Прочитај ми чланак

РУСКА РЕЧ: Да ли су Руси „настали од Срба“?

0

Међу најпопуларнијим тврдњама повезаним са Русијом којe могу да се нађу на српском Гуглу спадају и следеће: Руси су Срби, Руси су српско племе, Руси су настали од Срба... Овај феномен покушава да коментарише Никола Танасић, филозоф и аналитичар портала „Нова српска политичка мисао". Текст је објављен 23. фебруара у нашем штампаном издању „Р Магазин“ који излази као додатак „Недељника“.

Српске илузије о Русима и Русији имају мноштво извора, али главни – они који доводе до данас распрострањених мегаломанских идеја о „Русима као српском племену“ – пре свега су последица пада општег образовања, деградације просвете (и посебно њеног утицаја на јавни дискурс), хипертрофије информација у ери интернета и, наравно, опште и озлоглашене таблоидизације медија и јавности. Добро је познато да огромна љубав српског народа према Русима није пропорционална са знањем српског народа о Русима, и огромне рупе које постоје у српској историјској свести се – у складу са националним фолклором – по правилу попуњавају митовима, а у последње време често и отвореним лажима и измишљотинама.

Илустрација: Сергеј Јолкин

Ту треба нагласити пар објективних околности, а обе се тичу усвајања западних парадигми у формирању српске уџбеничке историографије. Српски уџбеници историје више од стотину година писани су по угледу на западне (немачке, француске и сл.), а Русија у њима фигурише као фактор практично тек након Петрових реформи (када се Русија „учлањује у клуб“ западних земаља), док оскудне информације о Русији 18. века најчешће користе искључиво као увод у Наполеонов конфликт са Русијом, који за велики део Европе представља прво суочавање са Русијом као историјском силом. То значи да се, рецимо, у школским уџбеницима историје који су деценијама били у употреби, изучавао стогодишњи рат Енглеске и Француске, или крсташки походи, али није било помена о, рецимо, Куликовској бици, Новгородској републици, па чак ни о Крштењу Русије.

Паралелно са одсуством Русије из школских програма, међу Србима се, поготово у другој половини 20. века, изродило велико неповерење према званичној историографији, пре свега зато што се у СФРЈ из политичких разлога грубо „ретуширала“ новија историја српског и југословенских народа, како би се сервисирала званична идеологија интегралног југословенства. Познати историјски фалсификати, у пару са међу Србима популарном повиком против „германске школе“ историографије (чија је незаинтересованост за историју Словена тумачена као покушај да се словенска историја фалсификује и гурне под тепих), пољуљали су опште поверење народа у историографију као науку. Али док то није био проблем за образоване, за необразоване је то био позив да се сваки облик научно утемељене расправе о историји одбаци као безвредан, и да се свака измишљотина, или лична фантазија, прогласи равноправном са озбиљним историографским истраживањем, утемељеном на ваљаним изворима.

Када се на све то дода данас универзални доступ информацијама преко интернета, где свако може да напише шта хоће, и где мало ко проверава изворе и утемељеност онога што чита, долазимо у данашњу ситуацију да је фантастична проза псеудоисторичара и аматера – од којих један део чак и не крије да се бави фикцијом, а не науком – постала популарније штиво на интернету од озбиљних, сувопарних и опширних историјских студија – где ништа није црно-бело, ништа није једноставно, а информације нису уситњене у лепо обликоване и укусне залогајчиће који подилазе комплексима слабо образованих.

То нас је довело у ситуацију да један добар део српске јавности има у потпуности исфантазирану слику српске историје. Псеудоисторичари, којима ниједно златно доба српске историје није довољно златно, измишљају приче о „античкој Србији“, која је постојала пре свих писаних података о словенским народима (и пре писане историје као такве) у којој се ова „древна“ и „права Србија“ приказује као некаква „античка Америка“ – војно најмоћније, технолошки најнапредније, и уз то културолошки најузвишеније друштво (за које никоме није јасно како је, у свој тој напредности, пропало). Иако се на овакве фантазије „претплаћује“ врло мали број наших суграђана, оне остављају свог трага на јавном мњењу. У Србији више није популарно говорити о „словенству“, што због горког искуства са политичким експериментом „југословенства“, што због неповерења у већину „словенске браће“ – пре свега у Хрвате и Бугаре (као најближе суседе). Занимљиво је да је у питању регионални тренд – сви бивши југословенски народи измишљају некакве претке који нису Словени – било да су у питању антички Македонци, Трачани, Илири, Келти, Етрурци или неки други народ. Ово доводи до тога да се у Србији братство са Русијом често не посматра у контексту свесловенског братства (као у 19. веку), већ се однос са Русима проглашава интимним и ексклузивним, док се други словенски народи из њега искључују (јер „сви су они окренули леђа Русима, осим Срба“).

А од идеје да су „Срби и Руси једини прави Словени“ до идеје да су „Срби и Руси једно посебно племе“ (а пошто немамо име за њега, назовимо га „Србима“) свега је пар лаких корака, поготово када нас не оптерећује никакво истраживање извора и конкретних података. У условима интернета на коме заиста можете прочитати све и свашта, у условима у којима нико више нема поверења у просвету, у условима у којима се просветом и историографијом грубо манипулише у политичке сврхе (поготово у другим земљама региона), кога може да изненади што су и Срби „пустили машти за вољу“, па своје политичке фрустрације из новије историје лече тако што себи присвајају успехе своје велике браће, за коју нико не оспорава да су им „најближи род на свету“?

Како се борити против тога? Само знањем, само стрпљивим, обимним и дугорочним бомбардовањем чињеницама, озбиљним историографским студијама, популарним емисијама о руској и српској историји и међусобним везама. Основни проблем измаштаних прича је у томе што су оне инстант употребљиве, лаке за памћење и пријатне за ухо – док је права историја често непријатна, мучна и тешка за варење. Зато фалсификати и лажи увек односе превагу над истином на кратки рок, али како време пролази, истина увек налази свога заштитника у правој науци и правој историји, и увек излази на видело. 

47 коментара “РУСКА РЕЧ: Да ли су Руси „настали од Срба“?

  1. Kodza Milos каже:

    Јес вала, Милош Милојевић је био квази историчар, а један Никола Танасић светска историјска величина. Ето који Срби имају јавну реч. Сваки полу-историчар зна да једонизворну историју нема смисла ни коментарисати а овај читав есеј састави. Чудо да такима не смета савремеништво Фашингтона по коме су косовске цркве албанске а Албанци уствари Илири. О томе ни речи, овом “српском“ “историчару“ сметају приче српских историчара 19.века. Он пени на помисао велике и старе Србије. Његови финансијери су то место резервисали за, новостворене нације, Шиптаре и Хрвате.

    1. djole каже:

      Obrati pozor na urednistvo sajta Ruske Reci.

    2. Исхс Ника каже:

      Илире и Шиптаре на овим просторима дели бземало миленијум (више од 800 год.)!
      Први помен Шиптара (два неистородна племена Геге и Тоске) на овим просторима, забележен је 1043. год.
      Пре тога Шипоси на Балкану НЕ ПОСТОЈЕ!

    3. perungromovnik каже:

      Какво нам је било писмо и језик 1835 године, у чему смо се онда разликовали од Расијана?

      https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/ee/The_Constitution_of_1835.JPG

      https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/44/Ustav_1835._prva_strana.jpg

  2. Rastko каже:

    Cenim taj sajt Ruska rec ali ovo im je bzvz teekst, neki kompleks , šta li je?!

  3. Лав Јеленовић - БИП каже:

    Интернет је добар када се правилно користи, а то није баш сасвим лако, иако се може учинити да јесте лако. Као и у свему, тако и по питању интернета. Правилно коришћење информација је веома корисно, а неправилна употреба може наносити штету. Многи од нас помисле одмах да је то просто, али када мало боље размисле, увиде да није баш лаику по неком питању лако да се определи заа једну или другу тврдњу. Зато треба читати више извора и укључити логику ако је могуће. Многе информације нас запљускују. Јављају се разни надри лекари који одбацују све што је до сада званична медицина постигла, кују се разне теорије завере, убацује сумња у све и свакога, неке ноторне чињенице које нико никада није доводио у питање, данас се доводе у питање. То је све последица информација прочитаних преко интернета и олако прихваћених као суште истине, а без претходне провере. Такве информације се после шире као епидемија, као паника. Неконтролисано и тешко их је обуздати. Не улазећи у то да ли треба веровати некој теорији или не, ја ипак сматрам да сваки појединац, пре него нешто по питању науке тврди, обавезан је да то претходно истражи и докаже, јер је све друго ширење дезинформација. Можда су и у праву они који тврде данас нешто друго од онога што сам ја учио, али очекујем да ме у то увере аргументима а не псовкама, јер и то је обичај оних који аргументе немају. Ја не прихватам наметање ставова, па се дешава да аутоматски одбацим нечији став иако је и исправан, ако се намеће. Интернет је постао ријалити програм у којем учествују и курта и мурта и који је гори и од фарми и парова.

  4. ултра каже:

    Руска реч је исто као и глас америке из истог фонда се финансирају.

    1. Miro Miro каже:

      Ko malo razmislja,samo nek vidi koji sajtovi koriste za verifikaciju,disqus,fejsbuk,google,…odgovor je jasan…od zajednice,tj drzave nema nista,zato neka svako gleda kako da se snadje..sve ostalo je prevara

  5. Исхс Ника каже:

    Јоше један „научник“ бечко-берлинске „историјске“ школе, објашњава и Србима и Русима ко су и шта су!
    То је исто као када Хрвати пишу „историју“ Срба и некаквих никада постојалих „хрватских краљева“!!!
    Ако занемаримо остале чињенице, шта ћемо са анализом проф. др Кљосова (проф. са Харварда, а руског порекла), који је ДОКАЗАО да је српски, мушки A1R1 ген најстарији на свету и да се са ових простора ширио према Иберијском полуострву, данашњој Данској и данашњој Украјини?
    Др Кљосов је дакле будала, а Танасић (иначе потпуно минорна особа у свету науке) и (анти)-„Руска (либерална) реч“ су наравно „у праву“???

    1. Rastko каже:

      Tako je!“

    2. djole каже:

      Zanimljivo je da urednistvo sajta prenosi clanak na kojem je vec na Ruskoj Reci bilo dosta negativnih komentara pre nekoliko dana. Da se covek zapita ZASTO?

      Slicno je sa masom izabranih clanaka koji se samo kopiraju sa ostalih medija bez kritike urednistva npr. U isto vreme clanci koji ne odgovaraju SISTEMU se ne prenose, npr oni koji kritikuju Putinov kult licnosti. Razumem privatnost medija, ali ZASTO ako ide po cenu profesionalizma? Kritika podize kvalitetu clanka. I sa cijim nalogom? Mozda lepo da pogledas diskusiju za izbore Zlatanovica i Tesanovica i sve ce da bude jasnije………

    3. Михаило каже:

      Ово није ни на нивоу псеудонаучног текста већ што би прост народ рекао – обично издркавање једне препотентне незналице

    4. grebak grebić каже:

      Тако је, али и НИЈЕ! Пре свега, лаж је да је Кљосов баш то доказао. Он је набацио неке појмове, али нити има пара да то доказује нити живи тамо где је неко заинтересован да испитује српско-руско порекло. Он се нашао у средини која је искључиво у доминацији германосаксонскохазарског капитала и науке. Он није испитао до краја ни целоруски „састав“, а да не говоримо о српском. Уосталом није ли приликом гостовања у Београду изјавио да ће бити спреман да нам помогне у ДНК Генеалогији онда када га САН-у позове на сарадњу. Колико знамо то још није учињено. Због тога се појављују разни ЗНАЛЦИ који су прочитали неке брошурице и распредају о њима са погрешним појмовима. Руска академија наука је издала нека мања запажања о историјској повезаности двају народа, али то још није довољно да се одједном све постави наглавачке. Нажалост и овај приказ ФИЛОЗОФА, а не „рођеног научног историчара“ Танасића је такође један од памфлета који уноси много забуне, а мало науке. Филозофија јесте снажна људска наука, али не и компликована историографија. Тек када будемо свесни да је врене да се Српска наука стави у интегрисани скуп науке онда ће бити могуће да се „ПРИСЕБИМО“ и дамо своје убедљиво научно сазнање о сопственом пореклу. Тај моменат је још далеко и чека човека снажног и жилавог попут Вука да се избори за ДРЖАВНИ прилаз овом проблему.
      Дотле ћемо слушати стотине Кљосовчића, Радића и других шарлатана да нас посипају својим „сазнањима“.
      И не забораимо да је Вук лакше убедио Гетеа и Гримове о српској литерарној вредности него српског владара Милоша.

    5. Исхс Ника каже:

      Кљосов је ДОКАЗАО старост и концентрацију A1R1 гена у Европи!
      Дакле: најстарији A1R1 (мушки) ген је са ових балканских простора (простора Хелма тј. Старе планине – као полуострва), а највећа му је концентрација на простору старог Раса, Хецеговине, Јужне Далмације, а у Европи, поред данашњих српских земаља и у Сардинији, Данској и Украјини!
      То је апсолутно тачно!
      И апсолутно се поклапа са ДОКАЗАНИМ историјским чињеницама које сам изнео!
      И временски и просторно (у смислу начина ширења и распростирања)!

    6. perungromovnik каже:

      Милош је знао шта ради вук и хтео је да га убије, а ево којим се језиком и писмом тада говорило и писало у Сербији, паметном довољно

      https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/ee/The_Constitution_of_1835.JPG

      https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/44/Ustav_1835._prva_strana.jpg

Коментари су затворени.