Прочитај ми чланакУ емисији „Од четвртка до четвртка“ са професором политичких наука др Драганом Симеуновићем анализирали смо најаву повлачења америчке војске из Сирије, шта значе писма које је амерички председник упутио српском и косовском председнику као и да ли Београд улази у нову фазу преговора са Приштином.
Симеуновић одлуку Доналда Трампа да повуче снаге из Сирије посматра у светлу кампање за још један председнички мандат. Као покушај да прикаже успех САД у борби против тероризма, да покаже како повлачи америчку децу, али истовремено прави добру трговину са околним земљама, пре свега са Турском.
https://youtu.be/51LeVCbJW6o
Што се тиче пораза тероризма, Симеуновић каже да је заправо најбитнији тренутак за Сирију био онај када се у ту акцију укључила Русија.
„Aмериканцима је до тог тренутка циљ био само да сруше Башара ел Асада, као руског савезника, па су и све снаге које су биле употребљиве на терену, као што је био и ДАЕШ, гледали да не униште. Сматрам, ипак, да је уништена парадржава, али да нису искорењени сви терористи. Највећи победник сукоба у Сирији је свакако сиријски народ, али и Русија која је успела да одржи државни поредак у Дамаску“, рекао је Симеуновић.
Када се говори о америчком ангажовању у Европи, Симеуновић каже да не може да се не спомене писмо које је Трамп упутио Александру Вучићу и Хашиму Тачију поводом наставка преговора. Он и тај његов потез види у светлу скупљања поена за председничку трку, тим пре што се Европа са којом он има нерашчишћене рачуне показује као недовољно способна и ефикасна.
„Што се САД више жури, наша шанса је већа. Америка може да рачуна на притиске на Србију, али не може више да нас бомбардује у првом реду, јер се Русија подигла и Владимир Путин то не би дозволио“, каже професор Симеуновић.
Он оцењује да амерички избор Тачија за главну фигуру у Приштини доказује да је он и досад био амерички човек, за разлику од Рамуша Харадинаја, који важи за немачког штићеника. За нас то, додаје наш саговорник, нимало није срећно решење, јер је његов план замена територија, односно припајање југа Србије. Америка и Трамп, према мишљењу Симеуновића, повлаче један јако опасан потез, а то је интернационализација — излажење из европских оквира.
„Ми смо ударили у све европске зидове и нисмо нашли решење. Европа је недовољно ауторитативна у очима Албанаца да реши тај проблем. Брисел је требало да уведе санкције Приштини због непоштовања међународних прописа, ништа није урадио и сада су САД виделе своју шансу. Србија треба да инсистира на томе да се у цео проблем укључе Русија и Кина, које имају разумевање за наш став. Ако сви рачунају да је Русија наш савезник, онда ми тако треба и да се понашамо“, каже професор Симеуновић. Он наглашава, међутим, да званична Москва ништа неће предузети све док не добије захтев српских власти, то је пасивна офанзива.
„Наше руководство схвата да од Русије не можемо да очекујемо велику економску помоћ, јер је и даље под санкцијама, али бисмо могли да рачунамо на војну помоћ. Веће присуство Русије на овим просторима би обесхрабрило Албанце да се понашају овако арогантно као што то раде данас“, рекао је професор др Драган Симеуновић.
Из Приштине смо могли да чујемо претходних дана да не желе нови дијалог уз руско већ само америчко присуство, а наш саговорник оцењује да би било погубно да о Косову одлучују само представници Вашингтона.
„Путин покушава да обнови царску Русију, која је била веома моћна и због утицаја који је имала на Балкану, и то друга страна зна. Јак утицај на овим просторима се увек остваривао преко Србије“, рекао је Симеуновић.
