Русија има Председника државе и његово име је Владимир Путин. Русија има и премијера и он се зове Дмитриј Медведев који је у периоду 2008-2012 године био председник Русије када је Владимир Путин био премијер. Политчке рокаде ова два руска лидера одражвају политичко јединство или домианцију Владимира Путина над владом у склопу предсендичком система.

Да би себе дефинисао ка битног фактора рускер полиитке премијер Руске федерације Дмитри Медведев каже да је водити владу у време кризе исто толико тешко као бити председник. Медведев је за руску НТВ, у овом контексту подсетио на руску пословицу „рен није ништа слађи од роткве“, оценивши да обе позиције – премијерска и председничка – подразумевају свакодневно ангажовање и обавезују на доношење важних одлука и да не види посебну разлику између њих.

Ипак Председник Путин је оличење Русије и њене снаге и интереса, а премијер Медведев је оличење и преносни механизам предсендика Путина. Тежина санкција ЕУ и САД као и унутрашња криза донела је премијеру Медведеву бриге због инфлација у Русији која је на годишњем нивоу у 2014. 11,4 одсто. По подацима руског Института за статистику Ростат, инфлација је највиша од 2008. године од времена када је Медведев био председник Русије а Путин премијер. Дмитриј Медведев упозорио да Русији прети „дубока рецесија“ уколико Влада одустане од својих планова потрошње. С падом цене нафте, руска привреда, зависна од продаје енергената, претрпела је озбиљан удар и очекује се да следеће године уђе у рецесију,.

Провидне и „већ виђене“ игре САД

Стратешки циљ Запад је да санкцијама против Русије нанесу штету руској привреди и окрене народ против власти потврда је и став је шефа руске дипломатије Сергеј Лавров. Он каже:

„Јавно се каже да је циљ санкција да нанесу неприхватљиву штету руској привреди, да народ осети како лоше живи под овим режимом“, Путин је неприкосновени политчки лидер Русије и њено „друго ја“. Криза око Украјине, умешаност САД у грађанском рату и политичком преврату у Украјини утицао је да већина руских грађана има негативно мишљење о америчком председнику Бараку Обами, по истаживању Руског центра за истраживање јавног мњења (ВТсИОМ)..По том истраживању

Негативно мишљење о Обами има 81 одсто руских грађана, док мање од пет одсто Руса говори добро о америчком председнику, показује истраживање Руси не воле Обаму јер он спроводи антируску политику (22 одсто анкетираних) и покреће ратове широм света (18 одсто анкетираних), пренео је ТАСС.Пет одсто Руса верује да Обама следи спољну политику која има негативне последице, док је пет одсто анкетираних рекло да им се амерички председник једноставно не допада. Три четвртине Руса (76 одсто) сматра да Обама није заслужио Нобелову награду за мир, а само пет одсто је рекло да је награда поштено додељена.

Истраживање је спроведено на узорку од 1.600 грађана из 46 руских области у периоду од 22. до 23. новембра, са маргином грешке не већом од 3,5 одсто.Руски грајднаи оцењују да је Обамина полиитка део стратегије САД да ослаби Русији еконоомски и полиитчки и уруши власт председника Путина. На ово упозорава и познати холивудски редитељ Оливер Стоун .Стоун каже: “Оружани пуч изведен у Кијеву сличан је операцијама које је спровела америчка Централна обавештајна агенција (ЦИА) у циљу свргавања нежељених страних лидера у Ирану“. По мишљењу Оливера Стоуна догађаји у Кијеву, који су довели до рушења украјинске владе и наметања нове, непријатељски настројене према Русији, слични догађајима који су се збили у другим земљама, а које он назива „техником меке моћи Америке званом ‘Промена режима101’,Стоун одговорно каже „Ово је једна прљава прича, али после пуча (у Кијеву) Запад и даље пласира доминанту причу о ‘Русији на Криму’ док истинска прича гласи ‘САД у Украјини'“Чилеу, Венецуели,„

Путин узвраћа ударац!

Русија је подноси велики терет заштите свог народа у Украјини као и повратка Крима под Руску сувереност. Тако је Руски председник Владимир Путин изјавио је, у новогодишњем ТВ обраћању грађанима земље, да ће „повратак кући“ полуострва Крим остати једна од најважнијих прекретница у историји Русије. Председник Путин каже „Љубав према домовини је једно од најмоћнијих и најузвишенијих осећања. Она се у пуној мери испољила у братској подршци становника Крима и Севастопоља када су они чврсто решили да се врате кући. Тај догађај ће заувек остати једна од најважнијих прекретница у историји отаџбине”. Руски министар за економски развој Алексеј Уљукајев изјавио је данас да су европске и америчке санкције Русији различите, понављајући да ће санкције Вашингтона бити проблем деценијама. План САД је економско исцрпљивање Русије и стварање фактора унутрашње дестабизације.

Ипак Путинова полиитка учинила је по писању медија једна храбар и мудар потез вредан пажње. За пар дана је зарадила 20 милијарди долара, плус повратила 30% акција својих монополских фирми. Путин је по оцени медија и економских аналиитцара „превеслао” ЕУ и САД. Раније је део деоница руских енергетских компанија припадао страним инвеститорима (америчким и европским)- што је значило да скоро половина прихода од нафтних и гасних компанија није ишла у Руску ризницу него на рачуне страних “финансијских ајкула” у Европи.

Због ситуације на Криму рубља је почела нагло да пада, али Централна банка није урадила ништа да би подржала курс рубље. Путин је по датим информациама наредио је да се одмах откупе истовремено све акције које су биле у рукама Американаца и Европљана. Тако је Русија је зарадила више од 20 милијарди долара, и поврх свега је вратила и акције својих компанија у руске руке, па ће сада приход од нафте и гаса остајати у Русији а неће ићи ван земље, рубља ће се сама од себе подићи, а за њено подржавање неће бити потребно да се троше златне резерве.

Геополитичке прогнозе и дилеме

САД ће радити на даљој дестабилзацији Русије и смањењу њене међуародне позиције. Ипак је забрињавајће да су две сталне чланице СБУН у отоврнеом конфликту САД и Русска федерациај што блокрира рад СБУН и других кризних конфлката шитом свет. Сукоб и велике разлике до нивоа глобалног конфлкта и међусобних оптужби деградирају и поништавају значај СБУН. Сва је прилика да ће се Хладни рат не само наставити, већ и појачати у 2015. години. С обзиром на велике ударце које је доживела руска рубља, може се очекивати да Јерменија одложи своје приступање у Евроазијској царинској унији. Сједињене Државе, у том случају, вребаће прилику да се повежу са Белорусијом и традиционалног руског савезника покушати да наведу да „промени страну.“

Рат у Украјини ће се наставити и у 2015. години са великим ризиком да САД и НАТО наведу владу у Кијеву да уђе у отворени ратни сукоб са руском федерацијом. Што би могло да се деси великом енергетком и другом изолацијом владе у Кијеву снадбевању енергикјом и водом Крима и другим облицима изоласције и блокаде Крима. Италински геополитчки часопис “Лимес” у својој анализи види сценарио кризе како „понизити Русију“.

Два угледна западна центра за геополитичке процене су подударни у мишљењу да Вашингтон преко украјинске кризе настоји да јако ослаби власт у Москви и примора председника Владимира Путина да из положаја слабијег тражи нови светски положај за Русију. Амерички обавештајни институт за стратегијске прогнозе “Стратфор” који се сагласио с тим да су границе у Европи после Другог светског рата промењене први пут кад су САД и већина западних земаља признали једнострано проглашену независност Косова, а потом кад је Москва прикључила Крим. Геополитчка налаиза “Лимеса” полази од модела да би председник Путин могао да буде срушен унутрашњом завером и да га замени неки прозападни председник, али би и неко одлучујуће слабљење Путина било прилично задовољавајуће и раздобљу обаманије би дало славни ореол.”

Лимес “одмах упозорава да би тако нешто, колико год тешко замисливо, довело у питање и саму америчку стратегију и запретило нуклеарним сукобом. Обамина политика коај постаје зависник републиканске величине и у Сенату и Конгресу може бити веома штетна по глобални мир ,улогу САД и поразна за демократе на предстојећим председничким избирма 2017. године. Ипак и демократе и републиканци у САД преко својих тајних службуи ,утицаја у НАТО и притиску на ЕУ желе слабљење Русије и понижавање предсендика Путина. САД евидентно сагледавају да за предсендичке изборе у Русији 2017 године за сада немају политичку фигуру која би била алтернаитва Владимру Путину.

Путин има опцију новог мандата,опцију да преда мандат поново Медведеву или да из свог тима регрутује свог наследника који би био под његовим ауторитетом. Као вид политчке игеополитчке равнотеже Руски председник Владимир Путин потписао је ову војну доктрину земље према којој највећу безбедносну претњу по Русију представља јачање НАТО близу њених граница и пре свега САД које су бациле рукавицу хладног рата и опасних намера.. Стални представник Русије при Северноатлантском савезу (НАТО) Александар Грушко изјавио је да НАТО подиже напетост код граница с Русијом. Русија, и спроводи сталне ротација контингената САД у балтичким земљама и у Пољској, да се дуж руских граница уз стално одржавају вежбе НАТО-а, као и да се уочава јачање поморских јединица НАТО-а у Балтичком и Црном мору. Ширење НАТО-а на исток директно ће се тицати националних безбедносних интереса Русије и принудити Москву у да донесе неопходне одговарајуће мере.

Нова војна доктирна је одговор на претње САД и НАТО и такав однос снага САД и НАТО као и Руске фдерације стварају озбиљњу напетост и бригу у Европи али и свету због “игре живаца” и стратегије која носи са собом нуклеране бојеве главе и милитаризацију Европе. САД имају више интереса од санкција према Русији него ЕУ. То доводи до урушавања ЕУ и увођења у нови круг рецесије и социјалних и полиитчких потреса у Европи. Руски министар за економски развој Алексеј Уљукајев изјавио је да су европске и америчке санкције Русији различите,”Европске и америчке санкције су различита ствар – казао је он. ”Приближно 60 одсто руске робне размане отпада на Европу, а око пет одсто на САД и Канаду, као и да санкције земаља уведене неким руским одбрамбеним и сировинским компанијама и банкама подразумевају, пре свега, ограничење финансирања и приступ технологијама.

(Видовдан – Томислав Кресовић)

Ознаке: Владимир Путин, геополитичка анализа, Дмитриј медведев, ЕУ, Русија, САД, Томислав Кресовић