Прочитај ми чланакЗашто се опет заоштрава ситуација на Балкану? Коме је то потребно? Неће ли Балкан и у 21. веку бити зона нестабилности?
Одговоре на ова и још нека питања потражила је (у емисији „Геоекономија“) московска телевизија Россия 24, а Факти у сажетој форми преносе мишљења њених саговорника.
Уредник емисије и водитељ Александар Карејевски: Док је пажња целог света прикована за две вреле тачке – за Сирију и Северну Кореју – у самом центру цивилизованог света, у Европи, заоштрава се ситуација на Балкану.
Кроз историју су ту територију називали „европским буретом барута“.
Управо због Балкана је почео Први светски рат који је довео до потпуног преустројства света.
Данас су балканске земље у озбиљним економским проблемима и периферија ЕУ, што у њима додатно заоштрава политичку ситуацију.
Хоће ли Балкан и у 21. веку бити озбиљан проблем за светски политички систем?
Јелена Пономарјова, професор МГИМО: Чувени српски писац Милорад Павић изговорио је ову крилатицу: Кад год се Европа разболи – себи за лек изабере Балкан. Истина је: унутаревропски проблеми веома често се пребацују на Балкан. И, на Балкану експлодира овај или онај конфликт.
Карејевски: Балканске земље су слабе карике у систему европске безбедности.
Игор Пшењичников, заменик директора РИСИ:
То уопште није обојена револуција у стилу кијевског мајдана. То је протест са супротним предзнаком – патриотским. Усмерен је против доминације страних компанија које, како сами млади Срби говоре, експлоатишу српски народ. Србима дају ситне паре, а добит износе из земље.
Карејевски: Неки експерти у овим протестима виде скривени сигнал Александру Вучићу – играти можеш, али само по европским правилима.
Марко Гашић, директор Spokesmen International (Лондон): Запад на свом дневном реду за Србију има само потпуно потчињавање. Ти добро организовани демонстранти поручују следеће: ако нови председник Вучић не буде слушао и следио инструкције својих газда – биће свргнут.
Маркус Пападопулос, главни уредник Politics First: Веома сам скептичан према тим протестима. Зашто? Нико од демонстраната не осуђује ни Европску унију ни NATO. Критикују само Вучића и изборни систем.
Леонид Решетњиков, политиколог, историчар: Многе од бивших југословенских република још се држе за рачун помоћи која им стиже из фондова ЕУ. Та помоћ, међутим, довољна је само да људи не помру од глади… Србија се најдуже супротстављала и бранила своју независну позицију.
Јелена Гускова, шеф Центра за изучавање савремене балканске кризе: За Запад је главно да на Балкану не буде јаке словенске, православне државе, како је то било чак и после 1991-ве године. Чак и када се Југославија свела на Србију и Црну Гору – она је, упркос томе, била јак геополитички фактор на Балкану. Да Срби заувек остану по државицама на које се распала велика Југославија и да више не гледају на Исток – на то је срачуната сва западна политика.
Гашић: Проблем је у томе што Албанци траже све више права што више права добијају. Ако председник Ђорђе Иванов пристане да албански језик буде други државни на целој територији – то ће Албанце потпуно изравнати са Македонцима на уставном плану. А то ће бити корак ка дестабилизацији и корак ка распаду државе. Јер, из Тиране се одавно уздиже идеја велике Албаније.
Россия 24: Целу ситуацију погоршава и намера Албанаца да формирају армију Косова. Потом ће Американци тој армији испоручивати оружје – ради обуздавања Србије… Слабост економија Балкана иде на руку снагама које су заинтересоване да барут у балканском бурету барута увек буде сув.
Георгиј Енгељгардт, сарадник Института РАН за словенске студије: Џон Мекејн је посетио балканске земље зато што се део њих налази изван ЕУ и NATO. Зато је сада и у Бриселу и Вашингтону веома популарна борба са `руским присуством` у том региону.
Карејевски: По замисли неких америчких конгресмена, Македонија треба да сасвим нестане иако њени политичари желе да она буде део ЕУ. Намеће јој се федерализација да један део федерације оде Албанији, а други, са етничким Македонцима, Бугарској. А Црну Гору увлаче у NATO…
Гускова: Црну Гору примају у NATO из два разлога. Да и њен део обале укључе у NATO, да алијанса и ту може отварати своје базе и градити инфраструктуру. А још им је важније: да покажу да се од Русије окрећу и земље чији народ према Русији гаји огромну љубав.
