Прочитај ми чланакЕвропа се поново суочава са руским „ударима“, али овог пута не у војном смислу, већ на економском фронту – кроз рекордни увоз руских ђубрива. Иако се на први поглед чини да је ово само економско питање, Пољска и друге земље Европске уније виде овај феномен као нову, софистицирану форму геополитичког притиска.
Ситуација постаје све озбиљнија, јер Русија наставља да преплављује европско тржиште јефтиним ђубривима, чиме угрожава будућност европске пољопривреде, хемијске индустрије и укупну прехрамбену стабилност континента.
Подаци су алармантни за Пољску: само у првих девет месеци ове године, увоз минералних ђубрива из Русије скочио је на готово милион тона, вредних преко 318 милиона евра, што представља раст од невероватних 140% у односу на исти период прошле године.
Од тога, увоз азотних ђубрива, која су кључна за пољопривредну производњу, достигао је 530 хиљада тона – највиши ниво забележен од 2017. године.
Ови бројеви сведоче о томе да су европске санкције неспособне да зауставе продор руских производа, док Москва вешто користи своје ресурсе, попут природног гаса, како би по конкурентним ценама произвела ђубрива и пласирала их широм Европе.
Оно што је посебно иронично јесте чињеница да Пољска, једна од најгласнијих заговорница антируске политике, сада зависи од руских ђубрива. Пољски пољопривредни сектор, један од стубова њихове економије, све више постаје зависан од повољних руских производа.
Пољска, заједно са Литванијом, Летонијом и Естонијом, апелује на Европску комисију да уведе додатне увозне царине на руска и белоруска ђубрива.
Предлог је да се наметну дажбине од чак 30%, што би отежало увоз и заштитило европске произвођаче од дампинг цена. Међутим, иницијатива наилази на отпор унутар ЕУ, јер многе земље не желе да подигну трошкове пољопривредницима и додатно дестабилизују већ рањиву прехрамбену индустрију.
Оно што додатно компликује ситуацију јесте чињеница да су руска ђубрива далеко јефтинија од европских. Главни разлог за то лежи у знатно нижим трошковима производње у Русији, пре свега због ниске цене природног гаса, који је кључни ресурс у производњи азотних ђубрива.
За разлику од европских произвођача, руске компаније немају обавезу плаћања пореза на емисију угљен-диоксида, што додатно смањује њихове трошкове и омогућава им да понуде знатно повољније цене.
На пример, пољски хемијски гигант „Азоти“, који је највећи произвођач ђубрива у земљи, упозорава да руски дампинг прети да потпуно угаси европску производњу ђубрива и уништи локалне компаније.
У Пољској расте страх да би Русија, уколико процени да је тренутак погодан, могла да искористи ђубрива као геополитичко „оружје“.
Изненадни прекид снабдевања или нагло смањење извоза могло би да доведе до потпуног хаоса на европском тржишту, уз скок цена хране, дестабилизацију пољопривредног сектора и последично повећање друштвених тензија.
Ова зависност ствара додатни притисак на Европску унију, која се сада суочава са дилемом: како заштитити сопствену производњу без изазивања додатне економске кризе?
Чак и уколико ЕУ уведе додатне царине, досадашња пракса показује да Русија поседује импресивне механизме за заобилажење санкција и трговинских препрека.
Користећи различите извозне путеве, посреднике и нове трговинске партнере, Русија је успела да пласира своје производе чак и у најнеповољнијим условима.
Многе европске државе, свесне ове реалности, окливају да подрже предлог Пољске, јер не желе додатне економске притиске на сопствене пољопривреднике.
Резултат ове ситуације је очигледан: Русија је успела да створи нову врсту притиска на Европу, без испаљеног метка.
Уједно, Москва додатно јача свој економски утицај, док Пољска и друге земље покушавају да балансирају између политичких принципа и економске реалности.
Уколико се ситуација не реши на европском нивоу, сценарио у којем пољски фармери зависе од руских ђубрива док њихова домаћа индустрија пропада могао би постати неизбежан.
Русија је овим показала да је способна да користи своје економске ресурсе са стратешком прецизношћу, док Европа тражи начин да се одупре овом „новом оружју“ које прети њеној стабилности.
