Прочитај ми чланакОд септембра 2010. године договором Тадић-Јеремић-САД преговори су предати у надлежност Европске уније. Влада од 2012 је наставила истим путем.
Спремност Руске федерације да Србији помогну око решавања питања статуса Косова и Метохије никада није довођена у питање. Руски званичници су више пута наглашавали да пријатељство и заједнички интереси два народа подразумевају и велику подршку Србији на дипломатском плану.
„Бриселски“ преговори које српске власти воде са приштинским привременим институцијама су доспели у ћорсокак. Мрвице које Србији понуђене кроз „Заједницу српских општина“ су последица измештања преговарачког процеса из Уједињених нација у Европску унију.
Ово је заправо био амерички стратешки маневар, будући да у Савету безбедности УН имају Руску федерацију и Кину, које су више пута потврдиле да територијални интегритет држава чланица УН не сме бити прекршен.
То значи да је Американцима било важно да се преговори са сепаратистичком структуром из Приштине одвијају без присуства Руса, чиме би притисци на Србију били снажнији и делотворнији.
Високи руски званичник нам је потврдио овакав развој ситуације уз напомену: „Српска влада је у септембру 2010 године предложила да Генерална скупштина УН донесе резолуцију о којој ће децидно бити наведено да једнострана сецесија не може бити прихватљив начин за решавање територијалних питања.
Након тога је уследио притисак Запада, па је српска дипломатија на челу са тадашњим министром Јеремићем попустила и избацила тај део из предлога резолуције.“
Наш саговорник наставља и подсећа да у првом предлогу резолуције није ни било помена о ЕУ као посреднику у преговорима, и констатује „тим првим предлогом су стране у преговорима позване да пронађу узајамно прихватљиво решење за сва отворена питања путем мирног дијалога, у интересу мира, безбедности и сарадње у региону, као и да се Генералној скупштини предложе даље активности око решења о проблема.“
Тада ступа на сцену познато америчко „убеђивање“, па је српска Влада подлегла притиску и заједно са 27 држава чланица ЕУ (Хрватска тада још није била члан ЕУ) подноси Генералној скупштини драстично измењени текст резолуције, у коме фактички српска влада и Запад позивају ЕУ да буду посредници у дијалогу.
Руски представник на Генералној скупштини Ујединњених нација (Александар Панкин) приликом гласања и изјашњавања о тој „новој“ резолуцији није желео да „досипа со на рану“ српским дипломатама, и констатовао да постоји консензус Србије и ЕУ око питања преговора, али је зато врло јасно ставио до знања да улога Савета безбедности у том процесу не сме бити доведена у питање.
Господин Панкин је тада, на Шездесет четвртом заседању (120. пленарна седница Генералне скупштине УН), 9. септембра 2010, изјавио следеће:
„Принципејални став Русије по питању Косова остаје непромењен. Ми чврсто верујемо да Резолуција Савета безбедности 1244 (1999) остаје потпуно на снази и даље обавезујућа за све као међународно-правни основ за решавање косовског питања. Савет безбедности и даље има водећу улогу у Косовским преговорима.
Мислимо да је важно да Стране наставе дијалог у погледу споразума око Косовског проблема. Значајну улогу у омогућавању тог процеса ће наставити да игра Мисија УН на Косову на основу мандата који јој је дат од стране Савета безбедности.“
Став Руске федерације и пружена рука за враћање преговора под окриље УН још увек постоји и никада није довођен у питање.
На српској влади и властима је да ту руку прихвате и омогуће да се процес преговора води под окриљем и пред очима целог цивилизованог света.
