Прочитај ми чланакПрво морамо да прихватимо да Русија данас предводи савез земаља и снага које се боре против тероризма у Сирији. Овај савез сам у претходном тексту назвао 'Осе вредности', јер оно што их окупља, јесу заједничке вредности, а не вера, вероисповест или заједничка идеологија. Свим земљама и снагама 'Оса вредности' је постало јасно да је садашња борба у Сирији, у ствари, глобални рат, који су започеле и у коме учествују Сједињене државе, многе европске државе, државе из региона и да су они сви давно одступили од вредности - слободе, демократије, људских права и суверенитета које гарантује међународно право.
Прво морамо да прихватимо да Русија данас предводи савез земаља и снага које се боре против тероризма у Сирији. Овај савез сам у претходном тексту назвао ‘Осе вредности’, јер оно што их окупља, јесу заједничке вредности, а не вера, вероисповест или заједничка идеологија. Свим земљама и снагама ‘Оса вредности’ је постало јасно да је садашња борба у Сирији, у ствари, глобални рат, који су започеле и у коме учествују Сједињене државе, многе европске државе, државе из региона и да су они сви давно одступили од вредности – слободе, демократије, људских права и суверенитета које гарантује међународно право.
Све ове вредности су постале жртве ‘Великог светског рата’ у Сирији и то је исход понашања савеза који тврди да се залаже за те вредности, а у ствари практикује нешто што нема никакве везе са овим вредностима. Када говоримо о земљама савеза на чијем су челу Сједињене државе, не мислимо на народе ових држава, већ на владе које представљају владајуће елите у овим земљама.
Користим израз ‘Велики светски рат’ и позивам се на писца Мајкл Авада, који је овим изразом тачно описао сиријски рат – то је глобални рат у сваком смислу и по свему што се догађа, глобалнији и од Првог и од Другог светског рата. Глобалнији је и у смислу периода учешћа великих сила у овом рату, али и у смислу опреме која се користи, квалитета или бројности учесника; и коначно, у смислу утицаја на будућност читавог света, јер се исходи и њихов утицај у региону или на међународном нивоу, не могу занемаривати.
Када говоримо о руској домишљатости, не заборављамо невероватну домишљатост коју је показао Председник Башар ал-Асад и његово бескрајно стрпљење, да свету покаже истину у Сирији, да се сиријска влада бори против терориста, а не против револуционара. И не заборавимо лојалност и домишљатост Саједа Хасана Насралаха, вође исламског покрета отпора у Либану, као и Ирана – који су брзим доношењем одлука и разумевањем суштине сиријског рата и ставом који је објавио Сајед Хасан Насралах, да су ови терористи опаснији и од сâмог Израела, али су и његов алат у региону.
Када говоримо о руској креативности, треба се сетити и међународне ситуације и става светског јавног мнења који преносе контролисани западни медији, а чија је суштина у томе да Европа, Сједињене државе и њихови савезници про-демократски, залажу се за слободу, људска права и противе се диктатури и репресији у свим њеним облицима; и зато подржавају обојене револуције као револуционарни облик – чији је циљ освајање слободе и уклањање ауторитарних режима. Наравно, на крају се као тачно испостави да су обојене револуције само алатка Сједињених држава и њених савезника у постизању геополитичких интереса.
У овим тешким околностима, руска домишљатост је почела кроз релативно брзо укључивање у рат против тероризма у Сирији. Руска ситуација се разликује од ситуације других регионалних савезника Сирије, који су знали да је сиријски рат – рат за опстанак држава и њихов избор; раније су већ биле на терор листи Сједињених држава. Руска далековидост је правилно видела сиријску будућност и зна да је сиријски рат позорница великог светског рата који је избио због успсотављање контроле над целим светом, јер је контрола света једини преостали начин да Сједињене државе и њени савезници одрже своју надмоћ, или да уопше опстану у садашњем облику. Такву руску далековидост представљају ставови и геополитички темељ који је поставио филозоф и мислилац Александр Дугин.
Руску домишљатост у вођењу сиријског рата је јасно показала и руска дипломатија, стратегијом усвајања промена корак по корак, од појмова који су преовлађивали на почетку рата, преко политике повлачења међународних и регионалних страна на нове локације, до усвајања нових појмова, загарантованих међународним правом, али истовремено, користећи време да се усмери и на западне манипулације о појму тероризма. Поред тога, руска политика је била у стању да представи чињеницама да су милитанти у Сирији екстремни терористи који шире Вахабизам и немају гаје никакве људске вредности и не придржавају се било ког основног правила међународног права.
Посматрачи лако могу увидети промену у терминологији о сиријској кризи. Средиште руске пажње је било раздвајање ‘умерене опозиције’ од терориста.
Уверен сам да Руси добро знају да не постоји умерена опозиција међу милитантима који убијају невине људе у Сирији. Русија је довела међународну заједницу до чињенице да Сједињене државе и савезници немају никакав утицај на ову ‘умерену опозицију’, нису спремни или немају воље да их одвоје од Ал-Нусра фронта и укључе их у пројекат решавања ситуације у Сирији и региону.
У сваком случају, појмови који се користе су почели да се мењају, и постало је јасно да рат против тероризма који воде Сједињене државе и не постоји баш, а да стварну глобалну борбу против тероризма предводи Русија. Због тога је Русија са својим савезницим победила у највећој и најсложенијој бици у модерној историји, у Алепу. Један од резултата ове битке за Алепо је раздвајање такозваних ‘умерених’ од терориста. Садашња ситуација у Сирији показује да се у великој већини неупотребљивих подручја налазе терористичке групе (Даеш у ал-Раки и Палмири, а ал-Нусра у Идлибу), те нико не може тврдити да брани умерену опозицију или побуњенике, једном када сиријски војска и њени савезници докрајче терористе и њихово присуство у овим областима.
Терминологија о сиријском рату се прилично променила – и због руског стрпљења и домишљатости спровођењем политике корак по корак, али и због стрпљења савезника на терену, и након много изгубљене крви. Са плана о ‘прелазној влади’ (на првој Женевској конференцији), прешло се на то да ће ‘сиријски народ ће бирати своје вођство’ (у Резолуцији 2254 Савета безбедности УН), а сада видимо да се на недавној конференцији министара спољних послова и одбране Русије, Ирана и Турске, прешло на нови план. Новим планом се чува јединство сиријске државе под вођством ал-Асада, али и означава стварање савеза за борбу против Даеша и ал-Нусра фронта, које су до краја битке за Алепо подржавале сједињене државе и њихови регионални савезници.
У времену које долази ће бити много пријатних изненађења за Русију и савез отпора. ‘Осе вредности’ су у Сирији нацртале нову мапу за читав свет. Русија води глобални рат против тероризма и жртвује се за вредности чији ехо допире до многих народа у свету који подржава став Русије и настоје да се приближе Русији. Видимо неке ефекте, народи на Западу су почела да разумеју у какву су их лошу ситуацију довеле њихове владе. Почео је да дува неки други ветар и у Сједињеним државама и у Француској, а видећемо сличне ефекте и у другим европским земљама, до којих је, у ствари, дошло због рата у Сирији.
Победа у бици за Алепо је значила и победу у „Великом светском рату“ у Сирији, та велика победа ће имати значајан утицај на међународну геополитичку ситуацију, а Русија ће неизбежно бити најважнија међународна сила који скицира новонасталу ситуацију. Победник, Сирија, биће под вођством Председника Башара ал-Асада и главни регионални играч – улога коју заслужује, историјски, величанственим жртвовањем сиријског народа и њихових савезника, и великом жртвом и крвљу мученика.
