Прочитај ми чланак
© AP Photo/ Juan Karita
Света столица и папа Фрања имају велики морални ауторитет у међународној заједници, који може бити врло значајан у заштити српског духовног и културног наслеђа на Косову и Метохији, каже за Спутњик Дарко Танасковић, амбасадор Србије при Унеску.
Свакодневном херојском и мученичком борбом свештеника и монаха који су остали на Косову и Метохији, Српска православна црква настоји да очува нашу тамошњу културну баштину. Међутим, често се губи из вида да је српско културно и духовно наслеђе на КиМ није само православно, већ хришћанско, каже амбасадор Србије при Унеску Дарко Танасковић.
„Ако тај фронт одбране буде шири хришћански, верујем да ће и делотворност читаве акције бити много већа. У неким земљама које су већински католичке, а које нису признале Косово, став Свете столице о непризнавању ове парадржавне творевине је изузетно битан и понекад је управо онај тег на ваги када се одлучује да ли ће нека држава признати Косово и Метохију или не“, сматра Танасковић, који је и бивши амбасадор Србије у Ватикану.
Према његовом мишљењу, Света столица је дубоко забринута због чињенице да је у току невероватан егзодус хришћана из Свете земље и са Блиског истока, под ужасима тамошњих политичких прилика и исламског фундаментализма и радикализма. Тиме је угрожено целокупно хришћанство, истиче Танаксовић, а сличан феномен, само у малом, имамо управо на КиМ и неким другим деловима Балкана, где су на удару хришћанске светиње, истиче Танасковић.
„Управо у тој конфигурацији Света столица сагледава проблем КиМ и може веома много помоћи у објашњавању тог феномена на европском тлу. Згражавамо се због тога што хришћани напуштају Свету земљу, а много мање пажње се поклања чињеници да се на сличан начин они сећају угроженим у једном делу старе Европе на Балкану“, поручује Танасковић.
За Свету столицу је изузетно је значајан и екуменски дијалог.
„Папа Фрања поклања изузетну пажњу екуменском дијалогу и веома добро зна да би сваки потез који би ишао против заштите интереса хришћанске баштине на Балкану, и конкретно Косова и Метохије, био велики ударац за екуменски дијалог. Сасвим је сигурно да ће се у Ватикану и о томе водити рачуна“, сматра српски дипломата.
Он верује да би јерархија СПЦ могла битно помоћи да се у неким земљама правилно схвати значај овог тренутка и спречи да једна не-држава, која почива на не-праву, уђе у организацију која има такав мандат и која је заснована на тако високим идеалима као што је Унеско.
Српски амбасадор при Унеску подсећа да је министар иностраних послова Грчке послао наговештај да би та земља могла променити свој став у вези са КиМ и подржати захтев Косова за пријем у Унеско.
„С обзиром да нам је познат положај и утицај цркве у Грчкој на укупни живот нације, сасвим је сигурно да би наша православна црква могла са грчком православном црквом о томе разговарати, а верујем да разговарају и да ће у том смислу предузимати све што је могуће“, истиче Танасковић.
Такође, истиче наш саговорник, велику пажњу Косову и Метохији треба посветити и у разговорима са јерархијом Васељенске патријаршије, посебно у светлу најава о оснивању неке албанске православне цркве која би наводно преузела српске цркве и манастире на Косову.
„Архиепископ Албанске аутокефалне православне цркве Јанулатос један је од најумнијих и најугледнијих теолога савременог православља. Он је такође веома значајан саговорник на ову тему, имајући у виду да се налази под јурисдикцијом Васељенске патријаршије, која има веома велики значај и утицај у међународним односима, а посебно патријарх Вартоломеј Први“, поручује Танасковић.
У погледу даље процедуре по питању пријема Косова у Унеско постоји емпиријска и правна празнина, јер оваквог случаја никада није било, каже Танасковић. Зато и има пуно простора за дипломатску битку Србије на свим фронтовима, што треба максимално искористити, закључује наш амбасадор у тој организацији.
