Прочитај ми чланак

РУСКА МАША, „рођена“ на Криму, победила „Дизнија“

0

Руски серијал анимираних филмова "Маша и Медвед" је постао светски феномен, гледају га деца али и одрасли у чак 120 земаља. А филмић "Маша плус каша" на "Јутјуб" каналу је гледало чак милијарду и 600 милиона гледалаца.

5

ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА: МОСКВА

Руски серијал анимираних филмова „Маша и Медвед“ је постао светски феномен, гледају га деца али и одрасли у чак 120 земаља. А филмић „Маша плус каша“ на „Јутјуб“ каналу је гледало чак милијарду и 600 милиона гледалаца. Прошле године је серијал био проглашен најбољом анимацијом у Мајамију на „Кидсцреену“, који многи сматрају аналогом дечјем Оскару. У Италији је за божићне празнике серијал „Маша и Медвед“ био један од најгледанијих, а слично је било и у многим земљама Европе, па све до Јужне Кореје и САД.

Већ годину дана се са успехом показује и гледа на „Нетфликсу“, главном онлајн биоскопу планете, а по броју гледања „Маша и Медвед“ превазилази Дизнијеве хероје. Слично је и у Србији где је овај цртаћ међу малишанима више него популаран.

Наш дописник из Москве анализирао је тајне успеха те серије, као и то како се дошло до идеје. Прва серија „Маше и Медведа“ емитована је 7. јануара 2009, а идеју је дао, режирао и написао сценарио Олег Кузовков.

– Идеју да направим филм о „Маши и Медведеу“ добио сам 1996. после летовања на Криму. На плажи сам видео девојчицу која није дала родитељима да се одмарају. Осим родитељима, сметала је и другим гостима на плажи. Али тада пројекат нисам могао да реализујем јер сам тражио инвеститоре. Тек када сам нашао неког озбиљног, кренуо сам да правим екипу и реализујем идеју у 3Д. Инвеститору се свидело како смо замислили ликове па смо почели да радимо, али тек 2007. – прича нам Кузовков, који се сећа и како је телефонирао Денису Червјацову и питао га хоће ли бити режисер цртаћа. – До тада се Денис занимао рекламом и 3Д графиком. Брзо се сагласио.

6

Олег Кузовков, „отац“ чувених цртаних ликова

Олег је већ био написао синопсис прве серије о девојчици Маши која је залутала у шуми где се упознала са Медведом. Кузовков и Червјацов су наставили да пишу сценарио прве серије. Кад је филм био готов, аутори су будно пратили реакције публике. Врло брзо је цртаћ подржао један од руских ТВ канала, а затим су га показали у програму „Спокојна ноћ децо“. Тај успех је био сигнал да се крене у стварање повеће екипе и сада у студију ради око 100 сарадника. Иначе, један филмић траје до седам минута јер је то, открива нам Кузовков, идеална дужина да се задржи дечја пажња.

Аутор филма сматра да је главни разлог популарности Маше широм света универзална тема односа детета и одраслог.

– Тачно таква Маша је у свакој породици – говори Кузовков. – Таквих хиперактивних девојчица и деце уопште има у многим породицама, а Медвед је као тата који је после тешке радне седмице хтео да се у недељу одмори, али дете се пробудило у шест сати ујутро. Маша је, како би психолози рекли, „хиперактивно дете“, а Медвед је измучен и стрпљив и брижан. Он је спреман да помаже и решава проблеме детета.

7

На питање црпе ли теме из односа са својом децом, Кузовков одговара кратко: Не.

Гледаоце највише занима како ће завршити серијал „Маша и Медвед“?

– Нисам очекивао тако велику популарност пројекта, тако да засад не могу да кажем како ће и када све то завршити – каже искрено Олег.

Цео пројекат се реализује у анимационом студију „Анимакорд“, чији је први производ заправо „Маша и Медвед“. Досад су направљене 52 серије, а једна од њих је и чувена „Маша плус каша“. У овом студију рођено је и 26 прича „Машине бајке“, направљених по мотивима руских народних прича.

МАШИН ГЛАС

Када главни сценарист цртаћа Олег Кузовков напише текст на неколико листова формата А-4, уметници цртају сваку сцену, у којој може бити до две хиљаде слика.

По завршетку главног дела посла се снима глас главног лика у филму, Маше. То је глас глумице Алине Кукушкине, којој је сада 14 година. Када је почела да позајмљује глас Маши, Алини је било само шест година. Нове серије озвучује Варја Саранцева. У енглеској верзији Маши је глас позајмила глумица Елис Фишер.

8

Режисер Денис Червјацов

ОГРОМНА ЗАРАДА

Пројекат „Маша и Медвед“ је 2015. године зарадио 225 милиона долара. Само од рекламе на „Јутјубу“ месечни приход је, по процени агенције „Блумберг“, око 1,5 милиона долара.

Али главна зарада је на додатном бизнису. Штампају се књиге, а један од великих ланаца брзе хране направио је дечји мени „Маша и Медвед“. Осим продаје права емитовања, велика је зарада на лиценцама за производњу играчака направљених на основу ликова из серијала. Спретни трговци наручују од произвођача школски прибор са ликовима Маше и Медведа, производи се дечја храна са таквим називиом…

17 коментара “РУСКА МАША, „рођена“ на Криму, победила „Дизнија“

  1. Legenda каже:

    medved je rus
    a onaj drugi sto vezba tegove je Ukrajinac hahahahahahahhhaahah
    a vukovi su… EU
    a zec je Srbija
    medvedica je Kolinda
    svinja je ona Nemica, de kako bese, ova nemacka predsednica ebem joj mater kako joj bese ime?
    samo nema lika za Ameriku hahahahaahah

    1. Ћирко каже:

      А ти си, видим, и даље магарац:).

  2. Legenda каже:

    ja mislim da je onaj medved u stvari pederofil
    hahahhahahaahahahah

  3. Маринко каже:

    Када поред ових Холивудских и Дизнијевих креација дизајнираних да униште интелектуални, морални интегритет и уопште унаказе душу својих гледалаца да би од њих направили будуће малоумне климоглавце и агресивне војнике, неко направи цртаћ у којем се промовишу праве људске вредности: пријатељство, сналажљивост, искреност, љубав… потпуно је очекивано да овакав цртаћ привуче пажњу поштеног дела човечанства.
    Овај цртаћ у извесном смислу персонификује и Русију: оазу људскости у заблуднелој прљавштини читавог света.

    1. Србин каже:

      Свака част Маринко. Амерички сатански цртани филмови, заист уништавају душу наше дјеце. Гледао сам пар пута неке њихове цртане са ћерком и просто сам се забрино колико станизма, ругла и ужаса у тиме, наизглед безазленим цртићима, има.

    2. Маринко каже:

      Нема више ништа безазлено на телевизији пријатељу. Познато је да је у целокупном двадесетом веку америчка влада, од свих научних дисциплина, највише издвојила за психологију. Данашње испирање мозга телевизијом је толико узнапредовало да контролом пласираних информација светски владари могу употпуности да обликују идеологију и будуће размишљање својих грађана.
      Навешћу Вам један пример: У мом родном месту имам комшију који има јако интелигентног клинца. Како је комшија имао сателитску антену, мали је почео по цео дан да гледа америчке цртаће и у једном тренутку почео да говори енглески по кући. Како ни комшија ни комшиница нису знали енглески, замолили су ме да поразговарам са њим и проценим да ли разуме или само понавља оно што је чуо. Мали је научио енглески јако добро, одговорио ми је на скоро свако питање што сам му поставио, све на енглеском. Међутим, када сам тражио од њега да нешто проговори сам, одговорио ми је, скоро моментално:
      Исус Христ не постоји (на енглеском)!!!
      Имајте у виду да овако нешто није могао да чује у кући или комшилуку, родитељи су му врло побожни, мајка пости све постове а комшилук је врло пристојан.
      Телевизија је много постала опасна!
      Ја сам избацио телевизор из куће, још увек немам децу а кад их будем имао гледаће само оно што им ја дозволим а сопствени мобилни телефон и рачунар ће да добију када довољно одрасту.
      Жив ми био.

    3. Србин каже:

      Потписујем све што си написао. Истих смо схватања по овом питању. Нека те Господ благослови са много дјеце, када по промислу његовом за то вријеме дође.

    4. Legenda каже:

      sad se ti kao falis da znas engleski hahahahahahahah
      pazi ga, razgovarao engleski sa klincem
      hihihhihhihhiiii

    5. Маринко каже:

      Да’л да ти шта одговорим?

    6. Ћирко каже:

      Твоје намере за будућу породицу су добре и одговорне, али су и погрешне и неизводљиве. Децу не можеш држати изоловану од света, а и да можеш није добро, биће несналажљива. Тај велики проблем се решава управо улажењем у коштац с њим… То значи објашњавати сваку негативну појаву на ТВ-у и у друштву. Непрекидно. Својим понашањем дати пример. Нипошто окретати главу од лошег утицаја и остављати нешто недоречено. Све то на гомили се зове добро кућно васпитање и та деца ће умети да опстану и у лошем окружењу, а да остану добра деца и да постану добри људи.
      Не замери што сам се, непозван, умешао у дискусију.

    7. Маринко каже:

      Пријатељу Ћирко, не замерам ни мало. Сам често упадам у туђе дискусије, ако су ми занимљиве.
      Гедај овако. Ја сам лично одрастао са потпуно различитом од своје генерације. Моји вршњаци су мобилни телефон добили са 15 година, ја са 19 (када сам могао сам да га купим), рачунаре су добијали са 16, ја са 19 (када сам могао сам да га купим). Родитељи су ми купили бицикло у седмом разреду када смо ја и мој брат скупили новац од поклона. Немој да мислиш да је моја породица сиромашна. Мој је отац запослен и има добру плату а мајка се бави трговином. Они су хрели да ја и моја браћа у младости осетимо колико живот кошта. Искрено, ја сам, док сам био млад можда замерао родитељима због тога али данас, као одрастао човек који никоме није дужан, све више поштујем ову животну школу својих родитеља.
      Не треба деци угађати много. Нека кукају, тек кад одрасту ће да кукају. Кад навикну да у младости не бива како они хоће (а немогуће је да буде како они хоће), кад одрасту, много боље ће да поднесу све животне изазове.
      У принципу, они не морају да буду као своји вршњаци. Запитај се: ко васпитава њихове вршњаке, родитељи или систем?

    8. Ћирко каже:

      Говориш о материјалном погледу на данашњицу и , у суштини, се слажем, тим пре што сам и ја на сличан начин васпитаван – да једем хлеб „својим устима“.
      Ја сам причао, пак, о нематеријалним стварима и о лошем утицају, највише преко ТВ-а, а и у непосредном контакту са људима. Ту сам мислио на секте, дрогу, сексуалне девијације, морална исчашења и остале неподопштине којих се треба клонити. За све то тј. борбу против тога, потребна је јака породица, она традиционална.

    9. Nikolaus каже:

      Ја то посматрам мало више релативистички, све зависи ко гледа Дизнија. Читао сам пре око 10-ак година чланак Јовице Аћина у ком је писало да је једна наша девојчица након гледања Дизнијеве „Снежане и седам патуљака“ имала озбиљне психичке сметње које је годинама након тога третирала код стручњака!

      Ја сам нешто тврдокорнији. Одгледао сам, са уживањем, практично све тзв. „Дизнијеве класике“, а ни данас се не бих бунио да премотам понеки. Доста људи је признало на нету да се ужасава нпр. сцене „Pink Elephants“ из „Дамба“ кад се Дамбо и онај миш напију па имају оне бизарне халуцинације. А ја сам се тотално био заљубио у целу ту сцену, дуго сам је сматрао за нешто најкреативније и најоригиналније што сам видео у свету филма. Можда и зато што сам есејиста, песник и заљубљеник у филозофију, па сам из таквих ствари црпео гориво за машту, не знам… Мислим да се све може посматрати са више аспеката. И сами Дизнијеви цртаћи су у почетку осмишљени као један од манифеста модернистичке културне револуције, дакле као нешто дубље од пуке малограђанске забаве. Сад, све се хаба, извитоперује и мења свој контекст са годинама, па тако и уметнички производи.

    10. Маринко каже:

      Лепо. Има космичког смисла у свим људским креацијама и у свему треба тражити лепоту.
      Ја сам, са друге стране, имао врло лоше искуство са америчким цртаћима (Дизнијевим а и осталим). Једно време сам сваки дан гледао Картун нетворк док једне вечери нисам сањао да ме јури ђаво. Делује смешно, али ја сам заиста то сањао више ноћи заредом. Престало је кад сам престао да гледем телевизор а у последњем сну (којег ћу да памтим до краја живота) погледао сам ђавола у очи и видео себе поред зида од монитора из којих су вирили ђавољи нокти а ја почео да се копрцам из њих. Данас, када се присећам свега што сам гледао, знам, дакле употпуности ми је јасно шта је писац хтео да каже када на телевизији пласира то што пласира. Већ три године немам телевизор и нисам одгледао ни један филм, гледам искључиво документарце у приватној режији а о свему се информишем од другог лица а ово што пишем на овом порталу је чиста доколица.
      Много је опасно време дошло. Када ми неке чудне мисли падну на памет, сам се често запитам одакле ли је то и врло често њихов извор налазим у стварима које сам на телевизији видео или чуо а које ми је неко други у ум усадио. Наши старији су имали много мање информација у својој глави али су све биле од Бога тј. од живота и људске мудрости. Данас просечан човек у својој глави има милионе информација од којих 99% нема никакве везе са његовим сопственим животом али му подсвесно оне обликују размишљање и ставове а признаћеш, многи људи данас апсолутно верују својој подсвести не рачунајући на то да и на њу може да се утиче.
      Музика је још опаснија…
      Треба водити рачуна шта се пушта у мозак…

    11. Nikolaus каже:

      Ја сам само „Циго“ који, макар колико му стварност и здрав разум допуштају, „хвали свога коња“. Моје искуство са западном визуелном уметношћу је такво. Ја сам пре неколико година имао визије силуете са телом високом, мршавог човека и главом шакала, са усправљеним, издуженим ушима, и дешавало ми се да усред будног стања (!) видим ту креатуру ноћу у својој соби како стоји уз прозор. Нисам сигуран има ли икакве везе са египатским богом Анубисом, не сећам се да сам се пре тих визија иоле занимао египатском митологијом, али сећам се да сам је се јако плашио… До те мере да сам увече пред спавање кадио собу и читао из молитвеника како ме утвара не би посетила. Човеку би – опет, то је лично мишљење моје маленкости – доста помогло ако би религија и психологија, тј. психоанализа, озбиљније, тешње и међусобно толерантније сарађивали. Тај ђаво који је прогањао тебе, и псолико створење које је прогањало мене, можда нису толико „демони“, колико су производи неких наших неразрешених сукоба са собом у прошлости. Другим речима, изашли су из нас самих, а не из „пакла“, па их сходно нашем искуству, самокритици и интроспекцији треба и третирати и елиминисати.

      Мало серрем, али то ми је начин да на кратко побегнем од мојих докторантских обавеза, а и знам да си ти један од оних који ми неће замерити.

    12. Маринко каже:

      Ово што си рекао пијатељу никако не може да се наове серањем већ напротив, ово су животни фундаменти!
      Све у притоди почива на својој енергетској основи и анђели, демони, ђаво су у физичкој интерпретацији тзв. информациона поља која имају свој електромагнетни потпис. И мени је ово доста било компликовано али сам напокон нашао разумљиву интерпретацију овог феномена: хармонија у музици. Наиме, од свих тонова на музичкој скали човеку је природно лепа њихова одређена комбинација која је унапред предодређена тј. постијала је пре него што је ње човек постао свестан јер је иста код свих људи. Дакле, у природи постоје већ предодређене фреквенције у које се човек природно синхронизује, Тако је и са мислима, природне су оне које имају одређени склад и које су унапред одређене. Кад се у својој глави занимамо одређеним мислима, оне имају свој физички потпис (експериментално мерљив) и ми својим умом повећавамо њихову енергију. Ово нашим мистицима није уопште страно, овако је говорио Отац Тадеј.
      Наравученије овог мог серања је да је ђаво, пакао, рај један мисаони конструкт који енергетски (дакле, у електромагнетном смислу односно физички) постоји и када мислимо одређене мисли ми се у суштини синхронизујемо са енергијом која је са њима повезана. На пример, радио таласи, они преносе милионе информација али за људску петочулну перцепцију практично не постоје. Тако је по мом мишљењу и са људским бићима: имамо на располагању све фреквенције а сами можемо да бирамо са којима ћемо да се синхронизујемо али суштина је да те фреквенције саме по себи већ постоје. То ти је као са радиом, на коју га фреквенцију подесиш, ту ћеш музику да слушаш независно од твоје жеље већ од радио-емитера.
      Ово је отприлике и Теслино становиште, тврдио је да постоји извор свих фреквенција а да смо ми као људска бића само пријемници.

      Пријатељу, овако се сеере!!!

    13. Nikolaus каже:

      У праву си, а и видим да се пред крај споменуо Теслу, па да додам да је Тесла у старости, када је већ ишчитао библиотеке књига и сакупио деценије искуства, по сопственом признању постао јако заинтересован за будизам. Ја лично нисам фан будизма, али идентификовао сам се са Теслом у смислу да је званично, доктринарно хришћанство на моје сумње и круцијална питања често давало одговоре који би ме разочарали или недовољном растумаченошћу, или ускогрудошћу и елитизмом. Мој некадашњи професор антропологије, чувени Александар Петровић, у једном разговору са мном рекао ми је „Хришћанство је најантропоцентричнија религија“. Никад ту реченицу нисам заборавио. Чини ми се да смо ми, наследници европске интелектуалне и културне баштине – између осталих, и Срби – навикли да мислимо о томе како је човек сама срж постојања, малтене чак и у односу на Бога. Достојевски је негде написао: „Не бих могао да замислим Царство Небеско без мог пса у њему“. Толстој је до краја свог живота био у непомирљивој завади са званичном руском црквом. Ја сам пре 11 година имао штене које ме је у току свог прекратког живота више волело и које ми се више радовало него иједна особа изван моје породице. Због чега је то штене за Бога „бесловесни грумен земље“ без права на живот после смрти, а неки тамо ништак чији се живот састоји у пакости, охолости и мржњи и који се поссро по мени на интернет-дискусији или је убио неког има вреднији статус у Божијим очима од њега? Хришћанство на то, и на још много мојих питања има одговоре који ме у најмању руку не задовољавају, заправо, наравно да ме не задовољавају кад је то „хришћанство“ модификовао сам човек, а можда би на сасвим други вид одговора наишла особа са неким мање књишким а више егзистенцијалистичким приступом животним проблемима. А можда је „право хришћанство“ заправо само оно које ми свом искуству и ирационалним стрепњама прилагодимо, као што су то учинили Достојевски и Толстој.

      То би ти, добри Маринко, било то од мене за ову ноћ. Хвала ти на труду да се дописујеш, и не замери ако сам гдегде био неортодоксан или бунтовнички настројен, пошто видим да си образован и зрео човек, па сам зато теби и одао ове своје ставове које иначе не одајем макар коме. Лаку ноћ, и остајемо у контакту.

Коментари су затворени.