Прочитај ми чланак
Фото: АП
Док званична Атина тврди да не мења став према Косову, директор програма за Југоисточну Европу Хеленског института за европску и спољну политику (ЕЛИАМЕП) Јанис Армаколас сматра да између редова може да се наслути промена те политике.
Он, међутим, каже да остаје да се види да ли ће до тога заиста и доћи.
Унапређење односа са Приштином
Спољнополитички аналитичари сматрају да Србија „губи ту битку“ и не виде зашто би Грчка била укључена у „ту неуспелу ствар“, као и да таква политика погрешно повезује статус Косова са проблемом Кипра.
По њиховом мишљењу, независност Косова је де факто реалност у региону и стога је сарадња Атине и Приштине неопходна — из политичких, економских и безбедносних разлога.
Они такође верују да „признање у правом тренутку може да буде корисно за изградњу мостова између Грчке и Албаније и албанске популације у региону“ и да добри односи са Косовом могу да користе Грчкој у њеним дипломатским настојањима у комплексном троуглу Атина-Тирана-Скопље.
Армаколас верује да оваква размишљања већ дуго дели и грчка дипломатија, која се у једном тренутку нашла, како каже, „заробљена“ у позицији непризнавања Косова и која није била у стању да планира пут за нову политику у региону.
Није случајност да од пет земаља ЕУ које нису признале Косово, Грчка засад има „најнапредније односе“ са Приштином и да је вишеструко показала да жели да их унапреди, чак иако признање није отворено стављено на сто, каже он у изјави Танјугу.
Корак по корак
Ангажовање Грчке у вези са Косовом могло би да се сматра као процес који би коначно могао да доведе до његовог признања („корак по корак признање“) или, што је боље за Србију, до политике пуне сарадње без признања („све осим признања“).
„Можда смо сада стигли до тачке кад ће Атина самоувереније тежити другачијем путу када је реч о питању статуса Косова“, наводи он.
Грчка амбасада у Београду је недавно инсистирала на томе да нема промене грчке политике према Косовоу, а своје потезе од критика опозиције бранио је и министар спољних послова Никос Коцијас, наглашавајући да само следи политику претходних влада.
„Међутим, између редова може да се открије квалитативна промена у политици Грчке по том питању, а доказа за то је много“, уверен је Армаколас.
Повратак Балкану
Као прво, наводи он, интересантно је што Коцијас инсистира на настављању политике претходних влада по том питању, јер је његова Сириза, претходно чврсто била против ангажовања са Косовом.
Затим, Коцијас је нагласио да је први грчки министар спољних послова који је званично посетио Косово, и то у оквиру балканске турнеје коју је Коцијас описао као „повратак Грчке Балкану“.
Подршка чланству у Унеску је од нарочитог значаја, будући да се тим поводом очекује битка Београда и Приштине.Штавише, додаје Армаколас, Коцијас је реактивирао план о отварању канцеларије у Атини, а што је још важније отворено је говорио о подршци Грчке косовском чланству у међународним организацијама, попут Интерпола и Унеска.
Политичка цена и интереси
Коначно, један важан детаљ је, по његовом мишљењу, прошао непримећен, а то је да је Коцијас поставио два „критеријума“ за питање будућег признања, а то су потребе и приоритети целог региона и интереси Грчке и Европе.
„И док неко може да тврди да су ово здраворазумске позиције које не треба да алармирају Србију, не треба да заборавимо да је раније Атина наглашавала да ће подржати статус Косова који би био узајамно договорен између Београда и Приштине“, додао је он, уз оцену да преношење нагласка са дијалога Београда и
Приштине на националне интересе Грчке и интересе Европе много тога говори.
Међутим, остаје нејасно да ли то указује на процес који би могао да доведе до признавања.
„Несрећна“ Дачићева изјава
По његовим речима, изјава шефа српске дипломатије Ивице Дачића да ће евентуална промена грчке политике према Косову бити против међународног права и пријатељских односа две земље била је крајње „несрећна“.
Не само у светлу одлуке Међународног суда правде који је, како каже, јасно одбацио тврдње о наводно нелегално проглашеној независности Косова, већ много више зато што је занемарила „безусловну политичку и дипломатску подршку коју је Грчка понудила Србији у веома тешким временима и на штету грчких националних интереса“.
Армаколас такође сматра непримереним наводе да је грчка спољна политика под притиском да промени свој смер као резултат економске кризе и преговора о њеном решавању, нарочито са обзиром на многе важне отворене спољнополитичке фронтове које Атина има (Турска, Кипар, Македонија).
„Чак и сугерисање да би Грчка могла да тргује својим спољнополитичким позицијама у замену за економску подршку довољно је да подстакне бес Грка“, објашњава он.
Осим тога, додаје он, Србија није престала да сматра за пријатеље и партнере бројне западне земље које су признале Косово.
