Прочитај ми чланак
Руска политика је од почетка 2000. године ојачала своју стратешку позицију на Балкану, пре свега у сфери енергетике, куповином балканских енергетских компанија и улагањем у пројекат „Јужни ток“ који представља најјаче оружије Русије према Европи и Балкану. Руска доктрина на Балкану је и инвестирање у инфраструктуру држава Балкана погођених рецесијом и дужом кризом као што су Србија, БиХ, Република Српска, Црна Гора, Бугарска, Грчка.
Нова средства руског утицаја
Доктрина руског утицаја до 1990. године имала је војностратешку димензију а од 2000. године геоекономску. Руска политика има јак утицај на стабилност Србије где доминира у енергетици, кроз власништво у НИС и моћну компанију Гаспром која сама за себе представља најјачу компанију мултинационалног капитала Руске Федерације. Гаспром је компанија чији је корпорацијски и државни утицај, снажнији од војне умешаности и другог утицаја Русије на Балкану.
Русија држи под својим директним утицајем владе Србије, Бугарске, БЈР Македоније, Црне Горе, посредно утиче у БиХ и Републици Српској, Румунији, Молдавији. Руски утицај је све израженији у Грчкој и Турској, у енергетици али и инвестицијама. Турска посебно развија везе са Русијом у каспијском басену и поводом међусобних интереса у туркофонском подручју бивиших држава СССР, односно Заједнице независних држава.
Утицај украјинске кризе на Балкан
Русија је потписала стратешке уговоре са Србијом са којом, поред енергетике, има и програм војне сарадње али и формалну базу за брзе интервенције у случају елементарних непогода у околини града Ниша. Русија узима у обзир да је већина држава на Балкану у чланству ЕУ и НАТО а да су неке државе тренутно изван ЕУ и НАТО као Србија, Црна Гора, БЈР Македонија, БиХ са Републиком Српском. Ове државе су чвориште додатног утицаја Русије.
Русија је заинтересована да има утицај на Балкану преко БИХ и дејтонског споразума и бочног утицаја око Косова и политике Србије на Косову са планом да се Косово држи као кризна зона за могући утицај. Косово је за Русију веома битно ради одржавања геополитчке равнотеже на каспијском Балкану и као пример који може да потеже поводом америчке улоге на Косову, остварујући своје интересе и у Украјини и на Криму.
Криза односа Русије са Украјином и кварење односа са ЕУ утицаће на економско слабљење Балкана уз јачање криза балканских влада, ширење исламског тероризма и турско-османских утицајана Балкану.
(Балканмагазин)
