Прочитај ми чланак
Унутрашња противречја у БиХ у скорије време могу се заоштрити, сматрају руски научници који се баве Балканом. Парламентарни избори који су управо завршени, показали су раст националистичких осећања и непомирљиве несугласице које се тичу евроинтеграција међу ентитетима.
Даље продубљивање кризе може да постане разлог дестабилизације Западног Балкана. Шта је заправо нови замајац напетости у БиХ? Сада видимо неку врсту препорода Босне, њено претварање у на неки начин другачије структуирану државу,- говори научни сарадник Руског института стратешких студија Никита Бондарев:
„То је повезано са уласком Хрватске у ЕУ, обзиром да сви босански Хрвати имају двојно држављанство- босанско и хрватско, тако и сви босански Срби имају двојно држављанство- босанско и српско. После уласка Хрватске у ЕУ почео је масовни одлив Хрвата из Босне на привремени рад у Европу. Конкретне цифре буквално плаше, тако да их босански медији не наводе. Почело је све од универзитетске академске елите и уопште интелигенције, а потом је кренуло сво хрватско становништво из Босне.
Ако се ова тенденција настави, онда ћемо у наредним годинама видети претварање Босне у државу, где ће Хрвати представљати незнатни део становништва, заправо малобројну мањину која неће моћи да утиче на доношење одлука. Онда ће унутрашњи конфликт у Босни прећи у двострани сукоб, конфликт Срба и босанских муслимана.”
Етничка мапа БиХ (2009.)
Научни сарадник Института славистике РАН Георгиј Енгељгарт, ситуацију у БиХ представља као „нестабилну стабилност“:
„Из ЕУ ће Босни стизати политичке смернице у смислу евроатлантских интеграција. Муслиманско- хрватска федерација ће пратити, а српска страна ће чинити све да тај процес заустави, обзиром да су за Републику Српску основне перспективе развоја повезане са руским инвестицијама: рафинерија у Босанском Броду, прерада угља, пројекти повезани са Јужним током и низ других. Реализација ових пројеката се редовно суочава са противљењем Сарајева, који види опасност за себе у томе што ће комшије живети боље. И то ће довести до покушаја забијања клипова у точкове.”
Милорад Додик, председник Републике Српске нема проблем да говори о одвајању Републике Српске. Код Хрвата су такође победиле присталице шире аутономије. Ако Република Српска ипак реши да изађе из састава БиХ, да ли би Русија подржала ту иницијативу, или би се придржавала Дејтонског споразума? Русија овим питањима прилази веома опрезно, говори Георгиј Енгељгарт:
„Председник Додик је у септембру долазио у Москву. Путин га је примио, а Додик је добио похвале и подршку политици коју он спроводи. Ипак, важно је јасно разумети: проглашење одвајања и тако даље- ипак је то један сложени и дуги процес, који Додик у садашњем тренутку користи као средство којим врши притисак на власти Сарајева и на Запад. До реалних корака, наравно, удаљеност је велика. И са те тачке гледишта, принципијално је важно то што као прво, Русија подржава принципе Дејтона, а као друго, Русија указује реалну економску подршку Републици, фактички јој омогућава да постоји.
Сада се ипак ради о томе да Република Српска са огромним напорима одржава свој садашњи статус од редовних покушаја да се тај статус промени, смање овлашћења, покушаја да се она предају властима у Сарајеву. Ситуацију може да погорша очекивана пресуда Радовану Караџићу, сами схватате, каква ће пресуда бити. И она ће суштински довести до компликовања правне позиције у Републици Српској. Зато је питање заштите статуса за њу сада јако важно.”
Република Српска не може постојати као одвојена, посебна државна товревина, убеђен је Никита Бондарјов:
„Ако погледамо географску карту, видећемо да се Република Српска састоји из неколико потпуно међу собом не повезаних региона. Ти региони Босне насељени Србима и региони Херцеговине такође насељени Србима, међу собом се повезују преко кантона Брчко, а он се налази под директном управом високог комесара. Тих неколико разједињених региона не могу да функционишу као комплетна држава.
У једином случају, у којем би био могућ излаз Републике Српске из састава БиХ- то је онда ако би она могла да се припоји Србији. Тада да. Али, за то је неопходно да се на власти налазе други људи. И у Србији, и у Републици Српској, јер ни Додик, а ни власти у Србији- у то сам уверен, нису заинтересовани за такав развој догађаја. Једноставно, то би значило крај мирног суживота на Западном Балкану, односно то би пробудило све сада успаване етничке конфликте на територији бивше Југославије.”
(Вера Жердева – Глас Русије)
