Прочитај ми чланак

РУСКИ ХУМАНИТАРНИ ЦЕНТАР у Србији спасио многима животе, а нема никакве повластице!

0
Фото: Србин.инфо - Ненад Златановић

Фото: Србин.инфо – Ненад Златановић

Пошто је Скупштина Србије верификовала окупаторски споразум о проласку НAТО трупа кроз нашу земљу, у домаћој јавности, поготово оном делу који је традиционално наклоњен Русији, све су гласнији оправдани захтеви да специјални статус у нашој земљи добије и српско-руски хуманитарни центар у Нишу.

Тај центар ради више од две године, за то време је много пута помогао како Републици Србији и њеном становништву, тако и државама на Балкану. Ослобађање од такси, пореза и путарина омогућили би да се сва средства коришћена за те намене преусмере на угрожена подручја и становништво. Српско-руски хуманитарни центар никада није постављао услове за пружање помоћи Републици Србији, каже за „Aло!“ Aлександар Радојковић из Српско-руског хуманитарног центра у Нишу на питање о евентуалном захтеву за дипломатски имунитет.

У овом тренутку, СРХЦ није ослобођен такси, комуналних услуга и путарине и нема никакве повластице, чак и када доставља своју хуманитарну помоћ у удаљеним крајевима Србије, тако да плаћа пуну цену путарине и горива из својих средстава. На питање о потписивању споразума Србије и НAТО, у СРХЦ-у је речено да Центар нема овлашћења да се меша у унутрашња питања Републике Србије, док о даљим плановима каже да ће, као и до сада, наставити да помаже Србији у ванредним ситуацијама.

Врата Центра су отворена, кажу, а према последњој систематизацији, предвиђено је да у Центру ради 14 руских држављана и да нема припадника војске међу запосленима.

– СРХЦ је хуманитарна установа која је задужена за пружање помоћи становништву и територијама у ванредним ситуацијама, тако да се ослања на Министарство за ванредне ситуације Руске Федерације и никаква војска се не не налази у оквиру СРХЦ-а – објашњава Радојковић.

Фото: Србин.инфо - Ненад Златановић

Фото: Србин.инфо – Ненад Златановић

Српско-руски хуманитарни центар формиран је на основу споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације од 20. октобра 2009.године о сарадњи у области хуманитарног реаговања у ванредним ситуацијама ситуацијама, спречавања елементарних непогода и техногених хаварија и уклањања њихових последица.

СРХЦ је основан у складу са споразумом између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације од 25. априла 2012. године. – Центар је основан са циљем да се помогне приликом хуманитарног реаговања, као и за активности на превенцији и отклањању ванредних ситуација, гашењу пожара, пружању помоћи становништву настрадалом у ванредним ситуацијама, реализацији заједничких хуманитарних пројеката и програма на територији Републике Србије и других држава региона. Центар има за циљ и обуку и доквалификацију стручњака из области превенције и отклањања ванредних ситуација, спровођење тестирања и демонстрацију савремених ватрогасно-спасилачких средстава и технологија, кажу у СРХЦ-у.

zaharova-tjub-650x388

Захарова: Не шпијунирамо у Нишу!

Портпарол Министарства спољних послова Русије Марија Захарова изјавила је да су спекулације о наводном војном и шпијунском карактеру Руско-српског хуманитарног центра у Нишу злонамерне измишљотине и поручила да је Русија спремна за дијалог са Србијом о потписивању споразума о овом центру. Она је рекла да је некоректно поредити Нацрт споразума о имунитету персонала Центра, који је припремљен још 2014. године, са документом о сарадњи са НAТО који је Београд недавно ратификовао.

– То је искључиво цивилна структура и не функционише по блоковској шеми, нити полазећи од блоковског менталитета – рекла је Захарова и подсетила да је Центар више пута пружао помоћ грађанима Србије и суседних земаља, спасавајући животе људи, и отворен је да му се прикључе све заинтересоване државе.

Што се тиче могућности потписивања споразума о Центру, Захарова је подсетила да је став Београда изложио председник Србије Томислав Николић, а предложио је да се, у оквиру балансираног приступа који одговара српској неутралности, размисли о таквом кораку током припреме радне посете руског премијера Дмитрија Медведева Београду.

– Спремни смо да са српским колегама водимо дијалог у датом правцу. Наравно, он ће бити конструктиван у духу стратешког партнерства, као и о свим другим питањима од обостраног интереса – поручила је Марија Захарова, портпарол руског Министарства спољних послова.

 

1 комент на “РУСКИ ХУМАНИТАРНИ ЦЕНТАР у Србији спасио многима животе, а нема никакве повластице!

  1. xyz каже:

    РУСКИ ХУМАНИТАРНИ ЦЕНТАР у Србији спасио многима животе, а нема никакве повластице! Sramota! Srbiju su bombardovali: Belgija, Kanada, Češka, Danska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Island, Italija, Luksemburg, Holandija, Norveška, Poljska, Portugalija, Španija, Turska, V. Britanija i SAD

    U Srbiji se do 1999. registrovalo između 15.000 i 20.000 novih slučajeva kancera, da bi taj broj već 2004. dostigao cifru od 30 000 novih bolesnika.

    Mora se znati da su NATO snage bombardujući SR Jugoslaviju prekršile sledeće međunarodne konvencije, rezolucije i protokole:

    – Konvenciju o delovanju na životnu sredinu donetu 1977.

    – Konvencija o zaštiti svetske prirodne baštine 1982.

    – Stokholmsku deklaraciju o životnoj sredini 1972.

    – Dodatni protokol broj 1 u Ženevskoj konvenciji. U oblasti zaštite žrtava međunarodnih ratnih konflikata 1949.

    – Konvenciju o zabrani upotrebe određenih ubojnih sredstava.

    – Bečku konvenciju o zaštiti ozonskog omotača

    – Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozon (1987. sa izmenama 1997.)

    – Rezoluciju Potkomiteta za prevenciju diskriminacije i zaštitu manjina komisije UN za ljudska prava iz 1996. i 1997.! “U ratu protiv Srba ne samo da se testiralo oružje na živim ciljevima i proveravala sposobnost komandnih štabova, već se takođe ispitivala, i to prevashodno, psiha ljudi.” Zato se slobodno može reći da je ovo analiza o efektima bombardovanja koji i danas deluju na zdravlje i psihu žitelja SCG.

    Te tragične 1999, za 78 dana bombardovanja stradalo je 2.000 civila i 1.002 vojnika. Izvršeno je 36.219 naleta vojnih aviona. NATO avioni leteli su na visinama između 10 do 15 kilometara gde se nalazi ozonski omotač. Rezultati njihovog dejstva jeste sigurno i oštećenje ozonskog omotača iznad Balkana. Međutim, treba reći da oštećenje ozonskog omotača ima sezonski karakter vezan za određene geografske širine i određeno doba godine. Tako da se mora konstatovati da oštećenje ozonskog omotača nije moglo opstati na našim geografskim širinama u dužem vremenskom periodu ali je sasvim sigurno doprinelo globalnom proširenju ozonske rupe.

    Osiromašenim uranijumom gađano je ukupno 113 lokacija na području tadašnje SR Jugoslavije, većina na teritoriji Kosova i Metohije. Prema proračunima doktora Vladimira Ajdačića, na SR Jugoslaviju bačeno je 13.000 tona osiromašenog uranijuma. Amerikanci su priznali “sejanje” “samo” 11.000 tona ovog nus-proizvoda uranijuma 235 koji se koristi kao gorivo u nuklearnim elektranama.

    Prema podacima NATO, od 5. do 11. septembra 1995. njihovi avioni su ispalili 5.800 projektila sa osiromašenim uranijumom u blizini Han Pijeska i Hadžića u Bosni i Hercegovini.

    U posledice bombardovanja srpskih zemalja ne ubrajaju se samo tone osiromašenog uranijuma, već i tone štetnih i kancerogenih hemijskih materija rasutih i sagorelih zbog posledica bombardovanja. Opasni piralen iz trafo-stanica, živa, raznovrsni dioksini, sagoreli kerozin, haloni – sve su to posredne posledice bombardovanja koje nanose mnogo ozbiljniju štetu po čoveka i njegovu okolinu, nego što se do sada priznavalo.

    Političari kriju istinu

    Do istine, one potpune, teško je doći bez pouzdanih podataka o dejstvima (kvantitet i kvalitet), tačnom broju preleta, vrsti sredstava korišćenih za zaštitu letilica ili borbenih sredstva. Na našoj strani o činjenicama vezanim za bombardovanje mogu govoriti samo pripadnici kvalifikovane javnosti u koje spadaju vojni stručnjaci, rukovodstva firmi po kojima je dejstvovala NATO alijansa, lokalne zajednice na čijem terenu se dejstvovalo, medicinski i ekološki stručnjaci, naučni radnici u poljoprivrednim, vodoprivrednim, nuklearnim, hemijskim, tehnološkim i drugim institutima, nevladine ekološke organizacije i pojedinci stručno osposobljeni za ekološke probleme.

    Od svih pobrojanih pripadnika kvalifikovane javnosti samo se mali broj uključio u priču o ekološkoj zagađenosti koju je prouzrokovalo bombardovanje 1999. Taj mali broj pripadnika javnosti bio je 1999. uključen u Komisiju za procenu štete u životnoj sredini koju je formirala savezna vlada. Ova komisija je započela obiman i vrlo stručan rad, pretežno zasnovan na kvalitativnoj proceni štete. Međutim, posle prvih obimnijih i značajnijih rezultata, neko je iz političkih struktura naredio obustavu rada. Da je rad komisije bio nastavljen, mi bismo imali mnogo bolju pregovaračku poziciju kako o tužbama protiv zemalja koje su nas bombardovale, tako i o eventualnom obeštećenju građana i države.

    Na drugoj strani događalo se da zbog neblagovremenog i neadekvatnog informisanja ljudi zalaze u kontaminirane uranijumske zone, pa čak i grade objekte za razne namene. Takođe treba napomenuti da je nemarnost i svojeglavost nekih odgovornih ljudi u velikim proizvodnim pogonima dovela do toga da se iscureli piralen baci na javnu deponiju kao što se to dogodilo u Boru posle razaranje trafo-stanice “Bor 3″. Nažalost, u Boru su se rukovodioci lokalne samouprave i čelnici ugroženih industrijskih postrojenja oglušili o sve opomene domaćih i stranih stručnjaka tako da je odlaganje piralena obavljeno na nestručan i opasan način.

    U vremenu kada je zaštita životne sredine postala ključni pojam u naučnim, društvenim i političkim opredeljenjima a najveći problem u ekonomskoj sferi, na primeru odnosa prema uranijumskom i dioksinom ratu najbolje se može dokazati da su faktori zdravlja i bolesti pre svega društveni, a onaj ko krije podatke o ugroženosti stanovništva saučesnik je u zločinu.

    Sagorevanjem nafte oslobađaju se različita ciklična jedinjenja, koja su veoma štetna, a pod dejstvom sunčeve svetlosti i drugih faktora oslobađaju se i dioksini, koji su izuzetno kancerogeni. Uranijum i dioksini učinili su da se bombardovanje SR Jugoslavije može proglasiti genocidnim činom.

Коментари су затворени.