Прочитај ми чланак
Ентитетске владе Босне и Херцеговине некако су се извукле након што је међународна заједница одобрила расподелу новца са рачуна Електропреноса БиХ, чији је новац и био планиран буџетом. С обзиром на то да неће бити наставка аранжмана са Међународним монетарним фондом, а обе владе су значајан део средстава базирале на новцу од те међународне финансијске институције, било је питање времена коме ће се власти окренути. Република Српска је била прва, па је новац затражила од Руске Федерације, током једне од последњих посета председника тог ентитета Милорада Додика. И очигледно га добила.
Тако бар тврди Додик наводећи да прва транша од 70 милиона евра долази ускоро, а да ће до краја године на располагању бити око 200 милиона евра. „У овој години доспева око 500 милиона марака разних обавеза и ово је у финансијском смислу најтежа година. Већ идуће године наше обавезе падају на 300 милиона што говори о томе да ММФ ниједног тренутка није хтео да разговара о томе да се ова ситуација олакша, већ ју је још више усложњавао. Прва транша од 70 милиона од Руске Федерације долази, механизам је покренут и то иде. Осталих 200 милиона биће обезбеђено у континуитету у току ове године“.
Крију услове
Новац је пронађен, али се не зна под којим условима ће га грађани Републике Српске враћати. Ако уопште и стигне, јер тамошњи министар финансија Зоран Тегелтија тврди да су преговори у току и да ће јавност бити обавештена о детаљима када за то дође време. „Пре потписивања уговора воде се и политички договори да би се та средства обезбедила. Ми смо знали да ћемо бити у проблемима са ММФ-ом у 2014. години јер су годину раније почели да постављају политичке услове који до тада нису били део преговора. Што се тиче руског кредита, јавност ће на време бити упозната“.
С обзиром на то да су детаљи непознати, не зна се да ли ће кредит бити коришћен за сервисирање постојећих дуговања, куповање социјалног мира или просто за предизборну кампању – тим пре што је познат захтев власти у последњем писму о намерама према ММФ-у да им се средства, која би евентуално била планирана у 2015. години, пребаце за ову годину, а све због предизборних активности.
Економисти тврде да се ради о нерационалним потезима власти који су у неку руку чак и очајни, с обзиром на то да властима сада ништа није преостало осим задуживања под било којим условима. Синиша Вукелић, уредник портала „Капитал“ каже да ће ту цену платити грађани: „Помало је несхватљиво да се задужујемо за скоро четвртину буџета, а да не знамо ни основне услове, рок отплате, грејс-период, каматну стопу, нити чиме ћемо гарантовати поврат тог кредита. Невероватно је да челни људи Републике Српске на питање какви су услови кредита одговарају – добри“.
Куповина социјалног мира?
Док у Влади Републике Српске кажу да је руски кредит много бољи од аранжмана са ММФ-ом, а у јавности тврде да услове не знају, опозиција страхује да ће новац служити само за враћање кредита, куповање социјалног мира и финансирање предизборне кампање.
„Ако ће Русија да дâ кредит од пола милијарде евра на дужи рок како бисмо вратили неповољне краткорочне кредите ММФ-а и комерцијалних банака и смањили годишњу рату, то је добро. Али уколико ће се то искористити за покриће текућег дефицита, а да остају стари кредити, то је глупост“, рекао је потпредседник опозиционе Партије демократског прогреса (ПДП) Бранислав Бореновић.
Премијерка Жељка Цвијановић тврди да је руски кредит много повољнији иако детаље није саопштила. „Тим средствима могу се редовно сервисирати обавезе и дуг. Оно по чему се тај кредит разликује од неког другог аранжмана, јесте да ту нема никаквих политичких условљавања, нема никаквих закона који се вама испостављају као обавеза“, тврди премијерка Цвијановић.
Држава мора имати улогу код међународних задужења
С једне стране, премијерка тврди да нема политичких условљавања док с друге министар финансија каже да су ти преговори „понекад и политички“. Многи постављају и питање да ли ће и на који начин задуживање ентитета, а не државе на међународном плану, бити добро за цео финансијски систем.
„Генерално, систем је такав да за међународна задужења одређену улогу има и држава, а да се делови не могу задуживати самостално, али верујем да те процедуре морају да познају надлежни органи како би, у случају да је нешто прекршено, могли и да реагују. А када је реч о самом кредиту, немогуће је оценити колико је он повољан јер су услови непознати“, каже Игор Гавран, аналитичар Спољнотрговинске коморе БиХ.
Све је мање вероватан наставак аранжмана са Међународним монетарним фондом и тога су сада сви свесни. Оно што их брине јесте што до је избора остало само неколико месеци, а недостатак средстава у буџету им не иде на руку, па је реално очекивати да новца за све категорије становништва до октобра, односно до избора, буде. Нико се не усуђује да прогнозира, шта ће бити након тога.
(Дојче веле)
