
Комбинација руских офанзивних капацитета и унапређених система за електронско ратовање ствара озбиљну претњу за западне силе, које би могле да се нађу у немогућности да одговоре на овакве нападе.
Поред ракетног наоружања, Русија улаже значајна средства у модернизацију својих војних јединица, повећање броја војника и јачање логистичких ланаца.
Планови укључују обуку нових кадрова, модернизацију система ПВО и интеграцију напредних технологија, као што су хиперсоничне ракете, беспилотне летелице и системи за електронско ратовање.
Ови потези указују да Русија не само да се припрема за потенцијални сукоб, већ и да планира да задржи војну иницијативу на глобалном нивоу.
Многи аналитичари сматрају да ова стратегија представља одговор на непрекидну експанзију НАТО-а ка руским границама и све већу подршку Запада Украјини.
Русија, свесна ризика који произилазе из ове ситуације, одлучно јача своје капацитете како би очувала своју безбедност и геополитичку позицију. Москва не искључује ни могућност тоталног сукоба, у којем би биле коришћене све расположиве војне опције.







