Прочитај ми чланак

Руски тајкуни: Кратак пут од богатства до затвора

0

lebedev-polonski


Један од најпознатијих руских олигарха, милијардер Александар Лебедев (54), почео је да одрађује своју казну у Тулској области због прекршаја који је починио септембра 2011. у Москви, када је у студију Независне телевизије нокаутирао још једног милијардера, Сергеја Полонског. Лебедев је тада, током разговора са темом светска економска криза, устао и изненада ударио Полонског који се преврнуо са столице и пао са подијума.

Занимљиво је да је оштећени Сергеј Полонски опростио Лебедеву, али то на судију очигледно није оставило утисак. Наиме, током суђења Лебедеву у Москви, судији се обратио Полонски са захтевом да се оптужени ослободи јер је „психички неуравнотежен“.

– Затворску казну Лебедев неће издржати, а новчана нема ефекта јер он све може платити – написао је тада Полонски. Додуше, тужилац је тражио да се ратоборни Лебедев казни са чак 21 месецом затвора па се коначна пресуда може оцењивати и као „блага“. Са видним ентузијазмом Лебедев у селу Поповка поставља љуљашке и друге играчке у једном дечјем вртићу. Он ће свакодневно радити по четири сата како би одрадио казну од 150 сати што је била замена за 45 дана затвора на колико је осуђен у јулу ове године.

– Немам искуства у физичким радовима, али ћу пазити да се не повредим и обављаћу добронамерно све задатке – рекао је новинарима Александар Лебедев. За служење казне Тулска област није одабрана случајно. Мада је милијардер рођени Московљанин, он је пријављен у Тули, па по руском закону мора да служи „радну казну“ у месту сталног боравка.

ПАРТИЈЕ

Лебедев је променио више партија. Био је близак са премијером Черномирдином кад је он водио странку „Наш дом Русија“, а затим је постао и посланик у Думи. Касније је био у блоку „Родина“, одакле је отишао у „Јединствену Русију“. Ни тамо није остао дуго па се преселио у „Праведну Русију“.

 Лебедев, познати банкар, већ је раније имао велике афере. У време жестоког сукоба са московским градоначелником Јуријем Лушковом Лебедев је издавао лист „Московски кореспондент“. У задњем броју који је изашао 2008. објављен је текст о љубавној вези председника Путина са гимнастичарком Алином Кабајевом.

Мада се Лебедев правдао да није знао да ће бити објављен тај текст, то му није помогло па је морао и јавно да се извињава. Иако му је наводно било обећано место у Савету федерације (руском сенату) после скандалозног текста постао је „политички мртвац“. Али љубав према новинама му је остала јер је од 2006. (заједно са Михаилом Горбачовом) власник опозиционог московског листа „Новаја газета“. Осим тога, власник је британских листова „Индепендент“ и „Ивниг стандард“, а све до априла био је и власник авиокомпаније „Ред Вингс“.

Судбина другог актера студијског обрачуна Сергеја Полонског (41) је све неизвеснија. Он је у притвору у Камбоџи и чека изручење Русији. У Камбоџи је био затваран јер је под утицајем алкохола своје чуваре побацао са чамца у море. Полонски је покушао да добије држављанство Израела, али није успео. Сада његови адвокати покушавају да му среде да добије политички азил у САД.

УТИЦАЈ КГБ

За разлику од Романа Абрамовича и још неких руских олигарха који потичу из сиромашних породица, Александар Јевгеневич Лебедев се родио у угледној породици. Отац му је био универзитетски професор, некадашњи репрезентативац СССР-а у ватерополу. Мајка Марија предавала је енглески на Московском државном институту, чувеном МГИМО при Министарству спољних послова. Лебедев је завршио економски факултет, а потом је 1984. завршио Институт КГБ-а. Иначе, никада није скривао да је у совјетско време радио у Лондону као дипломат, а заправо је био агент КГБ који се бавио праћењем одлива капитала из земље. Напустио је КГБ 1991. са чином потпуковника.

Најзанимљивији део биографије Полонског јесте његов „бизнис почетак“. Наиме, Полонски је у Санкт Петербург довозио жене из Украјине, које су се бавиле молерајом и завршним грађевинским радовима у новоградњама.

Кад је зарадио новац, одлучио је да са својим партнером 1994. оснује фирму која је трговала некретнинама. Кроз две године Полонски и партнер су почели сами да граде и продају станове.

Петербург је постао тесан Полонском, па се он 2000. преселио у Москву где је почео да гради зграде у којима су били станови „екстра класе“.

Полонски је свој бизнис развијао тако што је узимао кредите а лако их је враћао, све док је цена стамбеног и пословног простора рапидно расла. Године 2000. Полонски почиње послове у Црној Гори, Турској, Швајцарској и САД.

Знајући да мора имати моћног заштитника, Полонски је узео за пи-ар менаџера своје компаније брата потпредседника руске владе Аркадија Дворковича Михаила.

Али са доласком економске кризе ни то није било довољно за опстанак. Полонског су почели да притискају банкари и дошао је крах његове империје.

Ова прича о двојици милијардера, олигарха је још један доказ колико је тачна стара руска изрека – немој да се никада зарекнеш да нећеш завршити у затвору или добити кугу. Јер, у данашњој Русији, све је могуће.

(Вечерње новости)