Прочитај ми чланак

РУСИЈА ВИДИ СРБИЈУ КАО ЛИДЕРА НА БАЛКАНУ, лоше вести за Шиптаре и Хрвате

0

„Русија у потпуности подржава Србију на путу да постане лидер на Балкану", рекао је председник Српске народне партије (СНП) Ненад Поповић.

Фото: Facebook/Srbija-Rusija

Фото: Facebook/Srbija-Rusija

Поповић је оценио да су Балкан и Србија важна питања за Русију и изразио је уверење да ће после инаугурације новоизабраног америчког председника Доналда Трампа српски интереси у региону бити у већој мери уважени од стране међународне заједнице, захваљујући бољем разумевању између Русије и СAД.

– То су лоше вести за наше непријатеље, пре свега Шиптаре и Хрвате, али и за оне који седе у Београду и раде против интереса Србије – навео је Поповић.

Он је додао да „Србију очекује напоран рад, спровођење коренитих промена у друштву, уклањање свих препрека које су спречавале Србију да заузме своју природну улогу лидера на Балкану“.

У разговору са партнерима из Русије, посебно је наглашено да су званичној Москви потребни економски снажни Србија и Балкан и да је она спремна да помогне да до тога дође.

– Наравно, пуно тога зависиће и од нас самих. Ми морамо да почнемо да верујемо у себе. Да прво почистимо испред свог прага, да вредно радимо на остварењу наших циљева и што је најважније, да на том путу прихватимо пружену руку братске Русије – закључио је лидер СНП.

8 коментара “РУСИЈА ВИДИ СРБИЈУ КАО ЛИДЕРА НА БАЛКАНУ, лоше вести за Шиптаре и Хрвате

  1. xyz каже:

    Исповест подофицира Благојевића: Како је Квислиншки Режим плански уништавао Војску Србије, а корумпирани „официрски кор“ његов живот…
    BY EDITOR ON 18. ЈАНУАР 2017. •

    …Благојевић је напрасно послат на 15 дана плаћеног годишњег одмора, иако је, према његовим речима „већ претходно искористио оба дела“. Након одласка „на одмор“ од својих колега је сазнао да је „војним мајсторима“ издато наређење да се тенковима прво исеку цеви, а потом да наставе комадање „остатка борбене технике“. Многим присутним родољубима из редова активног састава и цивила на служби у војсци, то је веома тешко пало. Многи су се јавно бунили и негодовали. Благојевић наводи пример шефа техничке службе (грађанског лица на служби у војсци) из Митровице, који кратко време након конфронтације поводом „планског касапљења“ националног борбеног арселана, напрасно доживљава „срчани удар“ и умире. Слична судбина је снашла још једног старешину из суседне јединице који се такође јавно побунио због овакве колосалне „велеиздаје“, и он такође напрасно умире под неразјашњеним околностима, наводи Иван. Благојевић нам је скренуо пажњу да је прва жртва имала 38, а друга 37 година, и да су њихове смрти, по мишљењу њега и неколико других колега, у најмању руку биле сумњиве…

    ***

    Исповест подофицира Благојевића: Како је Квислиншки Режим систематски уништавао Војску Србије, а корумпирани „официрски кор“ његов живот…

    СРБски ФБРепортер, 10 јануар 2017

    Пише: Миодраг Новаковић

    Нашој ФБР редакцији се почетком 2015 обратио, „ражаловани“ подофицир Војске Србије, старији водник Иван Благојевић. Након 10 година службе, у децембру 2008, наредбом тадашњег начелника генералштаба генерала Здравка Поноша, Ивану је потврђена пресуда нижег војног дисциплинског суда из августа исте године, о казненој мери губитка службе.

    Формално образложење за изрицања овакве тешке правно-дисциплинске мере је било наводно одбијање стражарске службе 24 априла 2008 (која се иначе третира као борбена дужност и у миру) и наводног кршење правила стражарске службе 19 маја 2008. Према наводима Благојевића (који је детаље своје голготе, детаљно образложио у опширном писму нашој редакцији, и десетинама приложених докумената) његова „дисциплинска елиминација“ почиње још 2003 године, доласком у Руму новог команданта оклопног батаљона п.пуковника И.Д. Према Благојевићу, који И.Д. описује као „усташу и Титовог пионира“, нови командант је отворено исказивао нетрпељивост према сваком изливу србског родољубља!?

    Иван сматра да је доспео на незваничну црну листу, не само својих старешина, већ и њихових политичких спонзора, средином 2003 године током службе у КБЗ[1], када су он и тројица других професионалних војника ВС спречили упад седморице шиптарских „илегалаца“ са територије Косова, и исте привели у војну базу. Реакције међународне заједнице, пре свега Унмика, Унпрофора, УН комисије за људска права и тадашњег руководства СРЈ, којом је председавао В. Коштуница су биле веома негативне, и уместо да потенцијални шиптарски терористи и на делу ухваћени шверцери људи, дроге и оружја, буду кривично процесуирани- у стварности дисциплински су кажњени Иван и његови колеге. Тројица Иванових колега су под хитно враћени у базу, док је Иван дефакто протеран из базе и одмах послат назад у Сремску Митровицу.

    Према Благојевићу, он је тада означен „персоном нон грата“ у КБЗ, и у свим војним објектима у оквиру зоне су постављени постери са његовом сликом и подацима, уз напомену да је њему тамо приступ строго забрањен. Иван каже да је још у току наводног суђења шиптарским илегалцима у бујановачком суду, жени судији прећено смрћу од стране тадашњег председника општине Бујановац, који је наравно био албанске националности.

    Овде је важно напоменути, да је од оснивања копнене зоне безбедности (КБЗ) у јуну 1999, па до априла 2008 („инциденти“ се и данас настављају, али писац ових редова, за ову прилику поседује једино статистику до 2008), иста била поприште правих ратних сукоба и терористичких напада од стране шиптарских сепаратиста и криминалаца. Са подручја Косова је у том периоду извршено 75 оружаних напада и 47 терористичких провокација. Убијена су три припадника МУП-а, петорица су тешко рањени, док је такође убијено и троје цивила. Према подацима Полицијске управе Прокупље, најтежи инциденти су се одиграли управо 2003 године, када су шиптарски терористи извршили 16 оружаних напада на војску и полицију Србије. Тада је извршен и минобацачки напад на војну базу Доброшин током којег је рањен мајор Рахман Бандић. Ове податке је било потребно поново презентовати нашој јавности, да би се „разумеле“ неразумне издајничке одлуке тадашњег војног и политичког врха СРЈ и државе Србије, према припадницима војске и полиције Србије (тадашње СРЈ) који су ризиковали и губили своје животе да би спречили шиптарске терористичко-криминалне активности у КБЗ. Као што видимо у овом конкретном случају, шиптарски криминалци су, под политичким притиском „међународне заједнице“ и домаћих квислинга на власти, ослобађани- доку су наши пожртвовани припадници војске дисциплиновани и прогањани на разне друге начине.

    Након протеривања из КБЗ, подофициру Благојевићу је саопштено да је то урађено ради његове личне безбедности, због могућности наводне „одмазде и освете“. Међутим његов повратак у матичну војну базу у Руми је тек означио наставак, не само дисциплинског и психолошког прогона, већ је резултирао у неке необјашњиве „инициденте“, од којих је један био необичан саобраћајни удес из кога је пуком срећом извукао живу главу- 24 јануара 2005 возило којим је Иван управљао на путу Рума-Стара Пазова је тешко оштећено у директном судару са камионом. Према Ивановим речима, он је тада „игром случаја или Божијом вољом остао неогребан“.

    Као што је јавности познато, 2006 године, тадашњи квислиншки режим оличен у В. Коштуници и Б. Тадићу, почиње по налогу евроатлантиста да систематски уништава војни арсенал Србије и Црне Горе, и плански деградира наше оружане снаге. Још од 2004, на „лични захтев“ Владе САД наш квислиншки режим је уништио 6.200 комада ПА ракета типа Стрела, да би наредних година наставили са уништењем преко 700 Т55 тенка, као и на хиљаде других оклопних и артиљеријских средстава, да не спомињено тоне експлозивних средстава и муниције. Процес уништења борбене технике и на друге начине деградирања одбрамбеног капацитета Србије се наставља и данас, све то под будном „нато супервизијом“…. Сувишно је напоменути да је већи део те технике био у савршено употребљивом стању, и да се у свету ниједна разумна држава и њена армија не би добровољно одрекли тако снажне одбрамбене компоненте своје земље. На пример, чак и Руска Федерација и дан данас има у борбеној употреби тенкове Т55.

    Наш саговорник Иван је био лични сведок, и учесник (против своје воље) уништења најмање 400 комада борбено употребљивих тенкова Т55. Иван Благојевић наводи да је његов задатак био да „паркира“ на отвореном тенкове из три оклопне бригаде, са територије Србије. Њему и другим војницима ВС је тада званично образложено да се то ради „због планираног ремонта“ у касарни Сремска Митровица.

    Ивану и другим војницима и старешинама- србским родољубима, били су чудни мотиви такве операције, тим пре што се касарна у Сремској Митровици претворила, према његовим речима, у „Сабирни Центар“ (читај гробље) за више стотина тенкова- док би једино логично поступање било те тенкове ремонтовати у фазама, у мањем броју, и у дужем временском периоду. Намерно „паркирање“ употребљивих тенкова и друге војне технике на отвореном простору, где ће бити месецима изложени суровим временским елементима, је јасно указивало да се овде радило о планском уништавању одбрамбене моћи наше земље.

    Квислиншки режим и његови послушници из војног „официрског кора“ ВС су очигледно били забринути због могуће негативне реакције већинског родољубивог војног корпуса, те су у то време све чинили да са „лица места“ уклоне потенцијално непожељне сведоке и оне који би пружили отпор таквим радњама. Као једна од последица таквог „удружено-злочиначког менталитета“ државног врха и издајничког официрског кора, подофицир Благојевић је напрасно послат на 15 дана плаћеног годишњег одмора, иако је, према његовим речима „већ претходно искористио оба дела“. Након одласка „на одмор“ од својих колега је сазнао да је „војним мајсторима“ издато наређење да се тенковима прво исеку цеви, а потом да наставе комадање „остатка борбене технике“.

    Многим присутним родољубима из редова активног састава и цивила на служби у војсци, то је веома тешко пало. Многи су се јавно бунили и негодовали. Благојевић наводи пример шефа техничке службе (грађанског лица на служби у војсци) из Митровице, који кратко време након конфронтације поводом „планског касапљења“ националног борбеног арселана, напрасно доживљава „срчани удар“ и умире. Слична судбина је снашла још једног старешину из суседне јединице који се такође јавно побунио због овакве колосалне „велеиздаје“, и он такође напрасно умире под неразјашњеним околностима, наводи Иван.

    Благојевић нам је скренуо пажњу да је прва жртва имала 38, а друга 37 година, и да су њихове смрти, по мишљењу њега и неколико других колега, у најмању руку биле сумњиве. Благојевић овим поводом директно имплицира п.пуковника И.Д., као завереника који је наводно стајао иза напрасне смрти ове двојице војних стручњака. Шта више, он верује да је И.Д. путем „своје агентуре“ на неки начин отровао ова два родољуба. Иван каже да је тим поводом војна полиција ВС водила истрагу, али да нису нашли никакве доказе криминалних радњи, и цео случај су једноставно ставили у „ад акта“.

    Као аргумент за своје сумње Благојевић наводи да против потпуковника И.Д. већ постоји 41 кривична пријава за разна недела, а да он ни по једној од тих пријава до сада није кривично процесуиран. Наша редакција у међувремену сазнаје, да је потпуковник И.Д. (чији идентитет нам је иначе познат) у међувремену унапређен и прекомандован у генералштаб ВС!?

    Средином 2008, Благојевића војне власти шаљу на психијатријски преглед, излажу га бројним саслушањима и дисциплинским рапортима, да би потом био позван на дисциплински рапорт код команданта 1. Бригаде КоВ б.генерала Ђ.П. који му том приликом наводно прети „разним мерама“.

    Кратко време после „кафкијанског рапорта“ код команданта бригаде, у јулу 2008 Благојевића изводе на дисциплински војни суд у Новом Саду, где такође доводе његове претпостављене старешине, у својству „непристрасних сведока“. Том приликом је, након изрицања дисциплинске мере губитка службе, Благојевићу омогућено да уложи жалбу Генералштабу ВС- што ће само одложити, на неколико месеци, његову „кадровску егзекуцију“.

    …28 децембра 2008, начелник Генералштаба генерал-потпуковник Здравко Понош потврђује пресуду нижег војно-дисциплинског суда, и у последњој легалној истанци, наређује „губитак службе“ старијег водника Ивана Благојевића. Иван, након 10 година лојалне службе својој држави и народу, бива практично избачен на улицу и препуштен немилој судбини…

    1. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Кад само причаш и ништа не радиш, обично завршиш као клошар на улици.. Понош се још увек шета Београдом… Тако се комотно шетао и Кадијевић, Јово Капичић.. Уопште, којег је то генерала ЈНА снашла „изненадна смрт“ после оне колосалне велеиздаје 1991. па онда оне из 2000. ??! Изненада су гинули само Булатовић, Кундак и слични њима који су се опирали НАТО патку.
      Уместо да лапрдају Срби би могли неког и да смакну спреда или с леђа, свеједно је и тако заслуже државни смештај и редовне оброке, а не да клошаре по цести…

  2. Nesa каже:

    Da sve zavisi od nas samih. Nije dovoljno samo da verujemo u sebe vec je potrebno i da imamo konsezus oko nacionalnog interesa, i da tome tezimo i da se u tom pravcu jedinstveno krecemo. Ogromna greska koje nikako da se otarasimo je nedostatak sloge. Da bi se do nekle stiglo, znaci kretati se u tom pravcu. Sta se kod nas desava. Drustvo je jako polarizovano. Ako jedan deo vuce napred, drugi deo zdusno vuce nazad kako bi bilo sto gore i pokazalo se da su oni bili u pravu kad su govorili za protivnoke da su losa opcija. Takvo stanje pojacava i opcija koje „veliki prijatelji Srbije“ inace placaju da sto vise zamute pa vuku gde god samo da se ne ide napred, pa kriticari svega i svacega (kao u nekoj vesti pomenute nekakve feminiskinje u Beogradu) i dolazi se do jednog ocajnog stanja psihoze obicnih ljudi, da se dignu ruke od svega.
    A sve bi trebalo da bude prosto. Svi imamo ponudu, biramo, pobedi vecina, zameni vozaca za volanom i auto nastavi da se krece. Poruka gubitnicima „Sledeci put pametnije sa narodom ako zelis da budes vozac“ i to je to. Ali kod nas to nije to. Odmah krecu lazi, podmetanja, ucene, pozivi na neposlusnost, bunt i sva sranja koja covek moze da se seti. I kako onda mi mislimo da uopste mrdnemu iz blata kada nedamo da se mrdne napred da se kojim slucajem nebi neke zasluge nekom pripisale a da to nismo „mi“.

  3. МатерВамИздајничкуАнтиСрбску каже:

    “Шта гони такве људе да нас масирају “

    Гоне их новац и жеђ и глад за влашћу…

  4. Рашинац св. каже:

    Србија са овима, на Балкану може бити само пидер!

  5. МатерВамИздајничкуАнтиСрбску каже:

    “РУСИЈА ВИДИ СРБИЈУ КАО ЛИДЕРА НА БАЛКАНУ“

    Ми смо у гофнима до ушију ако је то “лидерство“ онда су остали већ одавно потонули….
    И како то могу бити лоше вести за “шиптаре и Хрвате“ када то не мања апсолутно ништа по питању Космета и Крајине?!!
    Другим речима ништа се битно није променило а ти већ објавио победу?!

    Ти Поповићу престани да пецаш људе на те политикантске фразе које не значе ништа !
    Осим можда за бхудале које се дају импресионирати са лепим речима које немају везе са стварношћу!!
    Разбојника политичара који бесомучно лажу има и без тебе превише у Србији… одјхеби!

    1. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Није Поповић још чуо да смо ми имали лидере на Балкану још од Милошевића па сваког наовамо све до Велике Губице…
      Можда једино Коштуњави није био „фактор“ због своје урођене скромности и интровертности..:)

Коментари су затворени.